Dr Udovičić za Telegraf otkriva kada preti naredni talas i ko će obolevati: "Svi ti mladi su mogli biti živi"

* Prvi i četvrti talas su bili najteži * Od korone ćemo se štititi kao od gripa * Postkovid pacijenata ima mnogo i to je sada nova epidemija * Omikron se kod starije populacije ponaša kao delta soj

Epidemiološka situacija zbog korona virusa je sada značajno povoljnija u odnosu na protekli period, sada se nalazimo u silaznoj putanji i najteži period je iza nas. Približavamo se kraju epidemije, ali ono što ne smemo da zaboravimo, jeste da virus neće nestati, on je obezbedio sebi miran suživot sa nama, on će preko leta biti na vrlo niskom intenzitetu u smislu zaražavanja i izazivanja bolesti, a novi talas, koji ne bi trebalo da bude jak kao prethodni možemo očekivati na jesen, kaže u intervjuu za Telegraf.rs komandant Vojne bolnice Karaburma pukovnik doc. dr Ivo Udovičić.

Preporučujemo

Mišljenja je da je virus izgubio snagu i da se ne može pojaviti soj poput delte. Na jesen i zimu bi trebalo da oboleva samo starija populacija, s obzirom na to da imunitet stečen, bilo vakcinom ili preboljevanjem virusa, ne traje dugo. Iz tih razloga kaže da će biti preporučena revakcinacija na jesen. Napominje i da je vakcinacija najefikasnije sredstvo protiv virusa, i podseća da smo mnogo mladih života izgubili, koji su mogli biti spaseni samo da su primili vakcinu, i to mu je najveća žal.

Popunjenost Vojne bolnice Karaburma, koja je jedina pored Klinike za infektivne i tropske bolesti neprestano dve godine u kovid sistemu u Beogradu, trenutno je 60 odsto, ali nam komandant kaže da osoblje ima posla kao da su popunjeni svi kreveti samo zato što je hospitalizovana starija populacija. Navodi i da su za njega najteži bili prvi i četvrti talas.

• Kakva je epidemiološka situacija u zemlji zbog korona virusa, a iz ugla vas kliničara Vojne bolnice Karaburma?

- Trenutna epidemiološka situacija u Srbiji i svetu je značajno povoljnija u odnosu na protekli period. Mi se trenutno nalazimo u onoj drugoj fazi globalnog epidemijskog talasa, znači, mi smo sad u silaznoj putanji. Najteži period smo prošli i sada je značajno povoljnija situacija, s obzirom na to da je svuda u svetu značajno dominantan omikron soj, koji smo mi, negde, i očekivali. Omikron soj je napravio, u stvari, onaj prirodni, biološki kompromis, i obezbedio nam miran suživot. Tako da će se on sada i ubuduće, ponašati otprilike kod mlađe populacije kao virus gripa, ali je još uvek opasan za stariju populaciju, koju moramo čuvati.

- Naša bolnica, a i ostale, pune su uglavnom pacijenata koji su starije životne dobi, koji imaju dosta komorbiditeta i to je ono što nama predstavlja dodatni napor, jer su ti pacijenti uglavnom polupokretni i nepokretni, i sam proces nege tih pacijenata je izuzetno zahtevan. On zahteva mnogo više napora srednje medicinskog kadra i njihovo veliko angažovanje. Ono što nam je nekada trebalo za 150 pacijenata, sada nam treba za ovih 60 i nešto koje imamo. Tako da, što se tiče posla, bez obzira na to što je popunjenost bolnice negde 60 odsto kapaciteta, rad srednjeg medicinskog kadra je i dalje kao da je popunjenost bolnice 100 odsto.

• Rekli ste da smo u drugoj fazi epidemije, da li postoji i treća, ili možemo da kažemo da se bližimo kraju?

