Samo zbog njega su mnoge domaćice zorom pohrlile u centar Čačka: Sve žele pelcer najvećeg fikusa na Balkanu
Dugovečan i neuništiv, najveći fikus na Balkanu u zatvorenom prostoru jedan je od simbola Čačka
Kad ispred čačanskog Doma kulture u ranim jutarnjim satima jednom godišnje vidite ogromnu gužvu treba da znate da se tada vrši orezivanje najvećeg fikusa na Balkanu i da su građanke, ali i po neki građanin krenuli da uzmu pelcer. Pravo čudo prirode opstaje u zatvorenom prostoru preko pola veka, svake godine raste po jedan metar i danas se proteže na tri sprata. Stoga, mnogi žele da upravo ovu biljku imaju u svom domu.
- Kad bi u mojoj kući porastao bar dva metra ja bih bila prezadovoljna. Ovo je zaista raritet i stoga sam poželela da taj fikus imam i u svom domu. Gužva je bila ogromna, ali uspela sam da se izborim za svoj pelcer - kaže za RINU Mirjana Ristović iz Čačka.
Dugovečan i neuništiv, najveći fikus na Balkanu u zatvorenom prostoru jedan je od simbola Čačka. Iako za njegov pelcer vlada ogromna navala, za sada nema informacija da se još negde primio tako dobro kao u čačanskom Domu kulture.
Ono što je kuriozitet i verovatno tajna njegove veličine i sjaja, i to bez zalivanja, jeste činjenica da je posađen na terenu koji obiluje podzemnim vodama, ali i ogromna količina svetlosti. O njemu brinu stručnjaci sa Agranomskog fakulteta u Čačku i Gradskog zalenila, a redovno se vrši orezivanje i proređivanje ove biljke.
- Kad se orezivanje obavi, ono što je posečeno stavi se na prikolicu ispred Doma kulture i to vrlo brzo sve nestane, jer Čačanke uzimaju pelcere kako bi fikus posadile i u svojoj kući ili stanu. Tako da verujem, da na desetine fikusa raste u gradu na Moravi, ali nemam informaciju da li se još negde ovako "primio". Mislim da je upravo ova lokacija u ustanovi kulture ključna - izjavila je za RINU, Verica Kovačević iz Doma kulture u Čačku.
Fikus je posađen u temelje Doma kulture 1971. godine, iz Splita su stigla tri stabla od kojih su se dva primila.
Čačanski fikus 2003. godine proglašen je za spomenik kulture i zaštićeno prirodno dobro trećeg reda, a građani su pokrenuli inicijativu da zbog svoje masivnosti bude upisan u Ginisovu knjigu rekorda.
(Telegraf.rs)