Šta se dešava na Vlasinskom jezeru? Zabrinuti meštani kažu da je "nikad praznije", EPS: Sve je po propisima
EPS je dao odgovor zašto je u slučaju Vlasinskog jezera došlo do opadanja nivoa vode, kao i da li je prekršeno neko pravilo
Ovih dana se pod vlasinskim snegom može videti i jedna naoko ne tako prijatna pojava - nivo Vlasinskog jezera značajno je opao, a meštani uglavnom strahuju za živi svet u njemu. Jer, čista voda, bogata ribom, okružena netaknutom prirodom - to je slika kojom se meštani surduličkih sela na obali jezera diče.
Kao što je to bilo i u slučaju Zavojskog i Zaovinskog jezera, došlo je do ispuštanja vode usled tehničkih potreba JP EPS. To je i u ovom slučaju dovelo do polemike među ljudima - jedni se pitaju da li jezero treba žrtvovati zarad elektroprivrede, drugi se pitaju koja je dozvoljena granica, a neki čak smatraju da je to normalna pojava, budući da je reč o elektroenergetskom sistemu i da je svrha jezera akumulacija za potrebu proizvodnje energije.
EPS je dao odgovor zašto je u slučaju Vlasinskog jezera došlo do opadanja nivoa vode, kao i da li je prekršeno neko pravilo.
- "Elektroprivreda Srbije" vodu iz Vlasinskog jezera, koje je napravila za potrebe proizvodnje električne energije, koristi u skladu sa propisima i merama očuvanja flore i faune. Trenutni nivo vode Vlasinskog jezera je iznad propisane kote. Jezero je glavna akumulacija za sistem Vlasinskih hidrelektrana i aregati hidroelektrana se angažuju za proizvodnju električne energije u toku cele godine, u skladu sa planom proizvodnje EPS-a. Na osnovu bilansa vodnog potencijala glavne akumulacije Vlasinsko jezero, postoje ograničenja do koje kote može da se koristi voda za proizvodnju električne energije. Propisani nivo kote iznosi 1.205,25 metara nadmorske visine.
Međutim, mnogi građani su, uprkos tome, zabrinuti.
- Ma uništiše celo jezero, nema tu više ni školjki, ni riba, ma nema ničeg više. Nikad više Vlasina neće biti kao što je bila, niti će je napuniti, barem ne ove godine - glasi jedan od komentara.
- Trenutni vodostaj(kota) jezera je 1.206 metara. Puno jezero maksimalno je 1.213 metara - napisao je predsednik Udruženja "Čuvari Vlasine" Igor Arsić, autor jedne od fotografija.
On tvrdi i da postoji opasnost da nestanu ploveća ostrva, simbol Vlasine.
- Jedno od plovećih ostrva koje se isušilo zbog velikih oscilacija vode. Pri malom vodostaju koji traje duže, ostrvo ostaje na suvom i pusti korenje. I desi se to da kad se puni jezero ostane zalepljeno za dno. Znači, jedno po jedno, sva ostrva će ovako da završe pre ili kasnije. Ovo ostrvo je kolateralna šteta zadnjeg remonta. A trenutni vodostaj je isti kao i kad je menjana rešetka na ulaznoj građevini. Ovo što viri iz vode su isušena stabla maljave breze koja je zaštićena, raste na plovećim ostrvima. Prebogata su vegetacijom, biljka rosulja ili mesožderka je samo jedna od mnogo strogo zaštićenih biljaka koje rastu na ostrvima. Ribe i školjke ostaju ispod leda, ostaju na suvom što će se videti ubrzo kad se otopi sneg i led - objašnjava Igor Arsić.
Na društvenim mrežama ima još komentara zabrinutih ljudi.
- Prema najnovijim informacijama voda u Vlasinskom jezeru je na samo 50, 60 cm od najniže (dozvoljene) kote. Ljudi koji ovih dana posećuju naše jezero primećuju da je vodostaj izuzetno nizak. Iako je uobičajeno da se marta, aprila, nešto smanji nivo vode u jezeru da bi se primile vode nakon topljenja snega u proleće sa okolnih planina, ovoliko pražnjenje već sada nije normalno. Nadam se i apelujem na nadležne u Vlasinskim HE da stanu - glasi jedan od komentara.
Ipak, ima i onih koji ne misle da ima mesta za paniku.
- Ako je neko zaljubljenik u Vlasinu, to sam ja, bar tako ovi rođeni Vlasinci kažu, ali prioritet mora da se zna. Pre par godina bila je ista situacija i kad sam pitao da li bi narod iz Niša ili Leskovca pristao na recimo 6-satne restrikcije ili da naše HE isporuče električnu energiju svi su zaćutali. Ono što mnogi ne znaju je da su Vlasinske hidroelektrane pravljene kao vršne, tj. da snabdevaju zemlju kad je najkritičnije. Druga je priča je što se ovo ponavlja svake godine. Rođeni sam Vlasinac i to je sedamdesetih i osamdesetih bilo mnogo ređe - ispričao je za "Telegraf" Sokol Milenković.
(Telegraf.rs)