Čudotvorni svetleći dušek za 82.000 dinara i paročistač od 2.000 evra: Kako sve u Srbiji varaju penzionere

Sve obično krene od ljubaznog telefonskog poziva, a potom uslede raznorazne klopke

Foto-ilustarcija: Telegraf

Gotovo da ne postoji penzioner u Srbiji koji nije bar jednom naseo na prevaru trgovaca. Od ljubaznog telefonskog poziva, preko prezentacije u kući ili restoranu do kupovine nekog proizvoda od nekoliko stotina ili hiljada evra i beskonačnih rata koje im zatim odbijaju od penzije.

- Oni su mene pozvali na fiksni telefon. I onda su me pitali od čega ja bolujem pošto imaju lek. Oni su rekli da je neka bolnica, privatna. Ja sam rekla da imam taj reumatidni artritis i da svuda imam bolove u zglobovima - priča baka Milena, sedamdestogodišnja penzionerka iz Borče, prenpsi "Blic".

Ona je posle dva telefonska poziva kupila kremu za zglobove po ceni od 16.000 dinara iako ta suma prelazi njenu mesečnu penziju.

- Oni nisu pitali za penziju. Samo su mi rekli da su sklopili sa PIO fondom ugovor i da može na rate. Kad su mi rekli da može na rate, ja sam pristala. U stvari, prvo i nisam znala da li će to meni pomoći. Ali sam ja pristala jer sam imala toliko jake bolove da nisam mogla da hodam, da nisam mogla ništa da radim po kući i ja sam prihvatila tu mast.

Iz sličnih razloga osamdesetšestogodišnji Petar Patić iz Pančeva kupio je čudotvorni dušek za 82.000 dinara.

- Imamo prostirku koja leči kičmu i kukove, a ja imam problema i sa kičmom i sa kukovima. Rekli su "sve je besplatno, čiko, 'ajde ovo, 'ajde ono", i ja pristanem. To je jedno 60 centimetar dužine prostirka, legneš na nju i upališ neka svetla, crvena svetla, ne znam ni ja kakva više. To zrači i leči. Onda su mi rekli:"Ako sad ne uzmete odmah nećete dobiti popust i propada sve". Ovo su neka sitna slova, ja nisam imao pri ruci naočare pa nisam ni pročitao. Mislim, pogledao sam, ali nisam detaljno pogledao. Onda sam dao 200 evra i on je otišao - rekao je Patić za Prvu TV.

U borbu za pravdu uključila se i Petrova ćerka - Gordana.

- Kada mi je prvo rekao, pomislila sam:"Pa dobro, možda ti i pomogne". Ali kada sam čula o kojoj je ceni reč bila sam iznervirana zato što je on prihvatio to, a još više što sam znala da je izmanipulisan - ispričala je Gordana Joksimov, Petrova ćerka.

Prema Zakonu o zaštiti potrošača, robu koju kupite van prodavnice možete u roku od 14 dana da vratite. Ipak, namerno ili slučajno, Petar danima nije mogao da dobije mladića koji mu je prostirku prodao. Sreli su se kada je došao po penzioni ček.

- Kada je on čuo da ja hoću da vratim - pobegao je sa kapije i nije ni hteo da uđe unutra. Ja sam mu rekao da odustajem i da hoću da je vratim nazad, a on ni da čuje. Vikao je:"Ne može, ne može, po zakonu je" - priča Petar.

Kada su saznali da su se u priču uključili i mediji, porodica Patić uspela prostirku da vrati 22. dana.

"Ti ljudi se služe varkama"

- Ti ljudi rade sa ugovorima i igraju na to što si ti potpisao to je tako, taknuto-maknuto. Oni se služe varkama. Prvo vam ispričaju priču koji želite da čujete. Svaki stariji čovek želi da čuje kako će neki proizvod da mu olakša život pod stare dane i pričau mu bajke. Drugo, to je jedan vrlo nasrtljivi nastup od kog vi veoma teško možete da se odbranite, naročito ako ste sami - priča Jovan Ristić, iz udruženja za zaštitu potrošača Efektiva.

