Naša Milana u timu je profesora koji leči Šumahera: Otkrila nam je može li srce da se regeneriše

- Dokumentovano je da matične ćelije mogu imati potencijal da se uzgajaju i postanu novo tkivo za upotrebu u transplantacionoj i regenerativnoj medicini - kaže Milana Tasić rodom iz Vranja koja studirala u Strazburu, master završila u Monpeljeu, a uskoro će na doktorske

Na Sorboni, u bolnici Žorž Pompidu u Parizu, u kojoj je prvi put na svetu kod čoveka ugrađeno veštačko srce, radi naša mlada naučnica iz Vranja dr Milana Tasić, master regenerativne medicine. U timu je koji klinički ispituje terapiju matičnim ćelijama, konkretno njen rad je fokusiran na smanjenje smrtnosti pacijenata od korona virusa. Inače je u timu prof. dr. Filipa Menašea, kod kojeg je magistrirala, a on je pionir u korišćenju embrionalnih matičnih ćelija za lečenje oštećenja srčanog mišića i leči Mihaila Šumahera, čuvenog vozača Formule 1,  koji se pre sedam godina teško povredio.

Milana u razgovoru za Telegraf.rs kaže da sa Srbijom nije izgubila kontakt, a u Francuskoj je sedam godina, i na pitanje da li bi se vratila u našu zemlju kaže da bi joj bilo veliko zadovoljstvo da doprinese razvoju ove discipline kod nas,  i da bi se rado odazvala takvoj saradnji.

Preporučujemo

Naša sagovornica je srednju školu završila u Vranju. Zatim je upisala molekularnu biologiju na Univerzitetu u Strazburu, master studije je završila je na Univerzitetu u Monpeljeu iz oblasti regenerativne medicine. Ne zaustavlja se, već uskoro počinje sa doktorskim studijama.

- U Vranju sam završila srednju školu, gimnaziju na prirodno-matematičkom smeru koju sam završila sa diplomom Vuk Karadžić za postignut odličan uspeh tokom školovanja. Veoma mi je drago što sam tokom srednje škole imala priliku i da pohađam program u Istraživačkoj stanici Petnica, kao i da objavljujem članke u Politikinom Zabavniku i Mladom Fizičaru. Nakon toga, osnovne studije sam upisala i završila na Univerzitetu u Strazburu iz oblasti ćelijske i molekularne biologije. Uslov za upis bio je, pre svega, upisati se na molekularnu biologiju Beogradskog Univerziteta, kao i imati diplomu francuskog jezika - priča nam dr Milana.

Kao budući francuski student, imala je tu čast da je ambasadorka Kristin Moro pozove na prijem u Francuskoj ambasadi u Beogradu. To joj, kako kaže, predstavlja veliku privilegiju.

Master na najstarijem fakultetu medicine na svetu 

Nakon osnovnih studija u Strazburu, Milana je upisala master na Univerzitetu u Monpeljeu iz oblasti regenerativne medicine, a završnu godinu na Sorboni u Parizu.

- Inače, to je grad koji važi za medicinski centar u Francuskoj. To je najstariji fakultet medicine na svetu sa istorijom od preko 800 godina. To mi je bila prilika i da se tokom prakse u Nacionalom naučnom centru CNRS (Le Centre National de la Recherche Scientifique) prvi put upoznam sa pravljenjem, odnosno formiranjem nanočestica za isporuku RNK (ribonukleinske kiseline) u ćeliju, a što je u domenu RNK vakcine. Završnu godinu mastera završila sam na Sorboni u Parizu kao stipendista Francuske vlade. Taj master je meni bio prilika da obavim svoju praksu specijalizacije u Pariškom institutu za kardiovaskularna istraživanja koji je pri Evropskoj bolnici Žorž Pompidu u grupi Prof. dr Filipa Menašea za regenerativne terapije srčanih i vaskularnih oboljenja - priča dr Milana svoj put uspeha.

