"Lopovi vrebaju kao kad divlje mačke traže najslabiju jedinku": Kako postupiti u slučaju krađe, bitni svedoci
Džeparoši izbegavaju da vrše krivična dela prema nekome ko je fizički jači od njih jer postoji opasnost da će, ako ta osoba primeti, da snose fizičke posledice
Džepne krađe dešavaju se svuda, ali je Beograd, sa svojim gužvama, izuzetno plodno tlo za džeparoše. Jasno je da, kada vam neko nešto ukrade, slučaj treba da prijavite policiji. Ali šta kada primetite na vreme da vam neko otvara torbu i želte da sačuvate svoju imovinu?
Šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa MUP Aleksandar Mitrović objašnjava za Telegraf.rs da je, bez obzira na to da li je lopov uspeo nešto da vam ukrade ili ne, prijava krađe najbitnija stvar.
- Bez prijave nema dela. Kod imovinskih dela je najbitnije da imamo oštećenog. Ako oštećeni neće da sarađuje i neće da prijavi krivično delo, ne vredi ništa. Često se dešava da mi uhvatimo lopova u pokušaju ili izvršenju krivičnog dela, ali da oštećeni neće da učestvuje u tome. Isto tako, ako uhvatimo lopova kog mi vidimo da je izvršio krivično delo, uzeo je neki predmet, ali predmet nema neko identifikaciono obeležje da bismo saznali ko je vlasnik, vlasnik to ne prijavi, osuđeni smo na to da nema dela jer nema oštećenog. Zato je najbitnije da prijavite - objašnjava Mitrović.
Kako kaže, građani imaju pravo da zadrže lice koje je pokušalo da ih odžepari do dolaska policije. Šta više, njihovo zadržavanje je poželjno.
- Oni pokušavaju da pobegnu, ali ako imate nekog sa sobom ili nekog od građana ko će da vam pomogne, treba ga zadržati da ne pobegne do dolaska policije. Naravno, kad policija dođe, vi ćete dati izjavu. Problematično je šta će biti posle na sudu. Njegova izjava će verovatno biti da on to nije uradio, vaša da jeste, zato je korisno kad imate svedoka. Često, pošto gledamo lopove na ulici, vidimo ih u momentu kada izvršavaju krivična dela. Mi kad vidimo da pokušava da izvrši krivično delo, ako oštećeni nije premetio, ne možemo da ih procesuiramo jer će biti naša reč protiv njihove. Ukoliko oštećeni primeti i potvrdi da je video lopova i da je pokušao da učini krivično delo, mi ga hapsimo na delu i naše svedočenje i svedočenje oštećenog je dovoljno da to lice bude procesuirano za to krivično delo - dodaje.
Prijava je značajna jer na osnovu njih policija može da dobije informacije i o tome gde se dešavaju krivična dela, kao i u koje doba dana, a znači i ako je oštećeni video lice lopova jer, kako kaže Mitrović, policija zna svakog lopova u gradu.
- Stalno ih viđamo, privodimo, hapsimo, ali je problem u tome što tužilaštvo takva dela tretira malo liberalnije. U pitanju su lakša dela, pa čak i ako se radi o višestrukim povratnicima koji imaju na stotine krivičnih dela, tužilaštvo ih ponovo pušta na slobodu i oni nastavljaju da vrše krivična dela. Nama je u interesu da ta lica što pre sklonimo sa ulice. Jedini način da se oni spreče da vrše krivična dela je da fizički budu sklonjeni sa ulice, a mehanizmi za to su u rukama tužilaštva i suda. Ne može policija da ih skloni sa ulice bez saradnje sa tužilaštvom koje rukovodi krivičnim postupkom. Ako zadržite lice i imate svedoka, to vam je garantovano da će se postupak protiv njega sprovesti.
Kako objašnjava, nekada se dešava da policija pronađe počinioca sa ukradenim predmetom u ruci, a da on poriče da je ukrao, te obično kaže da je predmet našao na zemlji.
- To je njihov mehanizam odbrane. Bitno je da vi vidite i da možete da svedočite i da imate nekog ko će to da potvrdi. Reč na reč, prema našem iskustvu nije dovoljno za krivični postupak.
U poslednje vreme, nije redak slučaj da na desetine ljudi vidi kako neko pokušava da vas pokrade i da ne reaguje niko. Mitrović kaže da je poslednjih godinu dana primećeno odsustvo empatije i spremnosti ljudi da nekome pomognu u nevolji.
- Lopovi svaki dan kradu, pitanje je kada će to njima da se dogodi i da im se obije o glavu. Imali smo puno situacija i da mi primetimo pokušaj krađe, da vidi i oštećeni, uhvatimo lopova, a oštećeni kaže da "neće da se bakće time". Mi tada praktično nemamo ništa. Mrzi ih da prolaze kroz proces, a taj proces je davanje izjave policiji i možda još jedno pojavljivanje tokom sudskog postupka. Nije to veliko cimanje, ali ljudi su lenji da učine nešto zarad poboljšanja situacije u društvu - objašnjava.
Slučaj treba da prijavite čak i ako nemate svedoka. Svedok jeste značajan jer tužilac, osim vaše reči, zahteva dodatne dokaze.
- Imamo situacije da moje ljude pozivaju da svedoče na suđenju nekome ko je uhapšen pre pet-šest godina. Kad se džeparoš uhvati na delu nema potrebe da se razvlači toliko, to može da se reši za dan. Uglavnom se radi o licima bez adrese stanovanja ili licima koja ne žive na adresi na kojoj su prijavljena i njima je ne moguće ući u trag naknadno. Često izbegnu krivičnu odgovornost zbog postupanja pravosudnih organa - ističe Mitrović.
Ko su najčešće mete?
Kako objašnjava, džeparoši izbegavaju da vrše krivična dela prema nekome koje fizički jači od njih jer postoji opasnost da će, ako ta osoba primeti, da snose fizičke posledice.
- Gledaju da to bude neko ko je slabiji, uglavnom žene, devojke, devojčice, stariji muškarci. Desi se da odaberu nekog ko je fizički jači od njih, ali ko sluša muziku, čija pažnja je vidno oslabljena. Oni su stalno na ulici i stalno posmatraju, vide ko je u nekom problemu, ko je odsutan, ko nosi novčanik u zadnjem džepu ili telefon stavlja u spoljni džep jakne. Tačno vide gde se šta nalazi i nemaju mnogo da pipkaju i traže. Rančevi su veliki problem, 70 do 80 odsto krivičnih dela se dešava iz ranca. To je veoma lako. U većini slučajeva nećete osetiti kad vam otvore. Čekaju prilike, oni su kao divlje mačke kad vrebaju najslabiju jedinku u lovu i biraju baš nju - kaže Mitrović.
On objašnjava da oštećeni, u slučaju krađe ima pravo na odbranu.
- Naravno da imate pravo na odbranu, ali ne možete baš da ga prebijete. Džeparoši su nenasilni, oni rade na svoju veštinu i znanje i ne nose oružje jer znaju da će, ako primene silu, gore da prođu u kasnijem postupku. Primenjuju silu jedino da se otrgnu da pobegnu. Poslednjih godina ima sve više grupa mladića. Oni umeju da budu verbalno drski i bezobrazni, naročito prema devojkama, ali i dalje nisu fizički agresivni. Jedino ako ih fotografišete može da se desi da pokušaju da vam uzmu telefon - zaključuje.
(Telegraf.rs)