Ubijena žena iz Vranja prijavljivala nasilnika i svaki put se povlačila? Strah se najčešće pravda ljubavlju

U procesu resocijalizacije, kada se dogodi nasilje, trebalo bi da učestvuju i žrtva i nasilnik

Foto ilustracija: Shutterstock

Slučajevi u kojima su žene žrtve nasilja u prodici, prethodnih nekoliko dana potresali su domaću javnost.

"Pomozite, ubi mi majku", bili su krici devojčice koja je jutros na Zvezdari prisustvovala sceni porodičnog nasilja. Njen otac pokušao je da joj ubije majku sekirom, a nakon toga i sebi da oduzme život. Na sreću, porodična drama se nije okončala tragično.

Sreću da utekne od napadača nije imala žena iz Vranja, koja je juče preminula od posledica povreda koje joj je naneo muž. Naime, Dejan P. (45), dan pre, izbo je nesreću ženu nožem, i to pred ćerkom koja je pokušala da je odbrani.

- Dejan je teška pijanica. Po je po zanimanju moler i radio je godinama u Nemačkoj, ali su ga oterali odande i čim se vratio izbo je nesrećnicu - rekla je ranije naša sagovornica.

Ona je istakla da nasilje u ovoj kući traje desetinama godina unazad i da cela ulica Maksima Gorkog u Vranju zna da je u toj kuću godinama pakao.

Osumnjičenom nije prvi put da napada porodicu. Samo od jula osumnjičeni je tri puta prijavljivan za nasilje u porodici.

- Činjenica je ovde da je oštećena u svim tim slučajevima ili se koristila uskraćivanjem prava da svedoči ili je negirala da je došlo do izvršenja krivičnog dela pravdajući ponšanje svog supruga - rekla je viša javna tužiteljka u Vranju Danijela Trajković za TV Prva.

Osumnjičeni je imao zabranu prilaska porodici, a prekršajno je bio kažnjen i sa osam dana zatvora.

Dan pre dogodio se sličan slučaj u Sremčici. Beogradska policija uhapsila je Ž.Š. (73) iz Sremčice zbog sumnje da je pokušao da ubije svoju suprugu J. R. (57). Prema našim informacijama, nesrećna žena je spavala kada joj je nevenčani suprug zario nož u vrat.

I Ljubica S. (25) je sa svojim bivšim partnerom prošla više vrsta nasilja.Čak i nakon što ga je napustila, ona i njena ćerka nastavile su da dobijaju pretnje. Iako joj je rečeno da će nasilnik sigurno da bude krivično gonjen, Ljubica i dalje čeka da čovek koji joj je nanosio povrede bude procesuiran.

Podsećamo i na tragediju koja se dogodila u utorak, kada je u stambenoj zgradi na Paliluli, 55-godišnji Davor P. ubio majku (78) Katarinu.

Specijalistkinja neuropsihijatrije dr Mirjana Tomović za Telegraf.rs objašnjava da je u poslednjih nekoliko godina broj slučajeva nasilja u prodici u porastu, ali uporedo sa tim i žena koje se odlučuju da prijave nasilje. Ona navodi da nasilje uglavnom kreće od ekonomske zavisnosti od partnera.

- U početku se ispoljava menatlno nasilje koje je veoma teško dokazati, pa se ono gotovo i ne prijavljuje. To u velikom broju slučajeva vodi ka fizičkom i seksualnom nasilju. U poslednje vreme raste broj slučajeva, ali prijavljivanja, posebno fizičkog, jer kao što sam napomenula, psihičko se teško dokazuje. Takođe, i manja ekonomska zavisnost žena dovela je do toga da prijavljuju nasilje, što je dobro.

Ipak, postavlja se pitanje - zbog čega neke žene odustaju od svedočenja i učestvovanja u daljem krivičnom gonjenju nasilnika?

Strah je ključan, objašnjava doktorka.

