Rekao mi je da je hteo 4 puta da se ubije, da ga niko ne razume i da živi košmar: Da li sam napravila grešku?

Upućivanje na SOS liniju za prevenciju samoubistva je, kako kažu stručnjaci za mentalno zdravlje, najbolja stvar koju možete da uradite kada vam se neko obrati sa takvom vrstom problema i to je najispravnije postupanje

U poslednjih 10 dana u Srbiji se dogodilo najmanje osam samoubistava, a i u prvoj polovini meseca često su stizale takve vesti. Kako ne bi bilo kasno da se pomogne osobama koje imaju suicidalne misli, one moraju da znaju kome mogu da se obrate, a njihovo okruženje šta mogu da urade kako bi ublažili kritičnu situaciju.

Redakciji Telegrafa javila se devojka kojoj se obratila osoba koja je četvrti put digla ruku na sebe. Prva pomisao bila joj je da prosledi broj SOS linije, sa mišlju da će mladiću u problemu bolje da pomognu stručna lica, ali je ipak bila u dilemi da li je ispravno postupila.

Preporučujemo

- Rekao mi je da je četiri puta pokušao da se ubije, da bi voleo da je u pitanju neki ružan san, ali da je to ipak njegov život. Takođe je rekao da želi da pokuša da pomogne sebi pre nego što se nešto desi, jer zapravo niko ne zna kroz šta trenutno prolazi. Rekla sam da želim da mu pomognem, ali da je možda bolje da razgovara sa ljudima koji su stručni i koji bi mogli da ga saslušaju i da mu pomognu - objasnila je.

Upućivanje na SOS liniju za prevenciju samoubistva je, kako kažu stručnjaci za mentalno zdravlje, najbolja stvar koju možete da uradite kada vam se neko obrati sa takvom vrstom problema i to je najispravnije postupanje. Specijalista medicinske psihologije i pomoćnica direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" Tatjana Subotić ispričala je za Telegraf.rs kako funkcioniše SOS linija, ali i šta svako može da uradi kako bi pomogao osobi koja ima takve misli.

- SOS linija je deo Nacionalnog servisa za zaštitu mentalnog zdravlja koja funkcioniše u klinici i koju su zajedno pokrenuli resorno ministarstvo i klinika 2019. godine. To je linija koja radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana godišnje i koja je potpuno besplatna. Zove se Nacionalni servis i ima različite opcije, a jedna od njih je linija koja se tiče prevencije samoubistva. Kada ljudi pozovu tu liniju, jave im se profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja. To su ljudi koji rade na liniji i svi oni su zaposleni na klinici u kontinuiranoj edukaciji i superviziji. Sve vreme se radi s njima, rešavaju se problemi. Na taj način evaluira njihov rad kroz koji dolazimo do ideja, prepoznajemo potrebe stanovništva i uviđamo šta bi trebalo da bude sledeći korak, kako bismo mogli da pomognemo - objašnjava Subotić.

Kako ističe, SOS liniju za prevenciju samoubistva ne pozivaju samo ljudi koji su suicidalni, već neretko i njihove kolege, članovi porodice, komšije.

- Vide da nešto nije u redu, da se neko promenio. To i jeste neki dobar način postupanja. Kada vidimo da neko funkcioniše drugačije u odnosu na ono što je za njega uobičajeno, to i treba da bude neko odstupanje od proseka. Česte promene koje ukazuju na problem su kada vidimo da neko spava previše, da nije isti kao što je bio. Ono što može da bude znak upozorenja kada govorimo o samoubistvu je otvoreni razgovor o samoubistvu, traženje ubojitih sredstava, preokupacija smrću, različite vrste autodestruktivnog ponašanja, što podrazumeva nepromišljena rizična ulaganja, kockanje, zloupotrebu alkohola ili droga - dodaje.

Pokazatelji mogu da budu i povlačenje, izolacija od porodice, prijatelja i društva, želja da budu ostavljeni sami, da ih ostavimo na miru. To je ono što je najčešće prepoznato. Takođe i potreba da se napiše testament, da se završe neke formalnosti, kao i beznadežnost u vezi sa budućnošću. Sve su to znaci o kojima moramo da vodimo računa.

- Kada govorimo o uzrocima samoubistva, ono što je važno da znamo je da najveći procenat samoubistava pokušaju ili realizuju ljudi koji imaju neku vrstu mentalnih problema - najčešće depresiju, bolesti zavisnosti, nešto ređe šizofreniju i neke granične poremećaje ličnosti. Samoubistvo nije nešto što se dešava nekom drugom. Ono može da se dogodi i kod zdravih osoba i zato je važno da svaku priču i svaki razgovor o samoubistvu shvatimo veoma ozbiljno i da mu posvetimo pažnju. Naravno da je nacionalna linija za prevenciju samoubistva prva linija odbrane i da tu uvek možete da dobijete savet i konkretnu pomoć - ističe Subotić.

Kada je u pitanju sam rad SOS linije, stručnjaci koji rade u okviru nje najpre se u razgovoru predstave i kažu osobi sa druge strane telefonske linije da će da je saslušaju.

