Odala ih oglodana stabla: Dve porodice ove retke vrste uspele su da se odomaće u Gornjem Podunavlju

Prvi primerak kod Apatina zabeležen je 2004. godine, i to dva veka nakon što je poslednji primerak ove vrste viđen na tom području

Brojna oglodana i srušena stabla u "Harčaškom" kanalu ukazuju na to da su se dve porodice dabrova od ukupno 40 koliko ih je evidentirano u rezervatu "Gornje Podunavlje" uspešno odomaćile, javlja radiodunav.com. 

Prvi primerak dabra kod Apatina zabeležen je 2004. godine, i to dva veka nakon što je poslednji primerak ove vrste viđen na ovom području. Njegov dolazak svedoči o kvalitetu staništa i povoljnim ekološkim uslovima za njegov boravak.

Preporučujemo

Iako mnogi misle da stabla ruši kako bi prikupio materijal za izgradnju brane, istina jeda tako dolazi do "visokih i sočnih grančica i lišća", posebno tokom zime kada  se još hrani i korom drveta, dok su leti na meniju zeljaste biljke koje rastu u vodi ili na obali.

Ovaj biljojed je dobar građevinac, ali brane ne podiže po svaku cenu, već samo kada je voda plića od jednog metra. Branu pravi od granja i blata koja je toliko kvalitetna da drži takozvano dabrovo jezero, dovoljno duboko da bi mogao da pliva i zaroni, što je uobičajeni mehanizam odbrane kada ga napadnu krupniji predatori.

Dabar se može označiti i inženjerskom vrstom jer je jedna od retkih životinja koja može sama sebi da izgradi ili poboljša stanište koje je naselila, a tu sposobnost većina nema.

Dabar je nadaleko poznat i po snažnim sekutićima kojima obara drveće. Ima zdepasto telo, snažno razvijenu glavu i oštre kandže za kopanje na prednjim i zadnjim nogama – gde su i plovne kožice.

Zaštitni znak dabra je širok i pljosnat rep koji može da bude dug 30, a širok 20 centimetara kod odraslih jedinki.On dabru služi kao kormilo . Visinu koju može da razvije u plećima je 40, 50 centimetara i iz skrovišta na obali izlazi uglavnom noću.

Posno meso i sekret za parfem

Jedan od razloga iščezavanja evropskog dabra iz Srbije je bio gubitak staništa, ali je po mišljenju stručnjaka ipak presudilo izlovljavanje. Siroti glodar je lovljen zbog krzna, mesa i kastorijalnih žlezda. Njegovo krzno je, kao i kod većine životinja koje žive i na kopnu i u vodi, važilo za izuzetno kvalitetan materijal jer je „nepromočivo i dobar termoizolator“.Meso dabra je takođe pre nekoliko stotina godina bilo na ceni. Još jedan od razlog zbog kojih je dabar lovljen bile su kastorijalne žlezde od čijeg sekreta su pravljeni parfemi, mirišljava ulja, kupke i ostalo.

Strogo zaštićena vrsta

Na osnovu Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva evropski dabar spada u strogo zaštićene vrste. Zakon o zaštiti prirode propisuje niz zabrana po ovom pitanju – od hvatanja, držanja i ubijanja strogo zaštićenih vrsta, preko uništavanja legla i njihovih staništa, do trgovine, držanja i uzgajanja ovih vrsta, kojima pripada i evropski dabar. Na osnovu odredaba Pravilnika o odštetnom cenovniku za utvrđivanje visine naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste, visina naknade za štetu nanetu pojedinačnim primercima dabra iznosi 120.000 dinara.

(Telegraf.rs)