Ledeni dani okovali Srbiju, brojne porodice zarobljene bez ogreva i hrane: "Idu u krevet s prvim mrakom"

Do pojedinih mesta ne može se ni terenskim vozilom, a ljudi koji nemaju gotovo nikakva primanja, osuđeni su na zimu i trpljenje

Led i oštra zima okovali su prethodnih dana čitavu Srbiju, a zabeležene su i ekstremno niske temperature i do -25 stepeni. Na takvoj hladnoći mučno je ostati i svega nekoliko minuta, dok je, nažalost, u našoj zemlji sve više ljudi koji na debelom minusu žive iz godine u godinu. Oni nemaju novca da kupe ogrev i strahuju od svakog narednog hladnog zimskog dana.

Sa prvim mrakom odlaze u krevet, pod jorgan ili ćebe, kako bi se iole ugrejali. Iako imaju dom, žive poput beskućnika. Često na kući nemaju vrata, te se od hladnoće štite postavljajući na njih ćebad. Da makar malo utople dom, kako za Telegraf.rs priča Dejan Marković Milošević, humanitarac iz Kuršumlije kojem tokom zimskih meseci stigne i po 10 poziva za pomoć dnevno.

Preporučujemo

Najteže je, ističe, u planinskim selima, gde socijalno ugroženim porodicama, pored debelog minusa, teškoće prave i ogromne količine snega, ali i smetovi. Do njih se, navodi, ponekad ne može ni terenskim vozilima, a čitave porodice ostaju odsečene od sveta, sve dok ne otopli.

"Konopče, pa na gušu, ako se ovako nastavi"

U selu Babica, 40 kilometara od Kuršumlije žive otac Živadin i njegov sin Dalibor Milisavljević, koji od primanja imaju socijalnu pomoć od 7.000 dinara i obojica su bolesni. Njihova stara kuća nalazi se na samim obroncima Kopaonika, a do ove porodice jedva se čovek probija i leti, a kamoli zimi. Čak ni hitna pomoć ne može da stigne.

- Ne može doktor da dođe, kad mi je žena umrla, hitna nije mogla da dođe. Oboleo sam, ne mogu, bole me i ruke, i noge. Konopče, pa na gušu, ako se ovako nastavi... Drugo mi ne preostaje - priča Živadin Milisavljević.

Prvi komšija je na kilometar od njega udaljen, a kad padne sneg, po metar, metar i po i napravi smetove, ne viđaju nikog, niti ko može da im pomogne.

- Toliko snega bude gore, da samo buldožer može da ga očisti. Čak i da imaju para da kupe hranu, ne mogu da odu do prodavnice od smetova. Sve porodice koje ovako žive, samo žele da imaju drva i brašno - priča Marković Milošević koji svakodnevno posećuje odavno zaboravljene ljude.

Ni struje, ni drva

Bez drva, u hladnoj oronuloj kući živi četvoročlana porodica Stanković iz okoline Niša, koja, da bi se ugrejala, skuplja drva kraj puta. Sa niskim temperaturama i prvim mrakom, Stankovići se sklanjaju u krevete i pod ono malo ćebadi što imaju, da se ikako ugreju.

Kako pričaju, žive od socijalne pomoći koja iznosi 12.000 dinara, a mlađa ćerka, koja ide u školu, dobija stipendiju od 10.800 dinara. I to je sve.

- Struju nemaju, isključena je zbog duga od oko 50.000 dinara koju nemaju kako da plate. Unutra je jako hladno, kuća je oronula, ima 60, 70 godina, stavljaju ćebe da popune šupljinu jer nemaju vrata.

- Uveče upalimo sveću, a ja radim domaći ujutru, dok se još vidi - kaže mlađa ćerka koja je, kako dodaje majka, odličan đak, što je za svaku pohvalu.

Kuća je dotrajala, a vlaga ju je dodatno uništila. Rupe na plafonu i buđ na zidovima otkrivaju njene godine.

- Njih je čak i sramota da kažu kako žive, starija ćerka je išla da traži posao, ali niko neće da je zaposli. Izdrobe hleb, malo ulja i vode, i to jedu. Ili suvo kukuruzno brašno. Ko zna kad su poslednji put videli meso. Nije humano da ljudi u 21. veku žive u mraku - navodi humanitarac iz Kuršumlije.

Na obroncima Kopaonika, priča Dejan, ima previše porodica koje se jedva snalaze preko zime. Leti makar mogu do prodavnica i ne smrzavaju se, a sa hladnim mesecima, ostaju nemoćni pred svojom sudbinom.

- Ti ljudi ne znaju šta je lek, trpe bolove, hladnoću i glad. Svaka bolest je za njih pogubna, čak i obična prehlada. Zimi je mnogo teško. Nekad se pitam kako preživljavaju - ističe naš sagovornik.

Dalibor ledene dane proveo u štali

U selu Makršane nedaleko od Kruševca, čovek po imenu Dalibor, inače osoba sa smetnjama u razvoju koja boluje od epilepsije, u staroj prostoriji koja je nekada služila za čuvanje životinja, na najvećem minusu ove zime, živeo je i spavao.

Danica Dimitrijević Petrović, iz humanitarnog udruženja "Mi pomažemo, priključite se i vi", posetila je ovog namučenog čoveka koji joj je ispričao da nema gde da živi nakon što mu je hraniteljka preminula. Dalibor ne može da radi jer je bolestan, a štala mu je ustupljena na korišćenje.

- Nabavio je neki dušek i na tome spavao. Bez posetljine, ogreva, bez tople odeće. Bio je promrzao kada sam ga obišla - priča Danica za Telegraf.rs.

Kako dodaje, čovek je samo tražio da se skloni bilo gde, samo da bude toplo.

- Teško. Veoma je teško - kratko je rekao.

Sreća se Daliboru osmehnula u sredu i on je, zahvaljujući Centru za socijalni rad zbrinut, i sada se nalazi na toplom u prihvatilištu u Kruševcu, rekla je Danica Dimitrijević Petrović za naš portal.

(Telegraf.rs)