- Pokažemo im jednu dozu empatije, prihvatanja, razumevanja i podrške. Ni na jedan način nekoga ne prisiljavamo ni na šta, važno je da vrlo otvoreno o tome možemo da pričamo. Zabluda je da otvoren razgovor o samoubistvu i nečijim namerama može nekog da podstakne na taj čin. O tome treba govoriti potpuno otvoreno. Ono što profesionalci znaju je da nije dobro potcenjivati ozbiljnost suicidalnih misli ili ponašanja, umanjivati nečiju patnju i pojačavati osećaj krivice. Razumevanje je nužno. U SOS centru rade ljudi koji znaju kako treba da postupaju u takvim situacijama. Oni imaju kontinuiranu edukaciju i superviziju i sve vreme se kontinuirano upotpunjava njihovo znanje. Ako postoje neke teškoće o tome se razgovara. Ima više linija odbrane koje stoje iza toga. To je jedan profesionalni rad sa osobama u riziku ili sa njihovim bližnjima. Bliski ljudi imaju dileme da li smeju nešto da pitaju, kome da se obrate, da li nekakvo ponašanje nešto znači - objašnjava.

Kako možemo da pomognemo?

Ali, šta da radimo ukoliko shvatimo da neko od naših bližnjih želi sebi da naudi, a nismo u mogućnosti da mu omogućimo da razgovara sa profesionalcima?

- Važno je da, ako postoji mogućnost, nekoga uputimo na profesionalce. Ljudi koji su za to edukovani i time se bave će lakše od laika da pomognu. Ipak, kada situacija to ne dozvoljava i kada morate sami, treba da budete potpuno otvoreni u tom razgovoru, otvoreno da postavljate pitanja. Ono što je jedna od činjenica je da su osobe koje su izvršile samoubistvo često davale neku vrstu nagoveštaja. Zato je važno da, kad vidimo da je neko u riziku, budemo perceptivni i da smemo otvoreno da ga pitamo kako se oseća, da li bi potražio neku pomoć, šta bi uradio - napominje doktorka.

Postoje i neke stvari koje u kriznim situacijama nikako ne smemo da izgovorimo. Potcenjivanje nečijih problema neće mu doneti dobro.

- Nije dobro reći nećeš ti ništa uraditi, neće se to desiti, šta tebi fali u životu, zamisli kako bi se osećao neko drugi da to uradiš. To je neka vrsta osude i to je nešto što se nikako ne radi. Uvek je ideja prvo potražiti profesionalnu pomoć ukoliko je moguće, a ukoliko nije, sa empatijom treba saslušati, pitati otvoreno, ne davati lažna obećanja, ne nuditi ono što ne možete da učinite. To su ljudi koji su u tom momentu u problemu i čim o tome govore znači da su ambivalentni. Postoji potreba da se prekrate muke koje su nepodnošljive za tu osobu i paralelno sa tim postoji želja da se život nastavi.

Zbog toga oni koji rade na SOS liniji za prevenciju samoubistva pregovaraju upravo tim životnim delom. To je ono što je suština njihovog rada.

Poslednji poznat slučaj samoubistva dogodio se juče na Novom Beogradu, kada je muškarac starosti oko 40 godina rano ujutru skočio sa zgrade u bloku 67.

Muškarac se obesio u Kragujevcu

U selu Maršić kod Kragujevca 17. marta pronađeno je telo obešenog muškarca.

Okolnosti pod kojima se sve dogodilo nisu bile poznate, te u startu nije isključeno da je u pitanju nasilna smrt, ali postoji mogućnost da se čovek sam odlučio na takav korak.

Dva slučaja u istom danu

Samo dan ranije, 16. marta, mladić iz Bora obesio se na planini Rtanj.

Prema nezvaničnim informacijama, on je krenuo kolima sa ženom i decom kada je u jednom trenutku zaustavio automobil, izašao iz njega i otišao ka šumi.

Nezvanično, navodno je supruzi kazao da se brzo vraća. Uplašena žena je videvši da ga nema da se pojavi, kontaktirala i Gorsku službu spasavanja koja ga je tražila do kasno u noć.

Potraga za nesrećnim čovekom trebalo je da bude nastavljena od ranog jutra. To se ipak nije dogodilo jer ga je navofno šest sati izjutra pronašao njegov tast.

Istog dana, je u sedam sati ujutru spremačica koja je došla u kafanu "Vuk" u Ulici bi je spremila, zatekla telo suvlasnika lokala Ivica K. (57).

Prema našim saznanjima, sumnjalo se da je čovek sebi presudio vešanjem.

Pronađen ispod mosta

Muškarac (70) pronađen je 15. marta ispod mosta u koritu reke Lepenice u Kragujevcu. On je u trenutku kada je stigla hitna pomoć bio živ, ali bez svesti.

Nije bilo poznato kada je skočio u reku, a lekari nisu uspeli da ga spasu i preminuo je u bolnici tokom pkušaja reanimacije.

Skočili sa zgrade

Pedesetdvogodišnji Nišlija D. Z. poginuo je dan ranije, 14. marta oko 8.30 sati kada je najverovatnije skočio sa terase na devetom spratu stambene zgrade u Božidarčevoj ulici.

Stradali čovek je živeo sam, pa nema svedokag događaja. Policiju i Hitnu pomoć su alarmirali prolaznici koji su uočili telo ispred zgrade u kojoj je D. Z. živeo.

Vrata njegovog stana bila su zaključana sa unutrašnje strane, a na licu mesta nisu ustanovljene nikakve sumnjive okolnosti.

Istog dana žena stara oko 80 godina oko osam sati ujutru sa zgrade u Bulevaru Arsenija Čarnojevića na Novom Beogradu. Preminula je na licu mesta.

(Telegraf.rs)