Samoodbrana je tehnika, ne treba vam snaga: Žena noktima može da savlada napasnika, ključna je kontrola bolom

Ukoliko se odlučite na fizičku odbranu, važno je da ne nanosite povrede i nipošto ne prekoračite nužnu samoodbranu

"Najjača samoodbrana je da kažete 'Izvini' i da se sklonite. Beg je takođe dobra samoodbrana, ali kada dođe do toga da morate fizički da se odbranite od napadača, najvažnije da imate želju da ga ne povredite i da umete da kontrolišete situaciju".

Preporučujemo

Tako za Telegraf priča instruktor samoodbrane Marko Borić inače jiu jitsu majstor "3. dan". Njemu se najčešće javljaju žene, kao i oni koji su pretrpeli neko nasilje ili pretnju nasiljem.

Nedavno se dogodilo brutalno silovanje na Karaburmi, žrtva je bila 22-dišnja devojka. Mračni prolazi, lopovi, alkoholisani i drogirani tipovi koji su spremni da iz čista mira posrnu u napad viđaju se na nezgodnim mestima... Imali smo i situaciju da je čovek počeo da tuče putnika autobusa samo zato što ga je očešao, a da se niko nije pomakao sa mesta.

Ali, fizička samoodbrana u ovakvim situacijama pravi je mač sa dve oštrice. Ako povredite napasnika, a nemate svedoka koji će pred sudom tvrditi da ste vi bili žrtva, u velikom ste problemu kada dođe policija. I naravno, potrebno je da odgovor ne bude jači od pretnje...

Zbog učešća u tuči možete dobiti kaznu za kršenje javnog reda i mira, a ako pri odbrani teže povredite nekoga (izbijete zub, polomite neku košticu) krivično ćete odgovarati. Ako padne na potiljak i premine - vi ste ubica.

- Čak i da je autobus pun putnika, teško da će neko da ostane da posvedoči da ste vi bili žrtva napada. Lakše je naći žiranta nego svedoka... Neće niko da ide na sud, plaše se ljudi da će da im preti neko, da ih prepozna na ulici... Bio sam svedok jedne takve situacije pre desetak godina u autobusu iz Vinče. Tu je bio jedan pijani čovek koji se šetao po autobusu i merkao koga će da napadne. Napao je jednog dečka i on se odbranio. Ali, da se ja nisam pojavio kao svedok toga da je dečko mirno sedeo i bez razloga bio napadnut, pitanje je kako bi dokazao da je to bila samoodbrana, a ne napad.

Inače, samoodbrana kao veština može da se nauči i nije vam potrebna nikakva posebna priprema ili snaga. Jer, kako kaže naš sagovornik, da je snaga toliko bitna, sve teretane bile bi pune. Potrebno je znanje, a uz znanje možete savladati i nekoga ko puca od snage, ali se nađe u situaciji da ne može da je primeni. Kontrola bolom, to je ključ samoodbrane.

- Na primer, žene mogu da koriste nokte kao oružje, a mi ih učimo kako da ih pritom ne slome. Bitno je napad usmeriti na nerve, a to se u običnim sportskim klubovima ne uči. Vežbamo odbranu od gušenja, od zahvata, od silovanja, situacije kada se sa napasnikom nađete u liftu, prolazu, zgradi, mraku... Ukoliko postoji mogućnost za beg, treba je iskoristiti. Na jednom času sam rekao dečku da me napadne nožem i da mu pokažem jednu od tehnike kako bih se odbranio. Krenuo sam da bežim na vrata, svi su se smejali, ali to jeste dobra samoodbrana. Naravno, tamo gde ste u prilici da pobegnete... Najjača reč za samoodbranu je "izvini", pomerite se i pređete na drugu stranu...

Za slučaj da ipak dođe do fizičkog kontakta, bitno je kontrolisati situaciju i ciljano zadati bol, ali sa svešću da nemate pravo nikoga da povredite, već samo sebe da izvučete iz situacije u kojoj ste se našli - bez pravnih i moralnih posledica.

- Cilj je da dođete do nerava i zato treba da gađate zglobove. Nabildovani ljudi otporniji su na bol, jer ih štiti mišićna masa. Ali, zglobovi su osetljivi. Najbolje je da kod sebe imate neki predmet kojim možete da pritisnete nerv napadača, ključ je odlično sredstvo za samoodbranu, dovoljni su ubodi i pritisci - kaže naš sagovornik.

Na obuci se koristi kombinacija veština jiu jitsu i ninjutsu. Vežbaju se realne situacije i konkretni napadi, bez ulaska u filozofiju veštine.

Psihička snaga je ključna.

- Na treninzima se uči kako da to prihvatite kao igru. Ne savetujem biber sprej, jer njime možete da poprskate i neku drugu osobu. Drugo, dešava se da žene nose sa sobom biber sprej, ali nisu u stanju da ga upotrebe kada se nađu u takvoj situaciji. Bočica je u džepu, u torbici, a ona se od straha parališe i ne može da se pomakne - priča naš sagovornik.

(Telegraf.rs)