Mislite da vam deca imaju fine profile na Instagramu, a na stori kače intimne snimke: Prodaju ih za 1.500 din

Deca imaju pogrešne uzore i zbog toga ulaze u svet slanja pornografskih sadržaja

Prostitucija je u Srbiji zakonom zabranjena i za nju prete stroge kazne, naročito ako je u pitanju dečja pornografija. Ipak, organizovani kriminal u našoj državi vode i deca - maloletne devojčice neretko šalju svoje eksplicitne fotografije i snimke u zamenu za novac.

Stručnjak za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev za Telegraf.rs kaže da je putem društvene mreže Instagram otkriveno više slučajeva u kojima su maloletnice postavljale svoje eksplicitne fotografije, a potom pozivale da im se za više informacija obrate privatnom porukom.

Preporučujemo

- Prvo smo proverili da li je reč o osvetničkoj pornografiji, odnosno da li su u pitanju lažni profili momaka, dečaka, koji na takav način žele da se osvete bivšim partnerkama ili ženama koje su im slomile srce. Kada vam te devojčice uzrasta od nekih 11 do 14 godina odobre da pristupite njihovom profilu, vidite najnormalnije vršnjačke slike. Isprva, ne možete ni da naslutite da se radi o nekim zloupotrebama. Međutim, s vremena na vreme tokom dana ili nekoliko puta nedeljno, one objavljuju storije na kojima se vidi eksplicitni sadržaj u formi fotografije ili kratkog videa sa natpisom "za više informacija obratite se privatnom porukom" - priča Katarina za naš portal.

Kako objašnjava, one na takav način skupljaju klijente, koji mogu biti odrasle osobe ili njihovi vršnjaci.

- One na taj način stiču materijalnu korist, pritom ne obraćajući pažnju na svoju bezbednost, ne misleći o svojoj privatnosti i reputaciji. Cena video klipa je između 1.500 i 2.000 dinara. Ovo je zapravo nešto što uzima maha. Nije slučaj samo u Beogradu, ima ih u svakom većem gradu. Do nedavno smo imali situaciju da su devojčice slale svoje eksplicitne ili provokativne fotografije i video snimke nepoznatim ljudima u porukama, uz natpis "za više fotografija zapratite moj profil". Ovo sada je podignuto na viši nivo jer se stiče materijalna dobit - dodaje.

Istraživanje o tome koliko često se tako nešto dešava je, kaže, gotovo nemoguće sprovesti jer ne samo da storiji na Instagramu nestaju posle 24 sata, već ih one same obrišu svega par sati nakon objavljivanja.

- To je skrivena aktivnost, gde roditelji ni okolina nisu svesni šta devojčice rade. One to kriju da ne bi dobile raznorazne titule, da ih ne bi ismevali.

Kriminalna aktivnost se prebacila na internet

Osim Instagrama, devojčice u svrhe prodaje pornografskog sadržaja koriste i OnlyFans, koji je javna platforma koja ne dozvoljava maloletnim licima ni da imaju profil, ni da budu kupci. Pa ipak, kao i u većini slučajeva sa društvenim mrežama, tinejdžeri umeju da "prevare sistem", te ta pravila krše.

- Taj sajt je u centar javnosti u Srbiji došao zbog raznih starleta i pevačiva koje su dovođene u vezu s njim. Kada neko napravi profil, u komunikaciji se vrši kupovina video zapisa ili fotografija. Sve je izuzetno seksualizovano. Tu je i zloglasni Tinder koji je aplikacija koja ima za cilj da spaja srodne duše, a postala je aplikacija koja spaja srodna tela, te je na prilično lošem glasu - kaže Katarina.

Kako objašnjava, 2014. i 2015. godine su postojale stranice na Fejsbuku koje u svom nazivu nisu eksplicitno prikazivale da se radi o, na primer, eskort pratnji, već su se zvale "Slatke devojčice", ili su imale druga slična imena iz kojih je moglo da se zaključi o čemu se radi.

- Tu su bile i zatvorene grupe u kojima administrator određuje koga će da pusti u grupu i tu je potencijalno dolazilo do dogovaranja raznih sastanaka. Moramo da prihvatimo da sve opasnosti koje postoje u pravom svetu - postoje i na internetu. Svaka kriminalna aktivnost se samo prebacila na internet jer ljudi misle da je tamo anonimno, bezbedno, da neće saznati puno ljudi. Svakom kriminalcu, makrou, dileru policija prvo uzima telefone i laptopove - dodaje.

Prostitucija je poprilično prisutna na društvenim mrežama. Ono što moramo da razlikujemo je trgovina ljudima, gde su žene velike žrtve i trpe maltretiranje, fizičko nasilje, zlostavljanje najgore vrste, i elitnu prostituciju u koju je najveći broj devojaka ušao zbog lagodnog života.

- One su te koje negativno utiču na devojčice jer promovišu lagodan i lak život koji nije stvaran. To su putovanja, to su silne torbe... Deca koja nemaju dovoljno samopouzdanja i samopoštovanja, siromašna deca ih gledaju kao uzore. Time se bave i deca iz situiranih porodica koja pokušavaju da pronađu sebe. Roditelji sa decom od malih nogu treba da rade na njihovom samopouzdanju, samopoštovanju i samovrednovanju. Pričamo devojčicama da sa svojim telom mogu da rade šta hoće. Ne mogu. Prvo treba da se radi na glavi, pa onda na telu. Naše društvo je malo obrnulo kockice i fizički izgled i lepota se tretiraju kao nešto što je presudno - objašnjava Katarina.

