Bolnica u Milanovcu 7 dana ćuti o Tamari kojoj je na porođaju isečeno debelo crevo: Izveštaje dajemo samo sudu

Iako je inspekcija ušla u ovu ustanovu, nije još poznato da li će neko snositi odgovornost

Ni posle nedelju dana iz Opšte bolnice u Gornjem Milanovcu, u kojoj je Tamari Zarić (devojačko Pavković) prilikom carskog reza isečeno debelo, a oštećeno tanko crevo, zbog čega je dobila sepsu, Telegrafu nisu dostavljeni odgovori na pitanja kako se to dogodilo i da li neko snosi odgovornost. 

Iz ove bolnice su nam, da podsetimo, najpre tražili da im pošaljemo pitanja, zatim da im dostavimo overenu izjave pacijentkinje da može bolnica da nam govori o njenom lečenju i dostavi medicinsku dokumentaciju, međutim, jutros su nam rekli da to mogu da učine jedino ako to od njih traži sud.

Preporučujemo

- Direktor je sada u ambulanti, jako je velika gužva, a postoji problem što mi takve izveštaje jedino možemo sudskim nalogom da dajemo. Mora da se dostavi sudski nalog, odnosno, jedino sud sme da traži i njemu jedino može da se dostavi medicinska dokumentacija - rečeno je za Telegraf.rs danas u Opštoj bolnici u Gornjem Milanovcu.

Na našu konstataciju da mi ne tražimo medicinsku dokumentaciju, nego odgovore na pitanja kako je došlo do povrede pacijentkinje, i da li neko snosi odgvornost, kao i da smo poslali traženu overenu Tamarinu izjavu, sekretarica direktora nam je rekla da će "sve preneti direktoru kada dođe iz ambulante."

Do izlaska ovog teksta, niko nas iz bolnice nije pozvao.

Odgovore nismo dobili ni iz Ministarstva zdravlja.

Njihova inpekcija, da podsetimo, početkom prošle nedelje ušla je u ovu zdravstvenu ustanovu, baš zbog slučaja porodilje Tamare Zarić, međutim, do danas u javnost nije iznet izveštaj o tome šta je inspekcija utvrdila u Opštoj bolnici u Gornjem Milanovcu.

Tamara je u petak, inače, podnela prijavu protiv ove ustanove zdravstvenoj inspekciji za Moravički okrug, a u toku ove nedelje bi, kako nam je rekla, trebalo da podnese i tužbu tužilaštvu. 

U međuvremenu je, kako nam je rekla, niko iz bolnice u Milanovcu nije kontaktirao. 

Tamara se, da podsetimo porodila 16. februara kada je rodila dečaka.

Vodenjak joj je pukao 16. februara u 01.45 sati, nakon čega su se suprug i ona odmah uputili ka porodilištu u Gornjem Milanovcu. Problemi su počeli još na prijemu.

- Primile su me dežurne sestre, stavile na CTG i konstantno pitale zašto mi je osiguranje u Beogradu. Došao je doktor i uradio mi ultrazvuk, vaginalni pregled. Zatim su sestre tražile da im u bolovima nađem karton krvne grupe, jer one ne mogu da kopaju i traže po dokumentaciji - ispričala je Tamara.

Nalet fekalija

Pozdravila se tada sa suprugom i otišla na sprat iznad, gde je porodilište.

- Ulazim u sobu za prijem. Sestra me razvlači po stolu, da me meri, pritom mi ne govori šta radi uopšte, zatim me klistira, posle čega odlazim u toalet, koji ne može da se zatvori. Odvode me u sobu, onako u bolovima da spavam, pa da ustanem oko 6:30 da radimo CTG. Gase svetlo i odlaze dok ja umirem od bolova. Pritom mi niko ne govori da li sam se otvorila, šta se dešava. Ujutro u 6:30 dolazi sestra da me vodi na CTG. Nikakvih promena nije bilo pa su me vratili u sobu sa rečima: "Nećeš ti do sutra popodne".

- Krećem da se šetam po sobi jer je to bio jedini načn da se ne onesvestim od hladnoće i bolova i svega. Dolazi sestra i pita me: "Izvini, kako možeš da dođeš nepripremljena na porođaj?" Ja joj pričam da ne mogu i da me boli i ona me pita: "A, ta usta te nisu bolela kad si radila?" Odgovorila sam joj da me ni pupak nije boleo kad sam ga bušila bez anestezije ako joj je stalo da zna. Indukciju mi niko nije pominjao.

Napominje da je u tom momentu imala 62 kilograma, a visoka 160 centimetara.

- To je već bio momenat kada nisam mogla da stojim na nogama od bolova i naravno niko ništa ne radi po tom pitanju. Tražila sam carski rez, na šta mi sestra odgovorila da ne može. Kada sam joj tražila da zove doktora rekla mi je "kada bude došao pitaj ga, nije tu". Doktor je u jednom momentu prošao i ja sam ga pozvala. Rekla sam mu se da se ne osećam psihički dobro i da ne mogu prirodno da iznesem trudnoću, da hoću carski rez. Počinje da jauče i odlazi, ali se vratio posle 10 minuta i rekao mi da se spremam za carski.

- Tu dolaze sestre, rade pripremu i sve vreme mi pridikuju što ne mogu prirodno da se porodim, a pritom sam bila otvorena jedva dva prsta u tom momentu. Kad su završile pripremu, peške sam se spustila niz stepenice, pošto ceo objekat nema lif. Ulazim u operacionu salu, ležem na sto, biram opštu anesteziju i sledeće čega se sećam jeste da se gušim i da ne mogu da dođem do vazduha. Rekli su da sam se uplašila i da je to reakcija zbog toga, a u stvari je u organizmu bio nalet fekalija koji je udario na disajne puteve i to je razlog gušenja - priča Tamara za Telegraf.rs.

