Dečak (2) se izgubio u šumi, našao ga vinogradar i spasao: "Bio je uplakan, bacio nam se u ruke"

Sa detetom u rukama Đorđević se spustio do svog vozila i sa suprugom se vratio kući u Malošište

Dvogodišnji mališan iz sela Čapljinac, koji je u nedelju sam samcijat lutao po šumi u podnožju planine Seličevica, spasen je zahvaljujući Srđanu Đorđeviću i njegovoj supruzi Gorici iz Malošišta.

Preporučujemo

Oni su alarmirali policiju i svoje prijatelje pa je zahvaljujući društvenim mrežama pronađena porodica dvogodišnjaka te je ovaj nesvakidašnji događaj dobio srećan epilog.

Đorđevići priznaju da nisu mogli svojim očima da veruju kada su ugledali detence na mestu gde se i odrasli retko viđaju jer je to područje stanište divljih životinja.

- Bilo je oko 17 sati, privodili smo kraju rezidbu vinograda kada se iz šume čulo nešto nalik mačjem oglašavanju. Supruga je prva primetila dete, ali smo verovali da je neko sa njim, bilo je premalo da se samo potuca po šumi. Krenuli smo ka njemu da bismo videli šta se sa njim dešava a on je verovatno čuvši naše glasove, pošao nama u susret.

Požurili smo jer je svuda oko njega bilo grmlja, trnja, granja, već je bio izgreban pa smo se zabrinuli da će se povrediti. Išao je dokle je mogao a onda se zaustavio jer se zaglavio u žbunju, pružio mi je ruke jadničak, uzeo sam ga u zagrljaj i izneo na čistinu.

Nismo mogli očima da verujemo, pokušavali smo da sa njim razgovaramo ali je ono jadno samo dozivalo majku. Pozvao sam policiju i obavestio ih o nesvakidašnjem pronalasku, a onda smo odlučili da ostanemo na istom mestu još dvadesetak minuta u nadi da će se pojaviti neko od članova porodice deteta. Osluškivali smo, nismo čuli nikakvo dozivanje niti se iko pojavljivao pa smo odlučili da dečaka odvedemo svojoj kući o čemu smo obavestili i policiju – priča Srđan.

Sa detetom u rukama Đorđević se spustio do svog vozila i sa suprugom se vratio kući u Malošište.

- Nije prošlo ni desetak minuta, stigla je policijska patrola, i oni su pokušavali da uspostave kontakt sa mališanom ali uzalud. Posle pola sata detence se opustilo i počelo da trčkara i da se igra. Bilo ga je lepo gledati, nisam znao kako se zove pa sam ga u šali oslovljavao sa „Majstore“jer je preturao po sobi. Fotografisao sam ga i sliku prosledio prijateljima koji imaju Fejsbuk, a oni su postavili objavu da je dete pronađeno.

Ubrzo nam se javio jedan čovek iz Čapljinca, kazao je da mališan liči na neko dete iz njegovog sela i da će proveriti da li je to ono. Ustanovljeno je vrlo brzo da je to zaista taj mališan pa su nam u kuću došli njegov deda, njihov rođak i majka. Žena je bila usplahirena, plakala je, detence joj je odmah pritrčalo i zagrlilo je, bilo je jako dirljivo.

Srećan sam što se sve dobro završilo, da se nismo na tom mestu zatekli ko zna šta bi bilo sa maleckim. Lično mislim da ne bi preživeo noć, predaleko bi mu bilo da dođe do prvih kuća, a da je ostao u šumi, stradao bi ili od smrzavanja ili od zveri – zaključuje Đorđević.

Njegova supruga Gordana priznaje da je još potrešena nesvakidašnjim susretom na neočekivanom mestu.

- Imamo tri kćeri i petoro unučadi, ne smem ni da pomislim kako bih se osećala da se to njima desilo. Sve vreme dok je dete bilo kod nas, razmišljala sam o mukama njegove porodice koja ne zna šta se sa njim dešava. Dete je bilo istraumirano, uplakano, slinavo... Brisala sam mu suzice i govorila : - Sad će mama da dođe.

Neprestano je vikalo : - Mama, mama! Ništa drugo nije umelo da kaže. Pitala sam ga : - Jel voliš da se voziš kolima! Kazalo je : - Da ! Čim smo stigli kuću dala sam mu vodicu, pitala sam ga da li voli čokoladu. Opet je reklo : - Da!

Međutim, imala sam samo čokoladu sa lešnikom, bojala sam se da se ne zadavi pa sam mu dala keks. Pogrickao ga je a onda se razigrao. Uzeo je olovku, hteo je da šara zidove, dala sam mu neki papir, crtao je i smirio se.

U međuvremenu, njegova porodica je saznala da je kod nas, majka je bila presrećna, zahvaljivala nam je, mogu samo da zamislim šta joj je sve prolazilo kroz glavu te noći – kazala je Gorica.

U kući mališanove porodice u selu Čapljinac danas nije bilo nikoga. Njihova prva komšinica Verica Jovančić kaže da se nakon što su pronašli dete, više nisu vraćali u selo.

- Meni je unuka javila, pročitala je negde da je pronađeno dete naših komšija. Pogledala sam u telefon, poznajem mališana, baš sam bila u čudu. Nikad se sa dečakom ništa loše nije dešavalo, viđam mu kako ga baba čuva, sve ide za njim, uvek ga drže na oku. I moju su decu čuvali, i unučiće a kako ne bi svoje rođeno. Ne znam kako im se desilo da dete odluta, htela sam da odem do njih, da vidim šta je bilo ali ih od juče nema kod kuće – rekla je ova meštanka Čapljinca.

(Telegraf.rs)