Ristić objašnjava kakvi se sve tačno trikovima ovikvi prodavci služe.

- Postoji jedna klopka koju smo viđali u ugovorima. Neki trgovci sebi propisuju, odnosno ugovaraju sebi troškove u slučaju da im vratite proizvod. Na primer, ako vraćate, morate da se odreknete 25 odsto cene. Oni nemaju prava na to! Druga stvar, još bezobraznija, platite kod ovih masažera 12.000 dinara na ime sterilizacije. Pazite, neko vam donosi to, otvara pred vama, isprobava vam kako to radi, a od vas traži novac za sterilizaciju za nešto što nije medicinski aparat. Bojim se da je moralni kompas tih ljudi na nivou - daj da uzmem pare i to je to.

Paročistač od 2.000 evra

Koliko daleko su ponekad spremni da idu možda najbolje svedoči slučaj prodaje paročistača u Sremskoj Mitrovici.

- Ušli su u kuću dve bolesne žene. Jedna ima skoro 80 godina i šlogirana je, leži na krevetu i druga koja je isto bolesna - invalid rada, 100 odsto nesposobna za rad, upravo iz razloga što ne bi mogla da zna o čemu se radi niti to da potpiše. Njoj nisu ni tražili potpis. Nego su majku, kojoj ta sposobnost nije oduzeta, podigli iz kreveta, stavili na stolicu i onda su joj usisali nešto ispod glave i rekli da će joj to spasiti život i da to mora da ima. Ona žena, iako je bila bolesna, branila se i nije htela. Da bi joj na kraju rekli:"Molim vas, ako mi ovo potpišete, moja će ćerka prvi put letovati, vodim je na Halkidiki". Bilo je bez mog znanja. Nisam ni slutila da nešto takvo imam u kući. Posle kad sam dolazila kuća mi je delovala poprilično nepočišćeno pa su mi priznale da imaju nešto u kući što ne umeju da koriste - priča Mirjana Ružičić, ćerka prevarene penzionerke.

Tek kada je ćerka koja živi u inostranstvu videla drhtavi majčin potpis u ugovoru, krenula je borba sa prevarantima.

- Rekle su mi da nisu smele da mi kažu jer su im rekli da mi ne govore. Ja sam ih pitala zašto to, a one su rekle da je to zato što ću ja biti ljubomorna jer je to jako vredna stvar... Nisam mogla da verujem da su one od penzije koje je ukupno iznosila 200 evra kupile nešto od skoro 2.000 evra. Onda su zvali telefonom i pretili da će podneti krivičnu prijavu ako ne uplati još jednu ratu i tako beskonačno. Tako da smo morala da čekam da neko dođe da to odnese - priča Mirjana.

Penzioneri se posebno targetiraju

Advokat Jelena Petrović objašnjava da ovakvi prevaranti targetiraju penzionere jer kolika god da su, njihova primanja su redovna. Dakle, oni su sigurni da će uspeti svakog meseca da im naplate ratu. Takođe, ona objašnjava da se ciljano targetiraju oni penzioneri koji žive sami koje neće imati ko da upozori na nečasne radnje.

- Policija se time retko bavi. Oni najčešće nadležnost prebace na Tržišnu inspekciju. Međutim , ukoliko je prevara veća od 5.000 dinara, to nije nešto što se u krivičnom postupku goni po privatnoj tužbi, nego takvo gonjenje preuzima javno tužilaštvo. Ili, vi ako samtrate da ste prevareni vi apsolutno možete da podnesete javnom tužilaštvu da podnesete krivičnu prijavu protiv tog pravnog lica - kaže Jelena Petrović, advokat, za Prvu televiziju.

Posebno zabrinjavajuće jeste što se ne zna odakle prevarantima brojevi telefona i adrese penzionera.

- Takvu bazu podataka imaju svi operateri i PIO fond. Ja ne mogu da kažem odakle njima takva baza podataka, ali je sigurno da je odnekud dobijaju.

(Telegraf.rs)