Tokom studiranja učestvovala je na svetskim kongresima u Atini, Pekingu, Krakovu,.. Na njima je bila jedini predstavnik svog univerziteta, i objavljivala stručne naučne radove.

- Objavljivala sam i članke u časopisu u Srbiji Nova galaksija, gde je i objavljen moj intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za fiziologiju/medicinu i predsednikom Francuske akademije nauka Žilom Ofmanom (Jules Hoffmann),  koji je tom prilikom i dao savet studentima u Srbiji - napominje ona.

Pitam je zašto se odlučila za školovanje u inostranstvu. 

- Smatram da se u inostranstvo ide pre svega zbog dostupnosti informacija i iz razloga što ste u centru naučnih dešavanja, a to je svakako u mom slučaju. Daje mogućnost da ste direktno upoznati u kom pravcu se nauka razvija. To je prilika da se stekne znanje o novim, inovativnim terapijama i lečenjima, ali i praktično iskutvo u istim. Tokom ovih sedam godina koliko sam u Francuskoj, bila sam u mogućnosti da steknem iskustvo u tri velika medicinska i naučna centra, specijalizovana za (klinička) istraživanja novih metoda lečenja malignih, srčanih, vaskularnih oboljenja, a što je velika prednost. Informacija je danas najskuplja reč, a studiranjem u inostranstvu svakako ste obogaćeni istim.

- Na mom univerzitetu, na Sorboni, koji je ranije nosio naziv Pjer i Marija Kiri, radio je i akademik Pavle Savić zajedno sa Irenom Ž. Kiri, sa kojom je bio nominovan za Nobelovu nagradu iz fizike, a što meni predstavlja dodatno zadovoljstvo i ponos - kaže Milana.

Ispituje terapiju matičnim ćelijama

Trenutno radi u bolnici "Žorž Pompidu" u Parizu. Reč je, kako nam objašnjava, o univerzitetskoj bolnici, poznatoj po svojoj stručnosti u patologijama odraslih osoba, posebno u kardiovaskularnim i bubrežnim oblastima, raku i hitnim slučajevima.

- U okviru nje postoji više departmana (ogranka) od kojih je i Pariški centar za kardiovaskularna istraživanja. Naravno, važno je napomenuti da je prvo u svetu, u potpunosti veštačko srce kod čoveka ugrađeno upravo u njoj. Profesor Alen Karpantije, prvi je prijavio patent na bioprostetičko veštačko srce još krajem osamdesetih godina na Univerzitetu u Parizu Pjer i Marija Kiri , koji danas pripada Sorboni gde sam magistrirala. Stoga je nakon 25 godina istraživanja ova inovativna tehnologija došla do ploda. Ova prva implantacija je prošla zadovoljavajuće, proteza je automatski obezbedila normalnu cirkulaciju uz fiziološku brzinu protoka krvi. Pacijent, koji je godinama patio od srčane insuficijencije u završnoj fazi, bio je pod nadzorom intenzivne nege, budan i normalno razgovaro sa porodicom. Ova inovativna tehnologija bi na kraju mogla da pruži vrednu alternativu transplantaciji srca, koja je preretko dostupna za milione ljudi sa srčanom insuficijencijom širom sveta - kaže Milana koja trenutno ispituje terapiju matičnim ćelijama u lečenju kovid pacijenata:

- Magistrirala sam u timu prof. dr. Filipa Menašea, a uskoro počinjem sa doktorskim studijama radeći na novom projektu. Iako nisam specijalizovana za viruse i virusologiju, smatram da je dosta toga nepoznatog kada je sam virus u pitanju, kao i njegove karakteristike. Ali, sada se svakako sve više i brže saznaje o njemu jer se i broj istraživanja vezana za problem ovog virusa povećava.