- Bližimo se kraju. Ne postoji treći deo. Poenta je da smo najgore prošli što se tiče kovida 19, najteži deo je iza nas. Mi sada silazimo i približavamo se kraju, ali ono što ne smemo da zaboravimo, jeste da virus neće nestati. On je obezbedio sebi miran suživot sa nama. Preko leta će biti na vrlo niskom intenzitetu zaražavanja i izazivanja bolesti, ali sa jeseni, i kada dođe zima će sigurno biti epidemije i ponovnog skoka broja novozaraženih. Verujemo da to neće zahvatiti mlađu populaciju, nego da će kao i sada u mnogo većem riziku da bude starija populacija, što opet ne znači da i mlađi neće obolevati. Treba imati u vidu činjenicu da smo mi, ipak, slabo imunizovani. Jeste omikron protutnjao i kroz mlađu populaciju, kroz škole, fakultete i radno sposobne, ali imamo problem sa dužinom trajanja tog imuniteta.

- Do sada smo shvatili da preboljevanjem, kao i vakcinacijom, imunitet ne traje dugo. Traje između 3 i 5 meseci. Imamo povratnike, i one koji su preležali, pa dođu posle 3, 4 meseca i one koji su vakcinisani, pa posle 4 ili 5 meseci opet obolevaju. Na svu sreću, u ogromnom procentu ta bolest je značajno slabijeg intenziteta, odnosno lakše je forme, ali i to dozvoljava virusu da cirkuliše i samim tim njemu otvara mogućnost da se on i dalje menja. Mislim da je virus iscrpeo biološki potencijal u smislu da daje gore sojeve.

• Znači, i ako se pojavi novi soj neće imati jačinu kao što je, na primer, imala delta?

- Upravo tako. Mi sada očekujemo da će novi soj biti slabiji nego što su bili dosadašnji. U svakom slučaju, neće biti kao delta ili prethodni sojevi. Očekujemo da će on i dalje da se menja, to je prirodan proces, ali će biti nešto blaži oblici. Ono što je sigurno, virus nigde neće otići. Ono što je problem, imunitet ne traje dugo i mi nismo dovoljno vakcinisani, tako da ćemo ostati zemlja sa rizikom za nastavak epidemije negde na jesen. Ipak mislim da će taj nivo intenziteta biti značajno manji nego što je bio prošle i pretprošle godine.

• To znači da sledeći, šesti talas možemo da očekujemo tek na jesen, eventualno na zimu?

- Da. Upravo tako, on će se pojaviti na zimu sigurno. Zato će biti preporuka, s obzirom na to da je vakcina najbezbednija i najefikasnija mera, da se s početka jeseni ljudi ponovo vakcinišu, s obzirom na to da imamo veliki broj onih koji nisu. Videćemo da li sa jednom, ili opet sa dve doze, ali mi ćemo morati da se štitimo od ovog virusa kao što se štitimo od virusa gripa. Vakcina će sigurno biti posebno preporučena za ljude starije životne dobi, one sa dosta komorbiditeta, posebno za gojazne, kao i one koji imaju maligne bolesti ili neki problem sa imunitetom. Vakcina će ostati kao preporuka i u narednim godinama.

• Da li to znači da svi mi koji smo već primili tri doze i kojima one ističu, ponovo na jesen treba da se vakcinišemo?

- Apsolutno to znači. Svi mi koji smo vakcinisani sa jednom, dve, pa i tri doze, od jeseni će verovatno biti preporuka da se vakcinišemo s obzirom na to da nam imunitet posle vakcinacije ne traje dugo. To smo videli u bolnicama. Pritom, ne treba da zaboravimo da je i vakcina izgubila deo svoje efikasnosti jer je napravljena na osnovu prvog, vuhanskog soja virusa, a on se u međuvremenu više puta izmenio. Kao što se bakterije menjaju i prilagođavaju antibioticima, pa postaju rezistentne na njih, tako se i virusi prilagođavaju vakcinama. To je taj proces usaglašavanja virusa i nas, i pravljenje prirodne vrste kompromisa koji obezbeđuje miran suživot. Ova vakcina je mnogo manje efikasna sada nego što je bila efikasna na početku epidemije. Taj imunitet traje kraće i biće svakako neophodna revakcinacija tamo s jeseni.

• Šta da radimo u međuvremenu mi, kojima nam je istekla vakcinacija?

