Najlošije stanje na rekama i kanalima u Vojvodini: Postoji jedna ključna pretnja po naše vode

Najlošije stanje na rekama i kanalima je sa teritorije Vojvodine, jer je 40% uzoraka sa ovog slivnog područja u kategoriji neodgovarajućeg kvaliteta u odnosu na ukupan broj uzoraka sa svih profila srpskih reka

Bez vode život na našoj planeti ne bi bio moguć. Zbog toga, 22. marta, veliki broj zemalja obeležava Svetski dan voda, u cilju ukazivanja na njihov značaj, ali i važnost očuvanja.

Klimatske promene, zagađenje i prekomerna eksploatacija jesu najveća pretnja vodnim resursima u čitavom svetu, iako uticaj ova tri faktora varira na različitim kontinentima.

Preporučujemo

Kada govorimo o Evropi, prekomerna eksploatacija i zagađenje jesu ključni, a trećina evropskih zemalja ima relativno nisu raspoloživost vode. Društveno-ekonomske aktivnosti neravnomerno su raspoređene na nivou evropskih država i njihovih regiona, što je imalo za posledicu da se nivo potražnje za vodom neprekidno povećavao tokom poslednjih 50 godina. Ovo je dovelo do opšteg smanjenja raspoloživosti vodnih resursa za 24% po stanovniku vrednovano prema evropskom proseku.

Kada govorimo o Srbiji, kao i veći deo stanovinštva Evrope, i ovde se mahom vodosnabdevanje vrši sa javnih vodovodnih sistema koji zavise od izvorišta podzemnih voda. Upravo je ovogodišnji Svetski dan voda i posvećen podzemnim vodama, pod sloganom: "Podzemne vode - učiniti nevidljivo vidljivim".

Kako za Telegraf.rs objašnjavaju iz Agencije za zaštitu životne sredine, Srbija sa 1500 kubnih metara "per capita" godišnje spada u evropske zemlje sa srednjom raspoloživošću u vodi.

- Iako naša Vojvodina kao slivno područje obiluje vodama, površinskim tokovima i bogatim podzemnim izdanima, ne može se pohvaliti kvalitetom. U godišnjim izveštajima o stanju životne sredine koje objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine je podrobno ovo dokumentovano.

Rezultati pokazuju da je najlošije stanje na rekama i kanalima sa teritorije Vojvodine, jer je 40% uzoraka sa ovog slivnog područja u kategoriji neodgovarajućeg kvaliteta u odnosu na ukupan broj uzoraka sa svih profila srpskih reka, s tim što je čak 79% vojvođanskih uzoraka vode u kategoriji ekstremno lošeg kvaliteta - navode.

Rezultati ranijeg monitoringa kvaliteta izvorišta podzemnih voda Srbije, koji su ponovo publikovani u izdanju "Životna sredina u Srbiji 2004 – 2019", a koje je Agencija za zaštitu životne sredine objavila povodom svoje petnaestogodišnjice, ukazuju da se mogu generalno izdvojiti dve zone kvaliteta podzemnih voda na teritoriji Srbije.

- Podzemne vode na teritoriji Vojvodine sa oko 29% neispravnih uzoraka na mikrobiološke pokazatelje i oko 63% na fizičko-hemijske pokazatelje i vode na teritoriji centralne Srbije gde je znatno bolji kvalitet, jer je oko 10% neispravnih uzoraka na mikrobiološke i 20% na fizičko-hemijske pokazatelje.

Ono što je značajno u odnosu na pitanje o uticaju po ljudsko zdravlje je da se standardnim metodama prečišćavanja i dezinfekcije, osim u Vojvodini zbog arsena, mogu ispuniti uslovi za obezbeđenje zdravstveno ispravne vode za piće iz izvorišta podzemnih voda Srbije.

Dodaju da je ključna pretnjam našim vodama jesu klimatske promene.

- U najnovijem izveštaju koji je 27. februara objavio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) razmatraju se uzroci, uticaji i rešenja za klimatske promene i namenjen je donosiocima

odluka.

- Utoliko je značaj povećanja otpornosti na klimatske promene u sektoru snabdevanja naselja vodom i kanalisanja u našoj zemlji veliki, s obzirom na potrebu bržeg razvoja ovog sektora i predstojeće investicije. A tu je presudna primena savremenih tehnologija koje racionalizuju resurse u procesu zahvatanja i distribucije vode, prečišćavanja vode za piće i otpadnih voda i izgradnje infrastrukture do točećeg mesta potrošača.

Takođe, napominju iz Agencije, važno je naznačiti značaj informacija o kvantitetu i kvalitetu vodnih resursa, a ovde posebno mesto zauzima monitoring kvaliteta površinskih i podzemnih voda.

- Značaj sistematskog monitoringa kvaliteta voda u kontekstu uticaja klimatskih promena je bio vidljiv na primeru akumulacije Vrutci kod Užica i problema u vodosnabdevanju ovog grada koje je izazvalo cvetanje algi 2014. godine. Monitoring koji je tom prilikom i kasnije sprovela Agencija za zaštitu životne sredine i rezultati koji su prezentovani su doprineli da se ovaj problem uspešno reši sa resornim ministarstvom, lokalnom samoupravom i vodovodnim preduzećem. Ovaj primer iz naše prakse potvrđuje stav iz navedenog izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene gde piše da je stanje loše, ali da budućnost zavisi od nas, a ne od klime.

(Telegraf.rs)