Zlatokosu Janu majka ispratila u školu, pa umrla. Retko se smeje, želi jednu kutiju: "Mama više ne priča"

* Skromna devojčica iz sela Toplac kod Vranja doživela je veliku tragediju kada joj je pre tri godine preminula majka za koju je bila beskonačno vezana * Jana živi sa tatom i bakom u kući bez kupatila, a humani ljudi počeli su da prikupljaju novac kako bi vratili osmeh na lice desetogodišnjakinje

Nasmeje se ponekad, ali je tužna. Skromna je, svesna u kakvim uslovima živi. Iako ima 10 godina, pomaže baki da opere sudove u vangli, donese vodu, skupi veš. Ume čak i, tako mala, da skuva kafu. U svom selu, Toplac, nadomak Vranja, ima jednu vršnjakinju sa kojom se druži. Lutke nema. Već sa 10 godina ih je prerasla. Pogled joj je prodoran i bistar, ali tužan. Jer devojčica zlatne kose Jana Mihajlović (10) nosi u sebi veliku tugu, toliko ogromnu da je u njoj podjednako živa kao i pre tri godine, kada joj je preminula majka.

Preporučujemo

Ova predivna devojčica ostala je bez mame 2018. godine, kada je polazila u 1. razred. Beskrajno je bila vezana za nju. Ipak, život se surovo poigrao. Janina mama imala je rak dojke i posle dve godine borbe, izgubila je bitku sa opakom bolesti. Tako već cele tri godine sa bakom i tatom Goranom živi u staroj kući bez kupatila.

Do kuće je pešice teško doći. Do porodice Mihajlović vodi stari put, potpuno neasfaltiran, često blatnjav i teško prohodan. Tim putem mala Jana svakog dana ide do škole koju pohađa svega 7 učenika. U dvorištu dve koze, po koja kokoška. Fasada kuće otkriva njene godine, a i krov polako počinje da se urušava.

Sudove peru u vangli, kupaju se u koritu

Goran ne može da nađe posao, nadniči preko leta. Zimi je teže, kada porodica živi od socijalne pomoći koja iznosi oko 11.000 dinara i bakine penzije u iznosu od 8.000. Kada smo ih posetili, uverili smo se u koliko teškim uslovima žive. Sudove peru u vangli, kupaju se u koritu u dnevnoj sobi, jer kupatila nema. Nema ni sudopere, pa se Janina baka snalazi kako zna i ume.

Sa obližnje česme ponesu vodu, pa je greju na šporetu na drva kako bi se okupale i oprale suđe. Jana je prava vrednica, hvali je njena baka. Sve sluša, pomaže i ima svoje obaveze koje savesno izvršava.

Devojčica nam priča da je malo dece u njenom kraju, te da ima jednu drugaricu koja živi blizu nje. Prelepe duge kikice, kaže, sama plete. Svoju prelepu kosu voli da ukrašava, a sve šnalice i gumice, pa i rajfove, čuva u kesi.

Kutija za šnalice i gumice za kosu

- Volela bih da imam jednu kutiju za gumice za kosu, da mogu tu da ih čuvam. I jedan mobilni telefon. Ranije sam imala, ali više ne, i ponekad, kad hoću nešto da pročitam, uzimam tatin, ali bih volela da imam svoj - priča nam stidljivo Jana.

Pre no što joj je majka preminula, živela je sa njom i tatom jedno vreme u Vranjskoj Banji, gde je upisala 1. razred, neposredno pre mamine smrti.

- Bilo je teško da čitam kada sam išla u prvi i drugi razred, ali sam sad to savladala. Jedino ako bude neka teška reč, onda je i meni teško da pročitam. Inače sam dobar đak - kaže nam devojčica.

Babi pomaže, i ne čini nam se da joj to teško pada.

- Odem po vodu, operem sudove nekad kad ona ne može. Umem i kafu da skuvam, nego ranije nisam znala kada treba da se doda šećer, pre ili posle kafe - priča Jana kojoj je jedna od najvećih želja da ima svoje kupatilo i vodu, kako se ni ona, ni baka ni tata, više ne bi mučili.

Tata zaplakao pred kamerama

Devojčicin otac Goran dočekao nas je srdačno, pokazujući nam sve prostorije u svom domu. Dnevna soba je, iako skromna, čista i uredna, uprkos činjenici da u domu Mihajlovića nema vode. Goran je još jednom naveo da mu je izuzetno teško da nađe posao, kao i da je, posle ženine smrti, dobio dijabetes.

- Teško je da se nađe posao, a troškovi su veliki. Sahranio sam brata prošle godine, krajem 2018. godine ženu... U kući nema kupatila pa je najvažnije da to sredim - priča on.

Prisećajući se najtežih trenutaka i tog kobnog dana koji je promenio njihov život, kada mu je supruga preminula, Janin tata nije mogao da sakrije suze.

- Već je bila na samrti, Jana je kretala u školu, došla u njenu sobu i poljubila je. Kaže: "Moja mama ništa ne priča". Vratila se još jednom i poljubila je. Otišla je u školu. U 13.20 časova je supruga preminula - drhtavim glasom kroz suze ispričao je Goran.

Potrebno oko 5.000 evra

Tamara Misirlić, mlada humanistkinja i karatistkinja iz Vranja, koja je pokrenula čitavu akciju prikupljanja pomoći za Janu, rekla je za Telegraf.rs da je veoma zadovoljna odzivom humanih ljudi koji žele da pomognu.

- Verujem da ćemo uspeti da sakupimo novac kako bi se cela kuća renovirala. Procena je da bi bilo dovoljno oko 5.000 evra, uz sav nameštaj i izgradnju kupatila - ističe Tamara.

Kako kaže, za tri dana bi majstori polako trebalo da započnu sa radovima na kući porodice Mihajlović kako bi se Jani što pre vratio osmeh na lice.

Ipak, dodaje Tamara, potrebno je još novca i apeluje na sve ljude dobre volje da nastave da uplaćuju putem Fondacije Tamara Misirlić na žiro račun 170001051549200008. Svrha uplate: pomoć za Janu.

(Telegraf.rs)