"Šta si ti, ciganka? Rodila, pa da beži iz bolnice"

S obzirom na to da bolnica nema lift morala su dođu 2 muška člana porodice ili prijatelja da je, kako kaže, nose na nosilima na drugi sprat.

- Tog početka gušenja se ne sećam, samo znam da mi je porodica istraumirana zbog toga. Odvode me u sobu, onako bunovnu, dovode mi bebu na milisekund i odvode. Tu me ostavljaju samu i počinju da me kljukaju kojekakvim lekovima dva dana. Treći dan intuicija mi govori da ne treba da budem tu, zovem muža i plakajući mu govorim to. Dolazi po mene i bebu kroz par sati. Ustala sam i tražila da mi se da da potpišem da izlazim na sopstvenu odgovornost. Tad mi je babica sa porođaja rekla: "Šta si ti, ciganka? Rodila, pa da beži iz bolnice." Od iznemoglosti nisam mogla da joj odgovorim. Suprug je zahtevao da se odmah radi otpusna lista za bebu i mene, da neće da dozvoli da izgubim mleko zbog njih jer me stresiraju, na šta su oni tvrdili da nijedan pedijatar neće da piše otpusnu listu u subotu. Hvala Bogu, uspeo je da odemo sa njim iz bolnice.

- Kada sam otišla kući, tog prvog dana sam bila i psihički i fizički dobro. Sutradan, međutim, nisam mogla da ustanem iz kreveta. Od bolova i iznemoglosti nisam mogla da dođem do vazduha, borim se ceo dan s tim govoreći sebi da sam imala carski rez i da to tako treba. Oko kasno popodne kreću nesnosni bolovi svuda, suprug zove Hitnu pomoć, oni dolaze i odvoze me u ambulantu. Proveravaju pritisak, kiseonik, govore mi da moraju da me voze na ginekologiju da tamo vide šta mi je, jer sam, ipak, izašla pre vremena i na svoju odgovornost.

- Na ginekologiji me primaju u kovid deo dok ne stignu rezultati brzog testa. Dolazi doktor, koji me pritiska po stomaku i priča mi da je to jer nisam imala gasove. Dali su mi silne lekove protiv bolova, infuzije... Ja i dalje ležim u istim bolovima. U jednom trenutku mi govore da moramo da odemo u drugi deo bolnice, ali da me muž poveze u kolicima do tamo i vrati nazad. U drugom delu bolnice snimaju mi stomak i pluća, a zatim odlazimo kod nekog lekara, koji me stavlja da ležim na ravan sto. Ulazi doktor koji me nije ni pogledao, seo je za kompjuter i kucao na neviđeno nešto. Rekao je da moram da dobijem 2 klizme i to je to.

Dobro si, ali možda moraš u Kragujevac

Muž ju je opet u kolicima vratio na ginekologiju gde dobija prvu klizmu. Rečeno joj je da šeta pola sata, izdržala je 10 minuta i otrčala u toalet. Odmah je dobila i drugu.

Sve vreme me kroz vrata bolnice posmatra muž sa dvojicom drugara i roditelji. Odlazim u toalet, izbacujem tu vodurinu iz sebe, vraćaju me u krevet i kažu mi, kao dobro sam ali možda moram u Kragujevac. U međuvremenu, mom mužu i roditeljima kažu kako sam dobro i da idu kući, što su i uradili. Posle 15 minuta dolazi doktor i kaže da dolazi sanitet da idem za Kragujevac na hitnu konsultaciju. Pitam zašto, odgovaraju mi da su tražili.

- Javljam mužu, odmah dolazi nazad u bolnicu da bi krenuli sa mnom. Uvaljuju nam neke papire u ruku i ubacuju me u sanitet za Kragujevac u 23.30, pod rotacijom, a 20 minuta pre toga su rekli mojim roditeljima i suprugu da sam dobro. Još su im i rekli da sam ja imala bronhijalni šok, a to su, bile fekalije.

Kada je stigla u Univerzitetski klinički centar u Kragujevac, po hitnom prijemu su je odveli na rendgen, radili joj snimanja, vadili krv, a zatim su je odveli u sobu da sačeka rezultate.

- Načelnik bolnice čim je čuo, došao je, video rezultate i rekao mi da moram na operaciju. Sledeće čega se sećam jeste da se budim u sobi za intenzivnu negu, i prvi put, posle ne znam koliko dana sam se zapravo osećala dobro. Proveravali su mi pritisak, satiraciju, i kada su lekari videli da sam stvarno dobro, odvode me u sobu na oporavak.

- Kada sam prešla u sobu, saznajem da mi je prilikom carskog reza isečeno debelo crevo, oštećeno tanko crevo, da su mi se izlile fekalije u stomak i da imam težak oblik sepse. Izvađeno je 5 kilograma fekalija iz mene, a potrošeno je više od 20 litara tečnosti da bi mi se očistio organ po organ od njih. Doktor je bio primoran da mi preko tankog creva na stomak nakači ileostomu jer je unutra toliko sve bilo oštećeno da je morao sve da ušiva. Nju će mi, daj Bože operisati kroz 2 meseca i vratititi sve u normalu. Posle 8 dana oporavka u bolnici su me pustili kući - završava Tamara.

(Telegraf.rs)