- Do jeseni možemo biti mirni sigurno. Vidimo u ovom talasu da je mlađa populacija uglavnom zaštićena od omikrona i on njoj ne pravi, zaista, nikakav problem, osim retkih izuzetaka. Kod njih omikron izaziva blaži oblik bolesti, čak ponekad blaži i od simptoma gripa i većina ga preleži kod kuće za par dana bez ikakvih problema, ali ne smemo zaboraviti da i omikron soj izaziva sistemsku bolest. Zato treba obratiti pažnju na simptome postkovida. Ulazimo sada u proleće i leto koje će sigurno biti mirni, ali će naš imunitet prema virusu slabiti, dok virus opstaje, tako da ćemo s jeseni opet imati jedan udar epidemije, ali sigurno ne kao u prethodne dve godine.

- Sigurno će, pošto se bližimo kraju, biti analiza šta smo mogli bolje, gde smo grešili, šta nam je nedostajalo. Gledajući sa ove tačke, pa unazad dve godine, mislim da smo uradili veliki i uspešan posao. Ono što se pokazalo kao veliki nedostatak jeste to što smo izgubili bitku sa vakcinacijom, a bili smo u prednosti u odnosu na druge države. Divili su nam se iz Amerike i Evrope, imali smo veliku prednost koju nismo iskoristili. Nismo na vreme shvatili ozbiljnost virusa i težinu epidemije. Znali smo da mogu da se stave pod kontrolu samo imunizacijom i da je vakcina najefikasnije sredstvo, bez obzira na to što nije 100 odsto efikasna. Vakcina je spasila milione ljudi od teškog oblika bolesti i smrti, a vrlo malo je onih kojima je napravila neki problem i te dve stvari ne mogu da se porede. Izgubili smo tu početnu prednost, vodeći se time da je dovoljno ono što govorimo, međutim, izgubili smo bitku jer su antivakseri preuzeli inicijativu, pa nam je proces vakcinacije, koji je bio primer u svetu, stao.

- Sada trenutno je teško pokrenuti proces vakcinacije, ali doći će jesen i zima, opet ćemo imati talase, te će vakcina, kao što rekoh, biti preporučena. Preko 10 milijardi vakcina je podeljeno u svetu, ona je visoko bezbedna i efikasna, jeste izgubila na svojoj snazi, ali u velikoj meri i dalje štiti. Uvek je bolje kad se sretnete sa virusom, a vaš imunitet ima prethodno iskustvo, da li preboljevanjem ili vakcinacijom. Velika je opasnost i rizik kada dobijete virus, a nemate nikakvu odbranu protiv njega u organizmu. Posebno treba naglasiti da je postkovid kod ovih pacijenata visoko rizičan u odnosu na one koji su imunizovani. Mnogi od njih će imati različite forme postkovid sindroma jer ovaj virus je pokazao veliku surovost prema nama.

• Da li možemo da očekujemo da tokom leta na dnevnom nivou imamo ispod 10 osoba zaraženih koronom?

- To će zavisiti od broja onih koji se testiraju. Sigurno će biti zaražavanja tokom leta. Da li će taj broj biti dvocifren ili trocifren, potpuno je beznačajno sa aspekta epidemiološke situacije. Virus neće otići, opstaće i cirkulisaće među nama, ali neće izazivati veće probleme. Leto nije povoljna situacija za virus, jer je sve otvoreno, nema grupisanja ljudi u zatvorenom prostoru, dolaze raspusti i putovanja. Tako da će biti mirno, ali ćemo sigurno imati i leti na dnevnom nivou neke cifre zaraženih.

• Da li vam se vraćaju pacijenti sa postkovidom?

- Mi ne primamo na lečenje postkovid pacijente, ali imamo pacijente na produženom lečenju, koji nakon faze lečenja kovid 19 bolesti ulaze u postkovid, te ne mogu biti otpušteni na kućno lečenje. Takve pacijente i dalje mi lečimo jer često nismo u situaciji da ih premestimo u druge nekovid bolnice zbog njihove preopterećenosti i nedostatka slobodnih postelja. Postkovid pacijenata ima mnogo i to je sada nova epidemija. Na svu sreću, vidimo da nam KBC-ovi prelaze u normalan proces rada, i oni će sada moći da ih zbrinjavaju. Oni koji su im ležali dok su bili u kovidu, doći će im i u postkovidu. Dosta tih pacijenata ima dugotrajna oštećenja pluća, teška oštećenja srca, teške probleme sa vaskularnim sistemom, bubrežne, mentalne i druge probleme, tako da će dosta njih zahtevati naknadno još neku vrstu hospitalnog tretmana u tim nekovid bolnicama.

