Bračni par nakon pola veka, zamenio Švedsku za Topolu, sačekalo ih mnogo problema: "Godinama gazimo blato"

Kako kažu, nisu se pokajali što su beli svet zamenili za selo

Pola veka radeći daleko od svoje zemlje, Zoran Čekić i njegova životna saputnica Zorica Trkulja radni vek proveli su u dalekoj Švedskoj. Kada su zaradili penziju, odlučili su da se skuće u nekoj vazdušnoj banji, gde je mir, tišina i gde će imati prostrano dvorište sa dosta obradive zemlje i to su našli u selu Zagorica kod Topole. Međutim, kada su se nastanili u ovom selu, pored tih uslova za kojima su tragali sačekalo ih je pregršt problema na koje tada nisu računali.

- To smo ovde našli, lep prostran kućevni plac na kome smo napravili kuću, šezdeset i pet ari placa i sve ono za čim smo tragali, u Zagorici smo našli. Ali, dočekalo nas je i mnogo muka za koje nikako ne nalazimo rešenje - kaže za RINU, Zoran Čekić, rođeni Beograđanin koji penzionerske dane provodi u Zagorici.

Preporučujemo

Zorici, takođe rodom iz Beograda, želja je bila da živi na selu. Kako zbog prirode posla to nije bilo moguće ranije, želja joj se ostvarila bar sada u penziji.

- Svuda pođi – kući dođi, tako smo i mi putovali i radili po svetu, ali evo želeli smo da se bar sada kada smo stariji smestimo u miru i tišini, jer naša Srbija je prelepa. Ovde je sve divno, priroda, vazduh, mir, sve ono za čim se traga ceo život ali nažalost, loš put nam je pokvario svaki lep utisak koji smo ovde stekli. Suprug je kada smo se doselili ovde uz pomoć opštine prekrio ovaj put kamenim agregatom, ali to je propalo, otvorile su se rupe, pune vode i blata i sada po stare dane moramo svakoga dana da gazimo ovako lošim makadamom. Molili smo za pomoć, tražili bar kamen ako ne može asfalt, obećavali su da će doći, ali evo pet godina čekamo, znate kako kažu, obećanje – ludom radovanje - rekla je Zorica.

- Naša ćerka je udata za Šveđanina, kada su naši prijatelji dolazili ovde i videli sve lepote Topole i okoline, želeli su da ulažu, da pokrenu neki biznis ovde, ali kada su videli put odmah su odustali. Tu je i loš internet, problem sa strujom, vodom, niko nije želeo da se zadrži ovde uz toliko poteškoća - priča Zorica.

Zoran je sam investirao i obezbedio vodu za svoje domaćinstvo, ali zbog lošeg napona struje pumpa za vodu ne može da radi.

- Sve sam odradio, čak sam hteo da finansiram transormator da se obezbedi bolji napon i da pumpa ne smetano radi, ali nisu mi dozvolili. Put sam takođe finansirao, prevoz i rad mašine, opština je dala kamen kada smo se doselili ovde, više ništa urađeno nije, godinama gazimo blato. Ovde ima još osam familija, ima starih ljudi, zimi se sneg ne čisti, smeće se ne nosi po mesec dana, kao da je vreme stalo - naglašava Zoran.

(Telegraf.rs)