Jelena je jedna od desetak žena mašinovođa u Srbiji: "Ne odustajte od svojih snova zbog predrasuda društva"
Mlada Subotičanka rođena je železničkoj porodici, a od ranog detinjstva želela je da, poput oca, jednog dana upravlja vozovima
Jelena Stojanović (31), mlada Subotičanka, od malena je znala čime želi da se bavi u životu. Takvih poput nje u Srbiji je veoma malo, desetak najviše. Jelena je odabrala zanimanje koje žene retko biraju, a svojim primerom je pokazala da "nežniji" pol može biti šta god poželi. Pa i mašinovođa.
Vozove je, priča u razgovoru za Telegraf.rs, zavolela još kao dete. Odrastala je u železničkoj porodici. Njen otac radio je kao mašinovođa, a Jelena je želela da jednog dana to bude i njen poziv. Ta želja je nije nikada napustila.
- Ljubav prema vozovima javila se još u ranom detinjstvu, jer sam odrasla u železničkoj porodici. Dosta vremena sam provodila sa roditeljima na železničkoj stanici i gledajući tatu kako radi svoj posao poželela sam da jednog dana taj posao bude i moj. Roditelji su mi bili velika podrška u odabiru zanimanja. U mojoj blizini svi su bili iznenađeni izborom zanimanja; šta, kako, otkud to, bilo je milion pitanja, ali ja sam znala da to želim - započinje Jelena za naš portal.
Za svoj posao kaže da je izuzetno odgovoran.
- Mašinovođa se stara o tome da voz regularno krene i stigne, prati celu vožnju i odgovara da ona protekne kako treba. Moje prvo upravljanje vozom je bilo posle polaganja ispita za stručno osposobljavanje. Osećaj ushićenja i ponosa koji sam imala posle prve vožnje se ne može opisati rečima, mora se doživeti - priča naša sagovornica.
Žena u tom "muškom svetu" najpre je među putnicima izazivala čuđenje. I danas umeju da se iznenade i pitaju hoće li ih zaista voziti devojka. Ipak, redovnim putnicima koji već znaju za Jelenu, ni najmanje ne smeta što dama upravlja vozom. Naprotiv.
- Putnicima je u početku bilo veoma čudno jer nisu navikli da vide žensku osobu na čelu jednog voza. To se u međuvremenu promenilo, tako da su se redovni putnici navikli na mene i uvek se srdačno jave - kaže mlada Subotičanka.
Izazov je biti žena u "muškom" poslu
Dodaje da, prema njenim saznanjima u "Srbija Vozu" ima oko desetak žena mašinovođa, dok ih je u Subotici dve.
- Svi smo mi ravnopravni u obavljanju posla, nema razlike. Pravila su ista za sve i žena mašinovođa, zbog prirode posla, na železnici nema privilegija. Kolege su nas zaista lepo prihvatile i uvek su tu da nam pomognu ako nešto zatreba. Svi su se trudili da nam maksimalno olakšaju sam početak i da nas uvedu u posao. Biti žena u "muškom svetu" je izuzetno izazovno, odgovorno, jedinstveno i divno što meni ne predstavlja nikakav problem, jer ljudi koji žude za novim iskustvima i spremni su na proučavanje tehničkih karakteristika železničkog prevoza, često biraju ovu profesiju - napominje ona.
U "Srbija Vozu" zaposlena je od 2018. godine i do sada, radeći kao žena mašinovođa, nije imala nikakvih neprijatnih situacija. Na sreću, prijatnih je na pretek.
- Posao kojim se bavim je veoma zanimljiv, dinamičan, svaka smena je priča za sebe. Zanimanje mašinovođa uključuje i česta odsustvovanja od kuće, ali daje priliku da se vide mnoga nova mesta. Svakoga dana sam u drugom gradu, upoznajem nove ljude i iz voza gledam čarobne prizore rađanja novog dana ili nebo prepuno zvezda - iskrena je Jelena.
Svoj posao, kaže, ne bi menjala ni za jedan drugi.
- Ako neko zaista voli posao kojim se bavi, kao ja, bez obzira na to što je tipično muški posao, onda će stvarno da ga radi savesno i sa puno ljubavi. Svoj posao ne bih menjala ni za jedan drugi. Lep je osećaj kad drugi ljudi pohvale tvoj predan rad. Da nisam mogla da budem mašinovođa, bila bih veterinar.
Kao žena u "muškom svetu", za žene ima jasnu poruku:
- Žena ne treba da se plaši i odustaje od svojih snova i želja zbog nekih predrasuda društva i najbližeg okruženja, jer želje se ipak ostvaruju - poručuje naša sagovornica.
(Telegraf.rs)