• Da li to znači da ćete vi, anesteziolozi, i dalje imati pune ruke posla?

- Dobro ste to pomenuli. Ne umanjujući značaj bilo koje specijalnosti u medicini, mislim da su anesteziolozi zaista podneli najveći teret jer oni leče najteže pacijente, one koji su životno ugroženi i nalaze se u Jedinicima intenzivne nege. Dok su pacijenti na odeljenjima, ili kako ih mi zovemo Poluintenzivne, oni su još uvek stabilni i nisu životno ugroženi. Ali čim postanu životno ugroženi, premeštaju se u Jedinice intenzivne nege, gde isključivo ili u ogromnoj većini rade anesteziolozi, koji su potpuno obučeni da rade sa takvim pacijentima.

- Imamo mi i intenziviste koji nisu anesteziolozi, ali je njih malo u Srbiji. Malo je bolnica tercijarnog nivoa koje imaju dobro obučene intenziviste i takve bolnice su imale veliku sreću. S obzirom na to da nam je veliki broj bolnica sekundarnog nivoa u Srbiji bio u kovidu, poslove u jedinicama intenzivne nege vodili su isključivo anesteziolozi. Posebno naglašavam da su anesteziolozi takođe ostali i u nekovid bolnicama i pokrivali kompletan operativni program.

• Koliko je u Srbiji bilo preživljavanje pacijenata na respiratoru?

- Prema objavljenim i dostupnim podacima, mogu da kažem da smo mi jedna od zemalja sa najmanjom stopom ukupnog umiranja od kovida 19. Stopa ukupnog mortaliteta od kovida 19 u Srbiji je ispod 1 odsto, ali ti podaci verovatno nisu u potpunosti tačni. Ta stopa je sigurno nešto viša, i kreće se između 2 i 3 odsto, što nas i dalje čini jednom od najuspešnijih zemalja u lečenju obolelih od kovida 19. To ne znači da smo mi bolji doktori nego doktori u Engleskoj, Švedskoj ili Francuskoj, ali je jednostavno naš zdravstveni sistem u datoj situaciji bolje funkcionisao. Svu zahvalnost dugujemo zdravstvenim radnicima, posebno srednje medicinskom kadru, koji je podneo najveći teret ove borbe. Ono što je kod nas bilo dominantno i za nas karakteristično, zaista smo hospitalizovali mnogo više pacijenata u odnosu na druge zemlje koje su bile maksimalno restriktivne u tom smislu. To je bila naša prednost koja je dala ovakve rezultate, a najveći deo tereta podneo je naš zdravstveni sistem (civilni i vojni) koji je pokazao izuzetnu žilavost i funkcionalnu sposobnost u kriznim situacijama.

- Mnoge zemlje su hospitalizovale svoje obolele tek kada dođu u najteže kliničko stanje, praktično između poluintenzivne i intenzivne nege. Neke nisu hospitalizovale stariju populaciju, a mi tu nismo pravili razliku. U nekim zemljama stariju populaciju su lečili u kućnim uslovima ili u domovima za stara i nemoćna lica što nije isto kao lečenje u bolnici gde imate stalnu negu i prisutne zdravstvene radnike. Tako da smo mi zahvaljujući ogromnom naporu i trudu zdravstvenih radnika, velikoj elastičnosti zdravstvenog sistema, i organizacionim sposobnostima, uspeli da amortizujemo svaki talas i obezbedimo sve što je trebalo. Zahvaljujući državi obezbedili smo dovoljno zaštitne opreme, respiratora, monitora i lekova, napravili 3 velike kovid bolnice, i time obezbedili dodatnih 2.000 kreveta za pacijente. Sve to je doprinelo da naš mortalitet od kovida 19 ne bude veliki.  Tako da, kada uporedimo nas i ostale zemlje mislim da smo tu u prednosti, da je lečenje ovde bilo daleko efikasnije u smislu preživljavanja baš zahvaljujući toj rastegljivosti zdravstvenog sistema i velikom požrtvovanju i odricanju zdravstvenih radnika.

• A, koliko je preživljavanje na respiratoru?

