Tragedija, dnevno jedno dete dobije rak, godišnje 40.000 ljudi: Čekamo novu zgradu, prošla sam pakao 90-ih

* Prošla sam mnogo toga i pakao u kom smo radili devedesetih kada je ludost ili hrabrost bila ući u operacionu salu * Ove godine počinje izgradnja novog Instituta * Onkološki pacijenti najveća žrtva korone * Želja mi je da ukinemo liste čekanja, ali nažalost pacijenata je sve više

Previše osoba na godišnjem nivou premine od malignih bolesti. Procene su da će one preuzeti vodeću ulogu od kardiovaskularnih po broju obolelih kroz nekoliko godina, a velika je tragedija i što nam dnevno jedno dete oboli od njih, kaže u intervjuu za Telegraf.rs prof. dr Danica Grujičić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS). Kaže da se pita da li je moguće da u državi u kojoj svake godine oko 40.000 oboli od malignih bolesti jedino ona i njen tim govore o novoj zgradi, pošto je zdanje u kojem su trenutno neuslovno. S tim u vezi se nada da će ove godine početi izgradnja nove. 

Profesorka Grujičić se našla prva na listi za parlamentarne izbore Srpske napredne stranke (SNS). Kaže da se na ovaj korak odlučila samo sa ciljem da doprinese srpskom zdravstvu, kako kroz nove zgrade, nove aparate... tako i kroz reformu. Na pitanje da li bi prihvatila da bude ministar zdravlja kaže da trenutno ne razmišlja o tome ali da ne beži od izazova, a onima koji su razočarani njenim ulaskom u politiku poručuje da ako se sposobni i ostvareni ljudi ne budu uključivali imaćemo najezdu onih "neobrazovanih šetača fascikli".

Preporučujemo

Iznova napominje da su onkološki pacijenti najveća žrtva kovida 19.

• Kada će biti izgrađena nova zgrada Instituta za onkologiju?

- Trenutno smo u procesu sređivanja papirologije oko zemljišta gde će biti zgrada Instituta, trudim se da to sredimo što pre. I nadam se da ćemo u toku ove godine početi sa raščišćavanjem prostora i početkom gradnje. Mislim da naši pacijenti vape za novom zgradom i da nemamo puno vremena.

• Koliko nam godišnje oboli a koliko umre osoba od malignih bolesti?

- Previše, oko 20.000 ljudi premine od malignih bolesti godišnje. Nažalost brojke obolelih se povećavaju svake godine, procene su da će maligne bolesti preuzeti vodeću ulogu od kardiovaskularnih po broju obolelih kroz nekoliko godina.

• Koliko kancer pogađa našu decu?

- Broj obolele dece u Srbiji je poslednjih godina između 300 i 350. Jedno dete se u proseku razboli dnevno što je velika tragedija.

• Koliko je i na koji način korona uticala na obolele od malignih bolesti? Koliko im je naškodila?

- Mnogo, često sam o tome govorila. Smatram da su onkološki pacijenti najveća žrtva korone. Mnoge bolnice su pretvorene u kovid, naši pacijenti iako su disciplinovani su iz straha da se ne zaraze propuštali preglede, ili su bile prevelike gužve. Nažalost često su nam dolazile u terminalnoj fazi kada malo šta možemo da učinimo. Moramo raditi na preventivi, i vaspitavanju naroda da redovno odlazi na preglede. Naravno, to podrazumeva reformu primarne zdravstvene zaštite i prijem tih ljudi.

• A, koja je rak rana srpskog zdravstva?

- Mislim da je pod hitno potrebna reorganizacija primarne zdravstvene zaštite i znanje mojih kolega nije dovoljno iskorišćeno. Potrebno je da obnovimo još bolnica i naravno kupovina najsavremenije opreme. Ali uz sve probleme koji postoje, srpsko zdravstvo opstaje. Nisam neko ko govori da nema problema, svesna sam mnogih ali državno zdravstvo je izdržalo i ovaj korona udar i opstalo. Potrebno je da nastavimo da ulažemo, kao u poslednjih nekoliko godina.

• Na koje rezultate tokom vođenje Instituta ste najponosniji a koji su ciljevi, koje ste zacrtali ostali da se urade?

- Najponosnija sam na moje kolege, koje zaista požrtvovano rade svoj posao. Mislim da smo uradili veliki posao, 7.000 operacija, 13000 datih terapija zračenja, 170.000 pregleda u 2021. godini, u vreme korone. Umesto zatvaranja instituta u 15 časova, radimo u 3 smene. Nažalost toliko je pacijenata i iako smo uradili dosta toga i pomerili stvari, još uvek ima problema i čekanja za neke operacije.

- Želja mi je da ukinemo liste čekanja, ali nažalost pacijenata je sve više. Mislim da to neće biti moguće dok se ne obezbedi nova zgrada koja će biti veća i uslovnija. Takođe, nabavka novih aparata je nešto što je pomerilo mnogo radio terapiju za onkološke pacijente, i tu nije dovoljno. Moramo da idemo dalje da kupujemo najsavremenije mašine da omogućimo pacijentima lečenje kao u najsavremenijim svetskim klinikama. Ja u to verujem, znam da možemo to da uradimo i uradićemo.

