Da li su Apolonov leptir, Pančićeva omorika i druge divlje vrste pred odumiranjem? Čovek je glavni krivac

Negativno delovanje čoveka na prirodu i biodiverzitet se sve više pojačava i ubrzava, čak i u okviru zaštićenih delova prirode

Širom sveta danas se obeležava Svetski dan divljih vrsta, sa ciljem da se ukaže na štetnost ljudskih aktivnosti po njihov opstanak, ali i naglasi značaj širenja svesti i pokretanja akcija radi njihovog očuvanja. 

Loše upravljanje zemljištem, eksploatacija biljnog i životinjskog sveta, zagađenje okoline, krivolov i ilegalna trgovina, samo su neki od uticaja čoveka na nestanak i smanjenje raznovrsnosti i broja divljih vrsta.

Preporučujemo

A koliki je značaj za njihovim očuvanjem, podsećaju i iz Agencije za zaštitu životne sredine. Kako ističu, nestanak pojedinih divljih vrsta narušava ekosisteme, čini ih osetljivijim i vodi postepeno u njihovo odumiranje.

- Svaki gubitak genoma jedne vrste ima nesagledive posledice po ukupan genofond. Nepovratni gubitak biodiverziteta ima trajni uticaj na opstanak preostalih vrsta, uključujući tu i čoveka. Poremećaj strukture i dinamike lanaca ishrane ostavlja prostor za prenamnožavanje štetnih i/ili invazivnih vrsta, koje posledično dodatno pogoršavaju stanje u ekosistemu. Prema izveštaju Svetskog fonda za prirodu, populacije divljih životinja smanjile su se za oko 60 % od 1970. godine što je zabrinjavajući i opominjući podatak - navode iz Agencije za Telegraf.

Postoji čitav spisak uzročnika narušavanja bidiverziteta, a gotovo svaki potiče od ljudskih aktivnosti.

- Među faktorima koji narušavaju biodiverzitet mogu se navesti gubitak staništa i loše upravljanje zemljištem (uništavanje prirodnih staništa širenjem poljoprivrednih površina, intenzivna ispaša, paljenje primarne vegetacije, totalne seče šuma, neplansko pošumljavanje, hidromelioracioni radovi, urbanizacija i izgradnja infrastrukture), prekomerna eksploatacija vrsta (branje, lov, ribolov), ilegalna trgovina, introdukcija alohtonih vrsta, pojava invanzivnih vrsta i zagađenje vode, vazduha, zemljišta. Sve promene koje dovode do smanjenja biološke raznovrsnosti, a koje su do danas evidentirane u svetu, izražene su, u većoj ili manjoj meri, i u našoj zemlji. Negativno delovanje sve se više pojačava i ubrzava, čak i u okviru zaštićenih delova prirode - kažu iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Zbog toga, navode, važno je da se čovečanstvo suoči sa postojećim problemima i uloži napore da sačuva biološku raznovrsnost na prostoru naše zemlje.

- Na svetskoj konferenciji Konvencije o biološkoj raznovrsnosti UN 2021. godine u Kini, posebno je apostrofirano uspostavljanje i održivanje "ekološke civilizacije", jedne integrisane delatnosti kojom bi se značaj očuvanja biološke raznovrsnosti ugradio u svaki segment globalne ekonomije. Sve zemlje su se obavezale na potpunu posvećenost u smanjenju štetnih efekata i unapređenju očuvanja biloške raznovrsnosti. Naši ciljevi treba da budu usmereni na daljoj razradi pravnih procedura i mera (kako kaznenih, tako i stimulišućih) koje će da doprinesu ovim ciljevima.

Republika Srbija je početkom ove godine pokrenula postupak zaštite dva nova nacionalna parka: Stara planina i Kučaj-Beljanica.

- To je veliki korak u naporima za unapređenje zaštite prirode i zaštitu divljih vrsta - dodaju iz Agencije.

Najugroženije prtice, leptiri i lekovito bilje

Na osnovu podataka iz 6. Nacionalnog izveštaja Republike Srbije prema Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti UN koji je izradila Agencija za zaštitu zivotne sredine, evidentirano je smanjenje brojnosti populacija ptica i leptirova, lovnih i ribolovnih vrsta, prekomerno sakupljanje lekovitog bilja, gljiva i puževa.

- Prema raspoloživim podacima u Republici Srbiji ugrožene su 2633 divlje vrste. Među strogo zaštićenim vrstama životinja je 51 vrsta sisara, 307 vrsta ptica, 18 vrsta vodozemaca, 18 vrsta gmizavaca, 38 vrsta riba i 610 vrsta beskičmenjaka. Strogo je zaštićeno 75 vrsta gljiva i lišajeva, 641 vrsta biljaka i 25 vrsta algi. Neke od najpoznatijih ugroženih vrsta u Srbiji su Apolonov leptir (papilio apollo), orao krstaš (Aquila heliaca), beloglavi sup (Gyps fluvius), Pančićeva omorika (Picea omorika), žuta lincura (Gentiana lutea), runolist (Leontopodium nivale) - napominju iz Agencije za zaštitu životne sredine.

(Telegraf.rs)