- Istraživanje koje se jednim delom vodilo u Evropskoj bolnici Žorž Pompidu u saradnji sa timom u kojem sam bila, zasniva se na upotrebi matičnih ćelija iz pupčane vrpce (tzv. mezenhimskih stromalnih matičnih ćelija) koje imaju već potvrđena anti-inflamatorna dejstva. Predviđeno je intravenozno ubrizgavanje ovih ćelija kako bi se klinička slika pacijenta poboljšala i time smanjilo upaljenje koje bi nastalo kada je kovid-19 u pitanju. Ova metoda je predviđena za pacijente koji su sa težom kliničkom slikom, koju karakteriše upaljenje pluća usled tzv. akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS) kako bi se na taj način smanjio morbiditet koji se, u ovom slučaju, povezuje za sam sindrom.

Kako navodi, ukoliko dođe do ozbiljnih komplikacija usled kovida 19, stopa smrtnosti može da ide i do 60 odsto:

- A, jedan od glavnih uzroka bio bi i taj što tom prilikom dolazi do upaljenja nastalog nekontrolisanim oslobađanjem pro-inflamatornih molekula (citokini i takozvana citokinska oluja) za koje trenutno ne postoji lečenje. Rezultati ovog istraživanja, a koji su objavljeni ove godine, pokazali su da je ova metoda, pre svega bezbedna, ali da bi se na efikasnosti još uvek trebalo raditi.

Milana, kao što gore pomenusmo, radi u timu prof. dr. Filipa Menašea, pionira u korišćenju embrionalnih matičnih ćelija za lečenje oštećenja srčanog mišića. Interesuje nas da li ono može da se regeneriše, i za koliko vremenski. 

- Još uvek je rano govoriti o regeneraciji srca kao takvoj, u smislu kompletnog obnavljanja mrtvog dela organa nakon infarkta. Prvi rezultati su pokazali, na primer, da je korišćenje pluripotentnih matičnih ćelija bezbedno kao i kada se ubrizgaju na ivicama mrtvog dela da sprečava njegovo širenje. Tačnije korišćenjem ljudskih embrionalnih matičnih ćelija nije se pokazalo da dolazi do aritmije ili formiranje teratoma (tumora) kod pacijenata, što je važno. Rezultate ovog istraživanja objavio je tim sa kojim sam radila - objašnjava ona, a na pitanje da li to znači da srce više ne mora da se spasava samo trasplantacijom, kaže: 

- Ohrabrujuće je to što su se dosta istraživanja pokazala kao bezbedna, i pre svega značajna u borbi sa srčanim oboljenjima kako bi došlo do zamene metode transplantacije kao najefikasnije do sada. Ugradnja veštačkog srca koju sam već pomenula, tretman matičnim ćelijama... su značajan pomak ka tome. Smatram da smo korak od toga kada će neke od ovih metoda postati dostupne svim pacijentima sa ovom vrstom oboljenja.

Ćelijska terapija nova nada 

Milana kaže da matične ćelije, kao osnov regenerativne medicine, mogu biti ,,preobraćene’’ da postanu specifične ćelije koje se mogu koristiti za obnavljanje i ,,popravljanje’’ bolesnih ili oštećenih tkiva kod ljudi.

- Svakako da je ćelijska terapija nova nada (sada već i ne baš toliko nova) u lečenju mnogih bolesti i da je razvoj personalizovne medicine neophodan. Medicina kakvu poznajemo danas nije na svom vrhncu, tako da je napredak neophodan, i sa personalizovanom medicinom i ćelijskom terapijom, ka tom napredku se ide velikom brzinom. Matične ćelije , kao osnov regenerativne medicine, mogu biti ,,preobraćene’’ da postanu specifične ćelije koje se mogu koristiti za obnavljanje i ,,popravljanje’’ bolesnih ili oštećenih tkiva kod ljudi.

