Tužna sudbina bake i deke iz sela Stubal: Ona pala u dvorištu, njega izdalo srce kad je video. Umrli zajedno

Na sahrani je, pričaju meštani sela, bilo baš tužno. Sve je potresla njihova sudbina

Bračni par iz blačkog sela Stubal, R. M. (74) i M. M. (75) sahranjeni su u istom grobu, jer su i preminuli zajedno, u razmaku od samo desetak minuta.

Oboje je zadesila prirodna smrt u dvorištu porodične kuće u selu. Njihova sudbina rastužila je čitavo selo, kao i ekipu Hitne pomoći Doma zdravlja Blace, koja je po pozivu izašla na teren.

Preporučujemo

- Kada su već zajedno otišli u smrt, kada ih Bog nije odvajao, nećemo ni mi - odlučili su članovi njihove porodice, te ih zajedno sahranili u istoj raki - kažu za Kurir.

Sve se dogodilo tokom vikenda, na Zadušnice. Žena je u jednom momentu izašla u dvorište, pozlilo joj je i pala je nasred dvorišta.

Njen suprug je istrčao iz kuće da joj pritekne u pomoć, a kada je shvatio da ne može ništa da učini, ušao je u kuću da pozove Hitnu.

Čim je to učinio, ponovo je krenuo ka R. M., ali je pao pored nje i preminuo.

- Lekari su došli posle nekog vremena, ali su mogli samo da konstatuju smrt - kaže izvor.

Njihove komšije kažu da su supružnici živeli sami i nisu imali dece.

- Bili su savršen par, koji je preko 50 gdina bio u braku. Zajedno su radili i u fabrici "Niteks", odakle su i otišli u penziju. M. M. je posebno bio šaljivdžija, uvek nasmejan. Nisu imali dece, a znam da su pokušavali, lečili se, ali su se na kraju pomirili sa sudbinom i ostali neraskidivo vezani jedno za drugo - priča komšija bračnog para.

On dodaje da je sve potreslo ono što ih je zadesilo, ali da, ma koliko su iznenađeni, misle da je bolje što je tako.

- Ni jedno ne bi moglo da živi bez drugog. M. M. je pre par godina operisan od srca, ugrađen mu je bajpas i sigurno ga je preseklo to što je video voljenu ženu da umire. To je bilo sasvim dovoljno da i na onaj svet krene za njom - dodaje komšinica.

Na sahrani je, pričaju meštani sela, bilo baš tužno. Sve je potresla njihova sudbina, a iako su u poodmaklim godinama, čitavo selo žali za njima, jer kako kažu, nikada nikom ništa loše nisu rekli, a kamoli učinili.

Za života su stekli dosta za normalan život, kuća im je velika, a iza njih su ostali članovi šire porodice. U dvorištu ih još verno čekaju mačka i pas, koje su negovali, kao svoje najmilije.

(Telegraf.rs)