Jad, beda i bolest pod krovom brata i sestre. Sa smetnjama u razvoju žive u udžerici: "Samo da nismo gladni"

Marina i Goran nikada u kući nisu imali kupatilo, koristili su poljski WC koji im se srušio, pa sad nemaju ni to

Foto: Tamara Misirlić

Jad, beda i bolest pod krovom brata i sestre. U tih nekoliko reči mogla bi da stane sva muka Marine i njenog brata Gorana Novakovića koji žive nadomak Vranja u oronuloj kućici koja svakog momenta preti da se sruši.

Oboje imaju smetnje u razvoju, i iako su čitavog života živeli teško, pre tri nedelje zadesila ih je ogromna tragedija - preminula im je majka koja je vodila računa o njima. Tako su, u svoj svojoj nemaštini, ostali prepušteni sebi samima. Sa svega 7.000 dinara socijalne pomoći mesečno. Za oboje.

Brata i sestru koji žive u katastrofalno nehumanim uslovima, nedostojnim čoveka, posetila je mlada karatistkinja i humanistkinja Tamara Misirlić iz Vranja. Kako je za Telegraf.rs rekla, skromni Marina i Goran, iako nemaju ni kupatilo u svojoj kućici, čak ni to ne traže. Samo hranu.

- Uslovi su zaista jako loši, kuća samo što se ne sruši, baš je mnogo stara. Oni su tu živeli sa majkom koja je sad preminula. Ti ljudi nikada nisu imali kupatilo, ne znaju za to, već su imali jedan poljski WC koji se srušio, pa nemaju ni to. Sad moraju u njivu da idu, u pola noći... Ali, najtužnije mi je to što se čak ni na to nisu žalili. Kada sam ih pitala šta im je sve potrebno, rekli su mi: "Samo hrana. Da nismo gladni" - priča Tamara za naš portal.

Goran i Marina lakše su podnosili nemaštinu dok je majka bila živa. Ona je, dodaje naša sagovornica, imala penziju bez koje su sada njena deca ostala.

- Ukupno primaju 7.000 dinara socijalne pomoći. Imaju jednu komšinicu koja im pomogne koliko može. Odnese im hleb, dala im je i malo drva kako bi se ugrejali - priča Tamara.

S obzirom na to da su oboje osobe sa smetnjama u razvoju, i da su išli u specijalne škole, nemaju, dodaje naša sagovornica, nikakve mogućnosti da nađu posao.

Bratu i sestri Novaković potrebno je gotovo sve. Spisak je podugačak.

- U kući imaju dve prostorije koje bi trebalo opremiti u potpunosti. Najpre, cela kuća mora da se renovira, ali to je izvodljivo i neće biti potrebno puno materijala, s obzirom na to da nije tako velika kvadratura. Potrebno je da im se napravi kupatilo, ali i da dobiju nov nameštaj. Sve što imaju je staro, nasleđeno od roditelja - navodi naša sagovornica.

Tamara dodaje da je jedina sreća u nesreći to što bar imaju stari šporet na drva, te tokom hladnih, zimskih dana, mogu da se ugreju.

Možete im pomoći uplatom na račun: 170001051549200008, Tamara Misirlić. Svrha uplate: Pomoć Marini i Goranu.

Video: Uroš boluje od cerebralne paralize, sve je manje novca za njega: Sestre su mu najveća radost

(Telegraf.rs)