- Ljudi koji bi mogli imati koristi od terapija matičnim ćelijama su oni sa povredama kičmene moždine, dijabetesom tipa 1, Parkinsonovom bolešću, Alchajmerovom bolešću, srčanim bolestima, moždanim udarom, opekotinama, rakom .... Naime, već sada se je regeneracija mrežnjače oka pluripotentnim matičnim ćelijama pokazala efikasnom. Dokumentovano je da matične ćelije mogu imati potencijal da se uzgajaju i postanu novo tkivo za upotrebu u transplantacionoj i regenerativnoj medicini. Istraživači nastavljaju da unapređuju znanje o matičnim ćelijama i njihovoj primeni što bi smanjilo potrebu za transplatacijom samih organa - objašnjava naša naučnica.

Prema njenim rečima, sama oblast regenerativne medicine je dosta široka. Ona se zasniva na lečenjima baziranih na ćelijskoj terapiji, tkivnom inženjerstvu ili pak genomici.

- Transplantacije organa često zahtevaju lekove za imunosupresiju, projektovani delovi određenog tkiva (koji su na takozvanom čipu, što je deo tkivnog inženjerstva) mogu izazvati upalu, a hematopoetske matične ćelije iz koštane srži su u sastavu jedne tečne supstance koje se, takođe, mogu prilično lako kontaminirati samom prirodom metode manipulacije ćelijama. Sve ovo čini bavljenje ovom naučnom granom jako odgovornim poslom.

- Svaki početak je bio težak tako i u regenerativnoj medicini. Sada postoje kvalitetni komercijalni proizvodi za, na primer, čir na koži i oštećenje hrskavice kolena usled sportskih povreda. Takođe,  postoje zanimljivi razvoji u pogledu lečenja pacijenata sa disfunkcijom bešike. Postoji i veliki napredak u regeneraciji mrežnjače oka čoveka indukovanim pluripotentnim matičnim ćelijama, koja sada počinje uveliko da se primenjuje.

Srbija se u borbi s koronom ponela odgovorno

Profesor Menaše, u čijem je Milana timu, leči čuvenog vozača Formule 1 Mihaila Šumahera, međutim, o tome ne sme da govori.

- Naime, ja sam radila na projektu koji počiva na indukciji tolerancije organizma prilikom primene ćelijske terapije za lečenje inafrkta srca. Datu vest o slavnom sportisti i njegovom lečenju od strane dr Menašea izneli su i pisali o tome francuski mediji, a meni je velika čast učiti od ovog tima i magistrirati radeći u tom timu - kaže ona.

S obzirom na to da je u toku pandemija korona virusa, nismo mogli a da se ne "dotaknemo" i kovida 19. Kaže nam da se u Francuskoj polako ukidaju pojedine mere. 

- Poslednje dve godine jesu bile teške i izazovne na globalnom nivou. Ali, naravno, nikako ne bi trebalo posustajati i gubiti veru. Smatram da se stanje u Francuskoj poboljšava, polako i malo po malo, ukidaju se pojedine mere. Uskoro neće biti potrebno nošenje maski u zatvorenim prostorijama, a prema najavama i procenama iz Instituta Paster u Parizu, biće moguće putovati u Francusku bez ograničenja kada se normalizuje situacija u bolnicama, a što bi moglo da se desi već od sredine marta. Verujem da se uskoro vraćamo životu bez restrikcija - smatra Milana a na pitanje kako joj izdaleka izgleda borba Srbije protiv koronavirusa kaže:

- Smatram da se zemlja ponela veoma odgovorno i da je na najbolji način odgovorila izazovu što nije bilo lako. Mislim da smo na dobrom putu, da su ljudi disciplinovani i odgovorni i da ćemo uskoro sve to staviti iza nas.

I, za kraj, planira li povratak u Srbiju?

- Sa Srbijom nisam izgubila kontakt. Čak sam i dosta praksi obavila u Beogradu, i dalje objavljujem u naučnom časopisu Galaksija. Bilo bi mi veliko zadovoljstvo i čast da doprinesem razvoju ove discipline kod nas, tako da bih se vrlo rado odazvala takvoj saradnji.

(Telegraf.rs)