Deda Stojan iz Požege alat je odložio pre deceniju: Sada ima 100 godina. "Nekad se nije trčalo za parama"
Sada voli duže da spava, a kao zanatlija bio je ranoranilac, koji je radio i po 12 sati, ipak, vodio je računa i da dobro organizuje društveni život
Obućar Stojan u Požegi kao dobar zanatlija bio je poznat i izvan te čaršije, pa je imao mušterije i iz susednih gradova. Alat je potpuno odložio pre decenije, kada je imao devedeset godina.
Obućarskim zanatom bavio se i nakon penzionisanja. Stojan Brajković mentalno zdravlje vežba i gledanjem kvizova i rešavanjem ukrštenica. Uvek se klonio nevolja.
- Važno je da radiš dobro i da ti niko ne smeta, da imaš vremena i za razonodu i da se uposliš. Ne misliš na neke petljavine. Tako to da si staložan, ništa se ne mešaš ni u šta i tako se preživljavalo - kaže za RTS Stojan Brajković, iz Požege.
Bavio se zanatom i da decu izvede na pravi put. Alat je slagao pod konac, ali težio redu u svemu.
- Nije bio strog. Prema deci je uvek bio pažljiv, ali što se tiče posla i života jeste. Jeste u tome je bio precizan, mora biti sve kako on hoće i kako nalaže i to - navodi Mira Puljević, ćerka.
U 93-ćoj je operisao kuk, a na iznenađenje lekara i porodice za sedam dana štake je zamenio štapom. Sada voli duže da spava, a kao zanatlija bio je ranoranilac, koji je radio i po 12 sati. Ipak, vodio je računa i da dobro organizuje društveni život.
- Ipak je imalo i vremena i da prošetam i da onako sa društvom tamo, vamo, ovaj. Nije se trčalo ni za kakvim nekim parama i šta ja znam. Živelo se normalno, ono što ima, ima - ističe Stojan Brajković, iz Požege.
Pozitivni duh i vedrina nisu ga napuštali ni u teškim trenucima u životu. Zahvaljujući tome, kaže da je uprkos godinama održao mentalnu i fizičku vitalnost.
(Telegraf.rs)