Baka Drina je kao Robinson Kruso, samuje u kući koja preti da se uruši: "Umesim hleb, traje mi 10, 15 dana"

Decenije ova starica provodi sama u planinskom selu Krtok udaljenom od Kuršumlije oko 18 kilometara, a tokom zime praktično je odsečena od sveta

Do planinskog sela Krtok udaljenog oko 18 kilometara od Kuršumlije, gotovo je nemoguće doći. Isto toliko je udaljena najbliža prodavnica, i uopšte - civilizacija. Ipak, u ovom selu, u oronuloj kući živi sama, bez igde ikoga, baka Drina Vukićević rođena 1935. godine.

Svoje staračke dane provodi u hladnoći zimi, a u usamljenosti i strahu od sutra leti. Njena kuća napravljena je pre Prvog svetskog rata, a već godinama je neuslovna za život. Zidovi koji su već "načeti" prete da se svakog trena obruše na nju, a ona nema gde. I nema kome.

Preporučujemo

Decenije provodi sama, posle smrti muža, u dve prostorije potpuno neuslovne za život. U jednoj sobi staje njen čitav težak život, jedan stari šporet na drva, jedan krevet, sto, stolica. I jedna sijalica.

Kako kaže, ima ukupno 9.000 dinara primanja mesečno, koje dobija iz dva puta. Od tog novca kupi malo pasulja i krompira, brašno - da napravi hleb. Usamljenu staricu koja tokom zima praktično bude zaglavljena u selu, posetio je humanitarac iz Kuršumlije, Dejan Marković Milošević, koji za Telegraf.rs navodi da je do njene kuće bilo izuzetno teško doći.

- Ne može se do sela bez terenskog vozila, a kako nisam imao drugi način, krenuo sam svojim kolima. Morali smo da stavljamo lance, nas trojica smo morali da guramo auto. Dva sata smo prelazili oko 3 kilometra - navodi Marković.

Bole je ruka i zubi

Ipak, muka se isplatila, jer su uspeli da kesama hrane i osnovnih životnih namirnica, obraduju baku Drinu.

- Sama živim. Vidiš. Sama sam, ne mogu, evo ova ruka... Vidiš... Ne mogu, jedva umesim hleb, to mi traje 10 do 15 dana. Ovaj šporet mi je star, neće ni da gori - priča starica kojoj ni komšije ne mogu da se nađu u nevolji jer su i oni stari i bolesni, a udaljeni su od nje bar kilometar.

Najviše se, kaže, žali na ruku koja je boli i zube, ali nema novca ni uslova da ode kod lekara.

- Od tog što primi, mora i da plati struju, da joj ne isključe, iako u kući ima samo dve sijalice. Kada smo je posetili, kuvala je tri krompirića, eto to ima da pojede. Ni hleb nije imala. A pošto je ruke bole, i kad ima brašno, jedva umesi hleb - objašnjava humanitarac iz Kuršumlije.

U prodavnicu ova divna starica može da ode samo kada je lepo vreme, a zimi često gladuje.

- Drina je vrlo trezvena i odlično se drži za svoje godine. Ona je kao Robinson Kruso - ističe Marković.

Kako dodaje, ideja je da se baka preseli u stančić u gradu, koji bi joj se iznajmljivao. Za sada je, navodi, najvažnije da joj se obezbede šporet, pošto stari samo dimi, kako joj ne bi bilo hladno, zatim hrana i frižider u kojem će moći da skladišti namirnice.

Ukoliko želite da pomognete baki Drini Vukićević, to možete učiniti uplatom na dinarski: 340 - 11029458 - 02 ili devizni račun 340 - 10107926 - 98 Fondacije Narodni gvozdeni puk, ili pozvati Dejana Markovića Miloševića na broj telefona 061/171-4045.

(Telegraf.rs)