Šekler: Još će rasti broj novozaraženih, dolazi do "taloženja smrti"

- Prikupljaju se teški slučajevi, oni duže boluju. To nas verovatno očekuje u dužem periodu -  ističe Šekler

I u februaru je epidemijska korona statistika upozoravajuća, iako mnogi tvrde da je omikron varijanta kao blaža prehlada. Sagovornici emisije "Četvrtkom u 9" RTS-a smatraju da će proleće biti mirnije, ali ne i za nevakcinisane.

Profesor Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš napominje da su brojevi u Nišu rekordni i da u poslednja dva dana ima više od 1.000 zaraženih.

Preporučujemo

- To se na svu sreću ne prenosi kao veliki pritisak na hospitalizovane pacijente. Trenutno je oko 120 pacijenata, a broj pacijenata u Kruševcu se bliži broju od 300. I pored velikog broja zaraženih kada je bio vuhanski soj, hospitalizovali smo svakog četvrtog ili petog, sa jako patogenim delta sojem je prijem bio oko osam ili devet procenata, a sada svakog 100. pacijenta - rekao je Janković.

Prema njegovim rečima, postoji klinička procena da imamo još uvek prisutan delta soj, kao i sumnja da su hospitalizovani uglavnom oni koji su zaraženi deltom.

- Omikron daje potpuno drugačiju prirodu bolesti. Optimista sam. Ovo je sigurno jedan početak smirivanja. Ovoliki broj zaraženih će iscrpeti neki biološki maksimum. Mislim da će se krivulja nakon kratkog platoa krajem februara početi da spušta. Mislim da ćemo imati mirno proleće i leto, gotovo sam siguran. Ostaje da vidimo da li će tokom leta biti neka mutacija koja je napravila poput delte, dar-mar u Evropi -  naglasio je Janković.

Mirnije proleće za vakcinisane 

Virusolog Milanko Šekler sa Instituta za veterinu Kraljevo napominje da će još rasti broj novozaraženih.

- Mali je procenat ljudi koji imaju potrebu za hospitalizaciju. Ali, i jedan procenat na 20.000 je 200. Druga stvar je da raste broj umrlih. To je logično jer dolazi do tzv. taloženja smrti. Prikupljaju se teški slučajevi, oni duže boluju. To nas verovatno očekuje u dužem periodu -  ističe Šekler.

Prema njegovim rečima, proleće će biti mirnije za vakcinisane, a za nevakcinisane "nisam siguran da će da bude mirno".

- Biće to kraj za vakcinisane tri puta. Mislim da mogu da imaju lepe razloge da budu opušteniji -  kaže Šekler.

Deca se zaražavaju i po odeljenjima u bolnicama

Dr Vladislav Vukomanović, pedijatar-kardiolog sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta napominje da je u poslednjih mesec i po dana došlo do porasta broja pregleda i povećanog prijema dece.

- Otkriva se i povećan broj zaraženih po odeljenjima. I onda su oni kandidati za izmeštanje u kovid odeljenje. Za mesec i po dana porastao je broj i pregledane dece i hospitalizovane, ali hospitalizovane zbog osnovnih bolesti. Ima ih između 10 i 15 u kovid odeljenju i troje u intenzivnoj nezi na mehaničkoj ventilaciji. Postoji razlika u odnosu na delta soj, deca ispod pete godine ili čak i ispod godinu dana su najviše pogođena. U dva slučaja došlo je i do smrtnog ishoda- navodi Vukomanović.

Juče je, dodaje, razmatrana potreba za drugom buster dozom kod starijih od 18 godina.

- Postoje dileme da li se radi o osobama od 60 ili 65 godina. Preporuke će verovatno biti za drugu buster dozu i za decu od 12 do 18 godina -  dodaje Vukomanović.

U Srbiji raste smrtnost sa povećanjem broja novozaraženih

Šekler navodi da kod nas smrtnost raste sa povećanjem broja novozaraženih.

- Tamo gde je vakcinisanost ispod 50 odsto, to je naše društvo – Bugarska i Rumunija, a ne Velika Britanija i Holandija - smatra Šekler.

Janković kaže da kad god su bili pikovi, padao je intenzitet vakcinacije. Od početka smo tvrdili da vakcinacija sprečava ozbiljno oboljevanje i smrt, navodi Janković.

- Zaista imamo više od polovine pacijenata koji nisu pravi kovid pacijenti, nego dođu iz potpuno drugog akutnog stanja: operacije slepog creva, preloma... Oni sada čine polovinu svih pacijenata u KC Niš. U EU su postigli cilj. Imali su ogroman procenat vakcinisanih i sagledavaju omikron u drugačijoj varijanti i smanjivaće restrikcije - kaže Janković.

Vukomanović ukazuje da na Institut dolaze roditelji sa dilemama i pitanjima da li da se deca vakcinišu.

- Veoma je važan stav doktora prema tom problemu. Pričali smo da i u domovima zdravlja nije baš potpuna saglasnost kada je reč o preporukama. Kod nas je obuhvat vakcinacije onih do 35 godina veoma mali, a u SAD je obuhvat vakcinacije između 12 i 18 godina 70 ili 80 odsto. Malo se neke barijere kod njih brže ruše - navodi Vukomanović.

Deca neprijatelj nevakcinisanima

Vukomanović kaže da postoje razni modaliteti nastave.

- Ja jesam da se ona odvija onako kako treba, ali je realnost drugačija. Deca su neprijatelji onima koji nisu vakcinisani. Nije zabeležen neki veliki porast teških kliničkih slika kod dece i osnovni problem je prenošenje infekcije ka odraslima. Postoji nešto povećan pritisak, ali ne toliko značajan da bismo rekli da revazilazi naše kapacitete - navodi Vukomanović.

Janković napominje da je riskantno u školskim kolektivima i da je glavni problem što će zaraziti starije.

- Možete deci produžiti raspust i da idu onlajn, ali ako slobodno vreme provode u zatvorenim prostorijama nije rešenje - smatra Janković.

Šekler ističe da linija fronta ne postoji.

- Toliko je prisutan virus da ne vidim da će nešto bitno da se promeni. Da imate nedeljno stotinak hiljada. U svakoj porodici ima neko zaražen -  ukazuje Šekler.

Dodaje da imamo povećanje broja hospitalizovanih i povećanje broja ljudi na respiratorima, a ne opadanje.

- Omikron se vrlo lako prenosi. Novi podaci pokazuju da ima dosta zaražavanja preko konjuktiva i da je potrebno svega stotinak čestica da se neko inficira - kaže Šekler.

Šekler kaže da bi moralo da se vakciniše još 20 do 25 odsto ljudi.

- Voleo bih kada svi koji izlaze na izbore da pozivaju svoje simpatizere da se vakcinišu i da svojim primerom to pokažu -  kaže Šekler.

Janković smatra da sve ide ka jednom kraju.

- Mora se pratiti situacija, i da ćemo u martu sigurno ući u mirniji period. Najodgovornije tvrdim da su gotovo svi pacijenti koji umiru poslednjih dana nevakcinisani. Strategija za budućnost bi bila obavezna vakcinacija, makar za starije od 55 godina i za zdravstvene radnike - zaključuje Janković.

(Telegraf.rs)