Kristini (5) je izgorelo 80 odsto tela, Milan joj je donirao svoju kožu: "Najteže je bilo slušati njene jauke"

Sedmoro dece bilo je povređeno u strujnom udaru na Čukarici 2021. godine, a devojčica, tada stara 4 godine, zadobila je opekotine toliko opasne, da su šanse da preživi bile izuzetno male

Spletom najneobičnijih okolnosti, sudbina je, baš kako samo ona ume, spojila Milana Simića (36) iz Savinog sela kod Vrbasa i petogodišnju devojčicu Kristinu iz Beograda, u trenucima koji su bili pitanje života i smrti.

Malena Kristina iz romskog naselja na Čukarici igrala se 12. marta 2021. godine sa drugarima, kada su pogodili žicu dalekovoda. Došlo je do jakog strujnog udara, a tom prilikom povređeno je sedmoro dece. Troje mališana zadržano je na Odeljenju plastične hirurgije u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj.

Preporučujemo

Među njima je bila i mala Kristina, koja je zadobila teške opekotine na više od 80 odsto tela. Život joj je bio ugrožen i hitno su bili potrebni donori kože.

Milan Simić iz Savinog sela čuo je za tragediju koja se dogodila u Beogradu preko humanitarnog udruženja čiji je član i jedan od osnivača. U njemu se, baš kao i u drugim članovima udruženja, probudila želja da pomogne. Na bilo koji način. A tada nije ni slutio da će imati prilike da u pravom smislu te reči spasi život jednoj devojčici.

- Naše udruženje se otprilike osnovalo baš u tom periodu i to nam je bila prilika da prvi put damo svoj doprinos. Okupili smo se na sastanku, razgovarali kako da pomognemo tim porodicama, da prikupimo hranu, odeću, hemiju... sve ono što im je u tom trenutku bilo najhitnije. Odneli smo im kombi sa svim tim potrepštinama, a onda su nam rekli da je Kristina u najkritičnijem stanju i da ne znaju da li će da preživi. Lekari su rekli da je to čudo, i da su šanse da neko tog uzrasta preživi takve opekotine jedan u milion - započinje svoju emotivnu ispovest Milan Simić.

"Ništa me neće sprečiti"

Objašnjeno im je i da je jedini način da se spasi devojčica koja je zadobila zastrašujuće opekotine, da joj se donira koža.

- Niko se nije javio da bude donor, ali ja jesam. Odmah smo sve to dogovorili, sećam se, sve se odigralo 14. maja. Dva dana pre toga došao sam u Tiršovu, doktori su odradili sve preglede i rekli da mogu da budem donor kože Kristini. Kada sam je video, rasplakao sam se, oblila me je neka nežnost, roditeljska ljubav... I tada sam posebno bio siguran u to, rekao sam sebi:" Da, ja hoću ovo da uradim" - priča Simić za Telegraf.rs.

Pre same operacije, lekari su Milanu rekli da još može da se predomisli ako želi.

- Rekli su mi da mogu da odustanem. A ja sam rekao: "Ništa me neće sprečiti u tome" - priseća se naš sagovornik.

Transplantacija je obavljena oko podneva, a Milan je bio u totalnoj anesteziji. Probudio se dva sata kasnije sa bolovima. Nekoliko dana nije mogao da se okreće u krevetu, ležao je samo na leđima. Lekari su mu davali morfijum protiv bolova, ali je Milana više bolelo to što se Kristina mučila.

Kidala je svoju kožu

- Najteže je bilo tokom noći slušati njeno jaukanje, to su bili zvuci kao iz horor filmova. Toliko ju je bolelo. Kad je mene tako bolelo, ko zna kako je bilo njoj. Imala je opekotine svuda po telu, osim po licu. To ju je bolelo, ali i svrbelo, pa je češala i otkidala kožu - priseća se Simić najtežih trenutaka iz bolnice.

A seća se i da je, kad god bi neko ušao u njenu sobu, samo tražila smoki.

- Nije joj se izgleda svidela hrana tamo - sa osmehom i ljubavlju u glasu priča ovaj humani čovek koji dodaje da bi ponovo to uradio, kada bi mogao da vrati vreme.

Delić njegove kože nije se primio na Kristini, pa je Milan uputio apel humanim ljudima. Bilo je potrebno još kože. Tada se javila Jarmila, radiolog u Kliničkom centru u Novom Sadu.

- U roku od pola sata se javila moja sugrađanka Jarmila Činčurak, koja je bez pogovora pristala da bude donor. I ona je dobro podnela operaciju - navodi on.

Ožiljci kao uspomena

Lekari su njemu i Jarmili skidali kožu sa butina. Kako objašnjava, skidana je u tračicama debljine od oko 5 centimetara u obimu celih butina. Ožiljci su danas tu. I Milan ih ne krije.

- Posle puštanja iz bolnice, išao sam na previjanje tih rana na svaka dva dana. To je trajalo oko dva meseca. Dobio sam i kreme koje treba da mažem, kako bi ožiljci bili manje vidljivi. Ali, meni ne smetaju, ni meni, ni mojoj porodici. Nažalost, moja majka je preminula 4 meseca posle transplantacije, ali bila je jako ponosna na mene - iskren je Milan.

Simić je dobio nagradu za najplemenitiji podvig godine koju dodeljuju Večernje novosti, a nju je posvetio svojoj nedavno preminuloj majci koja ga je i naučila pravim vrednostima. Da bude čovek.

Kristina je, inače, lečena na Klinici u Tiršovoj gotovo 9 meseci, tu je obeležila i 5. rođendan, a kući je puštena u decembru prošle godine.

(Telegraf.rs)