• Prvi ste na listi SNS za parlamentarne izbore. Da li Vam je bilo teško da donesete ovu odluku?

- Nikada nije lako doneti takve odluke pogotovo kada dolazite iz jedne profesije kojom se ja bavim. Uvek sam stavljala opšti interes ispred svog, nekako mi je logično da svi razmišljamo da je zajednica ispred nas kao pojedinaca, iako znam da ne misle svi tako. Ovaj poziv sam videla kao šansu i priliku da doprinesem srpskom zdravstvu, koje je krenulo uzlaznom putanjom. Dobila sam poziv da pomognem, ako mogu, vrlo rado ću to i učiniti. Neko sam ko je 40 godina u zdravstvu i videla sam sve procese. Prošla sam mnogo toga i pakao u kom smo radili devedesetih kada je ludost ili hrabrost bila ući u operacionu salu, kada nemate materijal, ni aparate. Dočekaću i novi Llinički centar za koji sam mislila da se nikada neće izgraditi.

- Mislim da iz te pozicije mogu da pomognem i doprinesem nastavku razvoja srpkog zdravstva. Ne sviđa mi se kada potcenjumo sebe i mislimo da nismo u stanju da imamo sisteme koji su u svetskom vrhu. Ja sam ubeđena da možemo i mnogo verujem u naš narod i naše ljude.

• Kako ste se i zašto odlučili da budete na listi? Šta je Vaš cilj ulaska u politiku?

- Poziv da pomognem državi da razvije srpsko zdravstvo i da se nastavi trend rasta u zdravstvu sam videla kao šansu da se održi kontinuitet. Kada sam stavila na vagu razloge za i protiv, prevagnuli su oni koji doprinose društvu i zajednici. Moj cilj je nastavak ulaganja u zdravstvo, pre svega nova zgrada Instituta za onkologiju i radiologiju, opremanje novim aparatima bolnice od Subotice do Prizrena, reforma primarne zdravstvene zaštite, i možda najvažnije, pružanje prilike mladima kako bi ih sačuvali u zemlji.

• Da li će to uticati na Vaš rad u zdravstvu, planirate li nekom da prepustite vođenje Instituta za onkologiju i kome?

- Ja sam neko ko je lekar, neurohirurg i do poslednjeg radnog dana ću to biti. Što se tiće planova za budućnost, mislim da je još prerano o tome govoriti, ali neko sam ko se jako vezao za Institut i fenomenalne ljude koji tamo rade jako težak posao, želim da im omogućim što bolje uslove a pre svega pacijentima uslove dostojne za 21. vek. Trenutno imamo neuslovnu zgradu, i prosto se pitam da li je moguće da u državi u kojoj svake godine imamo oko 40.000 obolelih od malignih bolesti jedino moj tim i ja govorimo o novoj zgradi instituta. Za mene je to političko i društveno pitanje broj jedan, ne vidim koje je to političko pitanje važnije od toga da obezbedimo našim pacijentima adekvatne uslove za lečenje.

• Kada bi Vam bilo ponuđeno, da li biste prihvatili da budete ministar zdravlja?

- Ne razmišljam trenutno o tome, trudim se da u ovom trenutku uradim najviše što mogu. Odluke donosim na osnovu procene gde mogu sebe najviše da dam i gde mogu da doprinesem napretku zajednice i zdravstva. Ne bežim od izazova i problema, ali sve u svoje vreme.

• Da li se obazirete na komentare građana da su razočarani zato što ulazite u politiku i šta imate da im poručite?

- Iskreno ne, čak ni ne stižem da čitam komentare po mrežama. Lično nisam imala negativne komentare u svom okruženju, ali mogu da razumem da se neki ljudi ne slažu sa tim. Verujem da ima onih koji će reći "šta vam je to trebalo" i sl... Volim kod našeg naroda tu emotivnu osobinu ali često umeju da nas nadvladaju emocije i da izgubimo dodir sa racionalnim promišljanjem, a možda je i to dobro.

- U svakom slučaju, ako je neko poštovao moj rad 40 godina nema razloga da se razočarava, ja znam ko sam i šta sam, i koji su moji ciljevi i motivi. Ne postoje okolnosti koje mogu da promene moj karakter. Često slušam od svojih kolega i nekih umnih ljudi u društvu kako komentarišu društvena dešavanja sa strane i kako govore da je sve katastrofa, a kada im se ponudi neko mesto oni kažu: "Neću ja to". E, pa, ako se sposobni i ostvareni ljudi ne budu uključivali imaćemo najezdu onih neobrazovanih šetača fascikli. Ne moramo svi isto da mislimo, možemo biti i na različitim stranama, ali volela bih da vidim više ljudi sa vizijom i energijom u javnom životu. Umesto komentara na internetu, želim predloge i pomoć da popravimo zdravstvo. Umesto komentara na moj račun ili bilo čiji (iako nemam problem sa tim), neka svaki građanin ove zemlje kaže želim novu zgradu Instituta, novu bolnicu, novu školu. Ajmo svu energiju da usmerimo ka konstruktivnim predlozima. A , na kraju kada budem polagala račune, onda neka svako donosi sud o meni.

(Telegraf.rs)