Kako živi srpska varoš u kojoj se prodaju i "džakovi od kafu": Leskovac je na 20, a Beograd na 300 kilometara

Meštani pričaju da je ovde industrija nekada cvetala. Putovalo se kroz Lebane i na more

Pogledamo li glavnu ulicu u Lebanu, možemo bez mnogo muke da zamislimo kako je ova varošica na jugu Srbije izgledala pre tri-četiri decenije. Moderne zgrade u različitim socrealističkim izdanjima, puna ulica đaka, radnog naroda, izlozi, restorani i čuvene pljeskavice...

Kako danas izgleda mesto u kome i džak za kafu ima vrednost?

Preporučujemo

Ipak, mestašce je prijatno, oko podneva ulice se još i napune, ljudi obavljaju poslove, đaci završavaju školu. Možete baš lepo i da se najedete, a ako uz pljeskavicu zatražite ljutenicu, nećete se razočarati ukoliko zaista volite ljuto. Nema prevare - ljutenica na jugu mora biti paprena. Kafića ima, ali prometa manje...

Ali, sve ti su samo obrisi stare slave. Zgrade propadaju, sa jedne je doslovno oguljen krov, kao da je juče bio rat. Komad po komad pada na zemlju, dok ploče koje su još zaglavljene samo čekaju da skliznu.

Ni ostale zgrade ne blistaju, a vidi se da su nekada s ponosom projektovane. Pa, ko nije bio ponosan životom na petom spratu u centru Lebana. Prostrane terase, pogled na glavnu ulicu i Jablanicu, uživanje u suncu... Ali, unutrašnjost je pomalo mračna. Nema ni lifta. U ruci nam ostaje kvaka ulaznih vrata.

Penjemo se na vrh i zatičemo stolice u hodniku. Komšije se, izgleda, lepo druže - to je za svaku pohvalu. Odomaćili su se toliko da ispred možete naći i papuče.

Ono čime mesto može da se ponosi je crkva, obnovljen je i Dom kulture. Zgrade različitih visina, skladno projektovane vide se i kada pređete s druge strane Jablanice, kuda vodi obilazni put. Pravi mali, ali zaboravljeni grad.

Meštani pričaju da je ovde insustrija nekada cvetala. Putovalo se kroz Lebane i na more. Na Jadran, preko Kosova. Devedesete su bile pravi šok - prazne se fabrike, mladi odlaze u veće gradove.

Na jednoj prodavnici natpis: "Na prodaju džakovi od kafu". I to nekome treba... U maloj prodavnici mešovite robe nema kafe od 200 grama. Samo jedna vrsta, brend za koji nikada nismo čuli. Čokoladice s neobičnim imenima, kakve nigde nismo videli. Jeftinije, naravno. Svaki dinar ovde se čuva.

Pred autobuskom stanicom jedan lepo ukrašeni konj. Vlasniku godi što nam je privukao pažnju, sve njegovo društvo slatko se nasmejalo poziranju.

Ovde živi oko 9 hiljada ljudi, mnogi su zagledani u daljinu. Leskovac 20 kiometara, Beograd 300. Budućnost neizvesna. Ali jedno je sigurno - u Lebanu će vas uvek dočekati srdačni domaćini, dobra hrana i toplota juga.

(Telegraf.rs)