Direktor JP "Skloništa" o uslovima u slučaju rata: Beograd ima 980 zaklona, za 24 sata biće sve spremno

Srbija ima 1.442 skloništa od kojih je najveći broj u Beogradu

Građani Srbije mogu da budu sigurni da u slučaju rata, odnosno prirodnih nepogoda, mogu da nađu zaklon u našim skloništima. Siguran sam prilično, da skloništa neće biti potrebna, ali građani treba da znaju da su spremna i da je ljudski život za nas imperativ.

Ovako u intervjuu za Telegraf.rs govori Nebojša Stojanović, direktor Javnog preduzeća za Skloništa Srbije, koje je osnovala Vlada Republike Srbije radi organizacije izgradnje, održavanja, tehničke kontrole i mirnodopskog korišćenja javnih i blokovskoh skloništa kojih ima 1.442 u Srbiji i koja su se, zbog rata u Ukrajini, ponovo našla u žiži javnosti.

Preporučujemo

Stojanović je na čelo ovog preduzeća došao 2018. godine, imenovanjem od strane Vlade Republike Srbije, a rad je preuzeo već u septembru.

- Imam dosta rukovodećeg staža. Još sam '94. godine, kao mlad, postao direktor i od tada su mi još tri preduzeća poverena na upravljanje. Gde god sam bio, rezultat je bio evidentan, što mi daje snagu da nastavim u tom smeru - napominje Stojanović na početku razgovora.

Dolazak na čelo Javnog preduzeća za Skloništa bio je, kaže, prilično izazovan.

Posle kratkog perioda uspostavili smo novi način rada, novo funkcionisanje i upravljanje poslovnicama, a u Srbiji ih ima tri (Novi Sad, Niš, Kragujevac i kancelarija Užice). Za ovo preduzeće je naročito bilo teško od 2012. godine, kada je ukinuta taksa koja je iznosila 2 odsto na 1/4 predračunske vrednosti radova. Od te godine do danas poslujemo u minusu - objašnjava Stojanović.

Menadžment mu je, kaže, po dolasku predočio da imaju sredstva za funkcionisanje za maksimum godinu dana. Sada ponosno ističe da se stuacija stabilizovala i da se to postiglo racionalnim trošenjem i planiranjem.

- Obavestili smo sve ustanove, notare, zdravstvene ustanove, sve one kojima nije bio poznat način izdavanja skloništa, da imaju mogućnost kod nas da iznajme prostor za arhivu, skladišta/magacin i dr. Izdavanje smo podigli do maksimuma, kao i naplatu - priča Stojanović.

Inače, može da se izdaje najviše jedna trećina skloništa u skladu sa Zakonom, iako su u javnosti postajala zameranja na to što se pojedina skloništa danas izdaju u komercijalne svrhe i razne druge detaltnosti, Stojanović objašnjava da se na ovaj način ta skloništa zapravo vrlo dobro održavaju, a preduzeće ostvaruje prihod.

- Imajte u vidu da mi održavamo preko 300.000 kvadrata i to zaista nimalo nije lako. Lakše je s onim skloništima koja se izdaju. Naši korisnici su u obavezi da ih održavaju i plaćaju ostale komunalije. Izdavanje se vrši putem javnog Oglasa, visina cene izdavanja u zakup je po Odluci o visini cena koje je usvojila Vlada Republike Srbije i taj dokument je javno dostupan.

Najviše skloništa, priča nam, nalazi se u prestonici, čak 980 i to na teritoriji 15 opština. Na Novom Beogradu ima ih 244. Skloništa se redovno tehnički kontrolišu i u njima se nalazi sve što je potrebno u slučaju neposredne ratne opasnosti.

- Mogu reći da smo mnogo spremniji nego devedesetih godina. Spadamo u moderne zemlje i imamo skloništa, što mnoge zemlje nemaju. Spašavanje i jednog života opravdava sva uložena sredstva. Ljudski život za nas je imperativ - ističe direktor Stojanović.

U slučaju neposredne ratne opasnosti, Sektor za vanredne situacije donosi odluku da li će se skloništa staviti u funkciju najkasnije u roku od 24 sata, ali kad bi došao taj momenat, skloništa bi bila spremna, tvrdi Stojanović i dodaje na kraju:

- Podržavam stav našeg predsednika Aleksandra Vučića i odluku koju je donela Vlada Republike Srbije, da se poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i da nema sankcija ka Rusiji - zaključuje Stojanović na kraju.

(Telegraf.rs)