- Reč je o strahu koji najčešće pravda ljubavlju prema njemu. Isprva većina žena i neće prijaviti, pravdajući to svim i svačim, misleći da se neće ponoviti, da je ona možda pogrešila. Kasnije odustaje od tužbe jer je ekonomski zavisna, plaši se za egzistenciju dece, a to pravda ljubavlju i drugim racionalizacijma. Takvoj ženi u startu treba podrška, ne samo psihijatara i psihologa, već i udruženja, policije i drugih službi.

U slučajevima da deca prisustvuju nasilju ili su i sami žrtve, hitno uključivanje u resocijalizaciju je od velikog značaja.

- Deca mogu da se rehabilituju, a to zavisi koliko dugo su trpeli nasilje u porodici. U procesu rehabilitacije treba da učestvuju i nasilnik i žrtva. Nije dovoljno da vi nasilnika samo udaljite od porodice i pustite ga, jer se on obično kasnije vrati. Čak iako je u pritvoru, porodica živi u strahu od njegovog povratka. Šta kada prođe zabrana prilaska? On će juriti tu ženu da je opet nađe? Dakle, proces nije jednosmeran, već u njemu moraju da učestvuju i nasilnik i žrtva - dodaje Tomović.

Foto ilustracija: Shutterstock

Svake godine u Srbiji imeđu 30 do 40 žena bude ubijeno od strane partnera ili člana porodice, navode iz Autonomnog ženskog centra.

- Žene trpe nasilje svakodnevno. Nažalost, u poslednjoj sedmici smo imali čitav niz ubistava i pokušaja ubistava žena. Uzrok nasilja je patrijarhalna kultura i nejednak odnos moći između muškaraca i žena. Ono na šta treba obratiti pažnju jeste, kada imamo prijavljene slučajeve nasilja u porodici kao što je bio slučaj u Vranju, pitanje kako su institucije reagovale da te žene budu zaštićene - navela je za Telegraf.rs Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra.

Ona dodaje da u svakom pojedinačnom slučaju treba proceniti novo rizika.

- Iskustvo pokazuje da naš sistem ima izazove u pogledu procene bezbednosnog rizika nasilja i u izricanju adekvatnih mera koje takvo nasilje mogu zaustaviti. Ako je nasilje visokog rizika onda ne možemo imati mere koje su predviđene za nasilje niskog rizika. To je kao kad bi aspirinom lečili upalu pluća, kako to kažu pravnici.

Takođe, ona navodi da su razlozi za odustajanje od svedočenja mnogostruki.

- Često se dešava da žrtve odustaju od svedočenja. To mogu biti razni razlozi, od sraha za egzistenciju dece, osećaja krivice, pritisaka, nepozanavanja svojih prava, nemanja podrške... A jedna od činjenica koja obeshrabruje žrtve jeste činjenica da su se neke žene obraćale nadležnim institucijama i da one nisu bile zaštićene. U tom smislu, velika je odgovornost na institucijama jer imaju najveću šansu da zaustave nasilje i da dođe do smrtnog ishod - dodala je Lacmanović.

Ombudsman zbog sumnje na trgovinu ljudima kontroliše rad nadležnih

Zaštitnik građana je saopštio danas da je po sopstvenoj inicijativi, a na osnovu informacija iz medija da postoji sumnja da je devojka iz Niša bila žrtve trgovine ljudima, pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada centara za socijalni rad u Aleksincu i Smederevskoj Palanci, i Ministarstva unutrašnjih poslova.

U saopštenju se navodi da je Zaštitnik građana iz medija saznao da je bračni par iz Aleksinca osumnjičen da je zajedno sa dvoje rođaka namamio devojku iz Niša da im čuva šestoro dece, da su je primoravali da se bavi prostitucijom i da su je posle određenog vremena prodali radi udaje u selo kod Smederevske Palanke.

Osumnjičenima je određen pritvor, a šestoro dece je smešteno u hraniteljske porodice.

Video: Stanojević: Od preko 20 ubijenih žena samo su tri za života tražile pomoć institucija

(Telegraf.rs)