Zgrada stare škole biće jedinstvena u Evropi: Gradi se prvi Muzej ćirilice u blizini velike srpske svetinje

U opštini Bajina Bašta poslednjih godina posebna pažnja poklanja se baš ćirilici. To je jedina opština koja je nacionalnom pismu posvetila čitavu manifestaciju koja se tradicionlano održava krajem maja, a poznato je da će u njenom centru nići i jedini Park ćirilice

Kad su Turci po Srbiji uzimali danak, palili manastire i uništavali sve što je srpsko, u gustoj šumi, u skitu Svetog Đorđa i manastiru Rača, monasi su prepisivali crkvene knjige. Račanska prepisivačka škola formirana je u drugoj polovini 17. veka i 1642. godine pojavljuje se prvi rukopis Kirijaka Račanina.

Svaka prepisana knjiga tada je pomagala održavanje bogosluženja, a ono je zatim držalo srpski narod na okupu. Račani su prvi koji prepisuju narodnim jezikom, a Gavril Stefanović Venclović prvi je koji razlikuje slova č, đ i ć skoro sto godina pre Vuka Karadžića. Zato i ne treba da čudi što će upravo u Rači nići jedinstven objekat u Srbiji, nazvan Muzej ćirilice.

Preporučujemo

- Za Muzej ćirilice smo izabrali zgradu stare škole koja se nalazi na putu ka čuvenom manastiru Rača. Ona je odavno bez đaka, a građevina je takva da je jako pogodna za pretvaranje u muzejske namene. Planiramo da tu bude stalna postavka o istorijatu ćirilice i značaju Račanske prepisivačke škole. Biće organizovane radionice i programi za posetioce koji bi podstakli dodatne aktivnosti u istraživanju srpskog jezika i pisma - rekao je za RINU Siniša Spasojević, osnivač i oranizator "Ćirlične baštine".

U opštini Bajina Bašta poslednjih godina posebna pažnja poklanja se baš ćirilici. To je jedina opština koja je nacionalnom pismu posvetila čitavu manifestaciju koja se tradicionalno održava krajem maja, a poznato je da će u njenom centru nići i jedini Park ćirilice.

- To su projekti od nacionalnog značaja, a za te namene izdvojena su i finansijska sredstva iz lokalnog budžeta. Opština Bajina Bašta ističe se kao vodeća po ulaganju napora za očuvanje ćirilice i poboljšanje njenog statusa. Svakako u realizaciji svih ovih ideja očekujemo i pomoć države. U osnivanju Muzeja ćirilice veliku podršku imamo od direktora Istorijskog arhiva iz Užica Željka Markovića, koji je član Nacionalnog saveta za kulturu - kaže Spasojević.

U Nacionalnom savetu za kulturu pokrenuta je, a zatim i prihvaćena inicijativa da u godišnji program uđe predlog za osnivanje Muzeja ćirilice u Rači. Ideja je da opština Bajina Bašta obezbedi sredstva za početak radova, a da država bude njegov osnivač. Taj predlog će u narednom periodu biti iznet pred Vladu Srbije.

Smešten u veličanstvenom predelu u blizini manastira Rača i NP Tara očekuje se da će pored kulturnog značaja, Muzej ćirilice imati i veliki turistički potencijal i dobru posećenost.

(Telegraf.rs)