Jedan od razloga zbog kojih devojčice prodaju svoje forografije i snimke može da bude i traženje validacije. Tinejdžerski period je doba kada hormoni divljaju, a primatni uticaj dolazi od društva i vršnjaka.

- To može zaista da odvede u stranputicu. Dete koje ima problema sa samovrednovanjem može da pomisli da sekta zaista može da mu pruži bolji život. S druge strane, imamo ovu vrstu ozbiljnog problema jer devojčice misle da to nije ništa loše, da će da se snime ili slikaju nekoliko puta, zarade novac i da će to svi da zaborave. Internet ne zaboravlja. Kada devojčica u školi, što je takođe ozbiljan problem, momčiću ili dečku koji joj se dopada pošalje takve slike, koja je garancija da će samo on to da vidi? Nema garancije. U 90 odsto slučajeva, dečaci kada vide tu fotografiju ne pomisle "ovo je žena mog života", njihova prva reakcija je da to pokažu najboljm drugu i ko zna do koga sve taj sadržaj može da stigne. Devojčice misle da će na taj način da privuku pažnju, što je katastrofalno - ističe.

Ovi slučajevi suprotni su od osvetničke pornografije u okviru koje su muškarci ti koji su na internet postavljali fotografije bivših partnerki. Išlo se toliko daleko da su počeli da fotografišu žene na ulici. Na taj način je dovedena u pitanje bezbednost, privatnost, reputacija tih žena. Ogromna je količina ljudi koja takav sadržaj voli. S druge strane, postoji ozbiljan broj devojčica koje na takav način prave biznis i zarađuju novac.

Kako da reaguju roditelji?

Ipak, postavlja se pitanje kako roditelji da prepoznaju da se nešto dešava i kako da reaguju u takvim situacijama koje zasigurno ne mogu lako da prihvate.

- Roditelji uglavnom misle da nemaju dovoljno razvijene IT veštine i da samim tim ne mogu da pomognu svom detetu zbog toga što ne shvataju kako funkcionišu društvene mreže. Oni tu u startu izgube bitku sami sa sobom jer misle da je potrebno veliko IT znanje da bi pomogli detetu u virtuelnom prostoru. Najbitnija stvar je da se roditelj vodi svojom intuicijom. Roditelji, za razliku od dece, imaju životnu mudrost. Najbitnija stvar je da mora da postoji iskren i otvoren odnos pun poverenja na relaciji roditelj-dete - objašnjava Katarina.

Jonev ističe da, od trenutka kada se detetu da telefon u ruke, treba da krene priča o osnovama bezbednosti na internetu - od neprikladnog sadržaja, preko toga zašto neke loše digitalne uzore ne treba pratiti, zašto ne treba da se dopisujemo sa nepoznatim ljudima.

- Roditelji su najbitnija karika jer oni jesu prisutni tokom prvog puštanja deteta u digitalni svet. Kada dete krene da se zatvara i da menja ponašanje, jako je bitno da se ne pripisuje baš sve hormonima i tinejdžerskom dobu. To jeste najranjiviji uzrast za sve opasne situacije. Ne treba sve da prepuštamo slučaju, da mislimo da će da prođe i da je u pitanju samo faza - dodaje.

Roditelj, kako kaže, treba da bude oslonac, uzor, heroj, glavni stub kada je u pitanju bezbednost na internetu ili bilo koji drugi vid bezbednosti. Potrebno je da se razgovara sa detetom bez besa, ljutnje, arogancije, da bi dete bilo svesno da ima kome da se obrati.

- Sva istraživanja su pokazala da će se dete, kada je u problemu, prvo obratiti svom vršnjaku. To nije adekvatna pomoć. Na drugom mestu je neka osoba u koju ima poverenja, ali nije nastavnik, ni roditelj. Treće i četvrto mesto su deoba nastavnik i roditelj. To je problem. To znači da deca imaju strah, a ne bi smela da imaju. Treba da imaju zaista najveće moguće poverenje u nastavnike i roditelje - objašnjava Katarina.

Kada devojčice i devojke samovoljno prodaju fotografije i video snimke svog tela one, osim što žele zaradu, prate ponašanje nekoga to već radi.

- To su ti pogrešni uzori i idoli koje naše društvo, nažalost, u ovom trenutku toliko nameće. Deca ne znaju drugačije kako, prihvata se da su to poželjni modeli ponašanja. Deca to posmatraju iz ugla da, ako ste u medijima, nebitno čime se bavite, automatski znači da ste uspešni. Deca upravo iz finansijskih pobuda, sa mišlju "ako može ona, mogu i ja", samostalno ulaze u taj proces.

Ukoliko se desi da roditelji otkriju šta njihove ćerke rade ili da se devojčice pokaju što su slale svoje eksplicitne fotografije i snimke, nema nazad. Najbolja prevencija je, kako kaže naša sagovornica, da devojčice to uopšte ne rade.

- Time zaista štete sebi, svojoj porodici, reputaciji, bezbednosti, privatnosti, ali i budućem životu. Jednog dana one treba da budu doktorke, profesorke, političarke, novinarke... Jako je degutantno postoji saznanje da takve njihove fotografije kruže internetom. To im ne treba u životu. Jednog dana imaće svoju porodicu, treba da budu dobri modeli svojoj deci.

U slučaju da roditelj primeti bilo kakve promene ponašanja kod svog deteta, obavezno je da prvo obave razgovor sa njim, da se obrate psihologu, a u slučaju da je došlo do zloupotrebe podataka, da se obrate i policiji.

(Telegraf.rs)