Lepa Radić dala je život za otadžbinu, a njen grob danas je zatrpan smećem: Imala 17 godina kad su je obesili

Ja nisam izdajnik svoga naroda, poručila je nemačkim okupatorima

Kada su Lepoj Radić nemački okupatori ponudili život ako otkrije ko su komunisti među zarobljenim narodom, ona im je odgovorila: "Ja nisam izdajnik svoga naroda. Oni će se sami otkriti kad budu uništavali zlikovce kao što ste vi!"

Lepu Radić obesili su nemački okupatori 11. februara 1943. Imala je samo 17 godina! Svoj mladi život je dala za našu slobodu. A mi joj se danas odužejemo tako što njen spomenik u spomen-kompleksu "Boško Buha" na Jabuci kod Prijepolja zatrpavamo smećem! Ali i dalje ima ljudi koji žele da sačuvaju uspomenu na heroje, pa je na Fejsbuku objavljena fotografija prave deponije pokraj njene biste.

Preporučujemo

Možda će nadležnima u Prijepolju ovo biti signal da bi trebalo da to ruglo očiste, jer nisu takvi junaci zaslužili da se ovako ophodimo prema njihovim podvizima.

Lepa Radić je rođena u Gašnici kod Bosanske Gradiške 19. decembar 1925. Preko strica Vladete, nakon okupacije Jugoslavije 1941. se ukljucila u pripreme oružanog ustanka na Kozari. U leto 1941. četvoro članova njene porodice - otac Sveto, stričevi Vojo i Vladeta i strina Jovanka - otišli su u partizane. Sa preostalim članovima porodice, početkom decembra Lepa je uhapšena i sprovedena u Gradišku. Nakon dvadesetak dana, puštena je na slobodu i tada je otišla u partizane.

Stupila je u Drugi krajiški partizanski odred, pod komandom doktora Mladena Stojanovića. Kada je krajem januara 1943. otpočela operacija "Vajs I", koja predstavlja prvi deo Četvrte neprijateljske ofanzive i koja je zahvatila područje Like, Korduna, Banije i zapadne Bosne, Lepa Radić je bila član Štaba za evakuaciju stanovništva, ranjenika, hrane i stoke na području opštine Srednji Dubovik. Organizovala je zbegove, koji su se prilikom borbi između partizana i okupatorsko-kvinsliških snaga, morale povući na Grmeč. Kada se neprijatelj približio Grmeču, prijavila se u Drugu krajišku udarnu brigadu, kako bi kao borac učestvovala u odbrani naroda. U najkritičnijoj fazi odbrane Grmeča, Lepa preuzela brigu o zbegu koji je brojao 150 ljudi, uglavnom staraca, žena i dece.

Na razne načine, na Grmeču je tada ubijeno 3.370 ljudi, 1.722 je odvedeno u koncentracione logore, a 1.256 je promrzlo i umrlo od zime. Partizanske snage uspele su da se između 11. i 13. februara probiju iz okruženja. Predveče 8. februara 1943. pripadnici 369. "Vražje" divizije su iznad sela Praštali iznenada opkolile i zarobile zbeg naroda koji je predvodila Lepa Radić.

Kako je ona bila jedina naoružana, žene su joj govorile da baci pušku i skine uniformu, kako bi se na taj nacčin spasla, ali je ona to odbila pozivajući narod da se ne predaje i da se ako treba bori i golim rukama. Nakon što je ispucala poslednje metke, Lepa je bila savladana. Nakon tri dana mučenja u Bosanskoj Krupi, pošto je odbila da otkrije ko se još od partizanskih saradnika nalazi među narodom pohvatanom na Grmeču, izvedena je pred preki sud i osuđena na smrt.

Dovedena je 11. februara 1943. do drveta, koje se nalazilo između tunela i železničke stanice u Bosanskoj Krupi, gde je tada bilo mnogo izbeglica. Sa rukama vezanim telefonskim kablom, bez cipela, samo u vunenim čarapama, iscrpljenu i iznemoglu, nemački vojnici, među kojima je bilo dosta folksdojčera iz Vojvodine koji su dobro znali srpski jezik, ponudili su joj život ukoliko kaže ko su rukovodioci i komunisti među zarobljenim narodom.

Lepa im je odgovorila: "Ja nisam izdajnik svoga naroda. Oni će se sami otkriti kad budu uništavali zlikovce kao što ste vi!".

Nakon vešanja, njeno telo je još četiri-pet dana visilo na drvetu. Istog dana kada je obešena, SS pukovnik August Šmithuber, komandant 14. puka 7. SS divizije, dobio je izveštaj u kome je između ostalog pisalo: "Banditkinja, obešena u Bosanskoj Krupi, pokazala neviđeni inat".

(Telegraf.rs)