- Što se tiče preživljavanja na respiratoru, u svetu postoje podaci da je preživljavanje obolelih koji su bili na respiratoru u Jedinicama intenzivne nege između 20 i 80 odsto. Mi smatramo da je uspeh ukoliko svaki drugi pacijent preživi respirator i izađe iz Jedinice intenzivne nege. Nemamo podatke o smrtnosti pacijenata na respiratoru u Jedinicama intenzivne nege za Republiku Srbiju jer se isti menjaju svakodnevno i verovatno će biti objavljeni po završetku epidemije.

• Zašto smo opet u ovom poslednjem talasu, od januara, imali veliki broj preminulih na dnevnom nivou?

- Jednostavan je razlog, zato što je omikron zahvatio stariju populaciju, osobe starije od 70 godina. To su osobe koje su uspele da se sačuvaju do sada, ali u ovom talasu to nažalost nisu uspeli. Sve bolnice su bile praktično preopterećene ovom populacijom. Naša bolnica ima dosta pacijenata koji su isrcpljeni biološki zbog godina i velikog broja teških pridruženih bolesti. Tim osobama pored kovida 19, virus je pogoršao i osnovne bolesti, tako da ne iznenađuje i dalje visok broj preminulih na dnevnom nivou.

• Da li je to omikron ili ostaci delte?

- Ne možemo zasigurno da tvrdimo da je omikron jer se sekvenciranje kod nas ne radi ili se radi vrlo malo. Klinička slika ovih pacijenata je podudarna sa onom koju izaziva delta soj, ali s obzirom da nemamo hospitalizovanu mlađu populaciju smatramo da se dominantno radi o omikron soju.

• Ima li sa steltom hospitalizovanih?

- Nemamo potvrdu jer bi trebalo uzimati bris i slati na sekvenciranje, a to se kod nas ne radi u tolikom broju, koji bi dao relevantne podatke. Ono što možemo zaključiti jeste da se omikron soj kao i njegova podvarijanta stelt u starijoj populaciji ponaša kao delta soj.

• Koji talas vam je bio najteži?

- Uh, teško pitanje. Svakako je početak i prvi talas bio najteži, iz više razloga. Prvi i osnovni razlog je što je bio sam početak, virus i bolest su bili nepoznati i samim tim velika opasnost i za nas, zdravstvene radnike. On nas je zapljusnuo početkom aprila 2020. godine i tada je zaista bilo najteže. Trebalo je brzo se prilagoditi novonastaloj situaciji. Mi smo došli u bolnicu koja je bila vojnički stacionar, male sobe, uska vrata, zajednički toaleti, malo prostora za osoblje, nedostatak klimatizacije, što predstavlja veliku razliku u odnosu na klasične bolnice. Leti su temperature išle preko 40 stepeni, a svi mi smo bili u skafanderima, sa maskama i zaštitnim naočarima i tako kompletno zatvoreni u toj plastici provodili dane i noći. Nismo smeli da uključimo klimu, nije postojala vakcina koja bi nas zaštitila, tako da je taj period definitivno za nas bio najteži.

- Videli smo informacije iz Italije, Kine, Španije... Mnogo zdravstvenih radnika se razboljevalo i umiralo. Imali smo strah od svega toga. Trebalo je sačuvati osoblje, voditi računa o protivepidemijskim merama, da se negde ne napravi neka greška u procedurama od oblačenja, ulaska u zonu, rada u zoni, do svlačenja po izlasku iz zone. Mnogo zdravstvenih radnika nam je padalo u nesvest ispod skafandera. Te radnike smo bukvalno iznosili u međuzonu da bi skinuli masku jer nije bilo dozvoljeno skinuti masku u crvenoj zoni zbog visokog rizika zaražavanja. Mnogi su ulazili i dobijali napade panike, nisu mogli da dišu, maske su se lepile od znoja i postajale nepropusne za vazduh, dok kroz zamagljene naočare nije moglo da se gleda. Bilo je zaista dramatičnih scena. To je bila velika odgovornost za nas, rukovodioce, koji smo morali prvenstveno da sačuvamo zdravstvene radnike. Trudili smo se i, na svu sreću, uspeli u tome.

- Što se tiče težine bolesti za pacijente, svakako je delta soj bio posebno težak. Taj talas je počeo sredinom avgusta prošle godine i trajao praktično do Nove godine. U tom periodu u našoj bolnici je bilo dosta mladih osoba sa izuzetno teškom kliničkom slikom, a šestoro njih je nažalost preminulo. Niko od njih nije bio vakcinisan. I, to je ono gde meni ostaje najveća žal. Svi ti mladi ljudi su mogli danas biti živi. To su deca od 20 i nešto godina do 40 i nešto. To smatram našim najvećim neuspehom. Nisu slušali nas iz crvenih zona, zdravstvene institucije, nisu verovali ni državi nego su podlegli antivakcinalnoj propagandi. Bili smo svakodnevni svedoci tih tragedija, i jako mi je žao tih mladih ljudi.

- Nisam čuo podatak da je negde neko mlad umro, a da je bio vakcinisan. To je najveća tragedija ove epidemije, i najveći poraz nas zdravstvenih radnika što na neki način nismo mogli da dopremo do tih mladih ljudi i ubedimo ih u efikasnost i bezbednost vakcine. Siguran sam, a podaci to nedvosmisleno pokazuju, da bi svi oni preživeli samo da su bili vakcinisani. Niko mlađi od 55 godina, a ko je bio vakcinisan, nije lečen u Jedinici intenzivne nege, niti je preminuo.

• Na ulazu u bolnicu videli smo radove o čemu se radi?

- Bolnica će u aprilu dobiti skener. Bez obzira na to što je epidemija u silaznoj putanji, pomoći će dok traje epidemija, a mislim da će punu svrhu i kapacitet dati u postkovidu. Verovatno će ova zgrada, s obzirom na kapacitete, da preraste u opštu vojnu bolnicu. Bilo bi šteta da se to ne iskoristi. Ipak, to je samo moje mišljenje, a videćemo kakva će odluka biti doneta.

• Zna li komadant Ivo Udovičić kada će se vratiti na VMA?

- Ne znam kada ću se vratiti. Ja sam pre svega oficir i vojnik, i izvršavam naređenja svojih pretpostavljenih. U martu 2020. godine dobio sam naređenje da dođem na Karaburmu, da formiram ovu bolnicu i rukovodim njome. To naređenje sam izvršio. Bez obzira na sve izazove i teškoće sa kojima smo se svakodnevno susretali, mislim da smo taj zadatak uspešno realizovali. Posao još nije završen i ne znamo kada će biti. naravno, svi smo željni da se vratimo svom normalnom poslu, ali smo spremni da ostanemo na Karaburmi dok ovaj zadatak ne izvršimo do kraja.

- Ono što bih hteo da napomenem, to je kvalitet Vojne kovid bolnice Karaburma. Pored Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, mi smo jedina bolnica u Beogradu koja je od početka epidemije do danas potpuno u kovid sistemu. Sve ovo vreme smo radili i nije bilo dana da smo bili bez pacijenata. Ali, nije samo to ono što je značajno. Značajno je to da ovde imamo ljude koji su od početka epidemije, koji imaju ogromno znanje, veliko iskustvo, volju i želju da rade ovaj posao. I, zaista je tu negde naša velika prednost. Druge bolnice su ulazile i izlazile iz kovida, u nekima se osoblje smenjuje na 7 pa na 15 dana, a mi smo ovde u kontinutitetu. Kontinuitet je preduslov za kvalitet. To je ono što smo mi uspeli, okupili smo tim ljudi koji će biti ovde neprekidno. Što se tiče kovida, za nas nema tajni, što se tiče lečenja, isto tako.

- Ali, celokupan zdravstveni sistem je dao ogroman doprinos i u kovidu i ne kovidu. Svi zdravstveni radnicu su bili razapeti na dve strane u pokušaju da se sve postigne. Verujte mi, u koju god bolnicu sada da odete naći ćete ljude koji imaju neiskorišćene godišnje odmore iz 2020. godine. Jednostavno nije se moglo postići. Kada je pik talasa, svi radimo, a kada se situacija malo primiri jedna grupa dobije mogućnost da ode na godišnji odmor. Taman što se ta grupa ljudi vrati i druga krene da koristi odmore, stigne novi talas. I tako u krug već dve godine.

(Telegraf.rs)