Pokvariću frizuru, polomiću nokte, oznojiću se: Zbog čega devojčice sve češće izbegavaju fizičko

I do 10 odsto đaka, procene su, dobija poštedu od fizičkog

Nekada su đaci bežali sa svih časova, a fizičko se jedva čekalo. Promenila su se vremena, pa i deca. Nema tačnih podataka o tome koliko dece traži poštedu od fizičkog, ali prema nekim informacijama i do 10 odsto đaka je dobije, javlja RTS. 

Devojčice češće izbegavaju časove fizičkog nego dečaci, pokazala su istraživanja u četiri srednje škole u Novom Sadu.

Preporučujemo

Kao najčešće nemedicinske razloge za oslobađanje navode rizik od povređivanja, obavezno nošenje opreme, nezadovoljstvo fizičkim izgledom, a iskustvo govori da časove izbegavaju jer ne vole fizičke aktivnosti u školi, da ne bi pokvarile firizuru, polomile nokat, ili se oznojile.

Profesori u Zemunskoj gimnaziji tvrde da su njihovi učenici zainteresovani.

- Volim časove fizičkog, zato što se odmalena, od treće godine, bavim sportom. Bio je to ples, gimnastika, plivanje i stvarno uživam, ovo mi je jedan od časova na kojima mogu da se opustim, ali i naučim nešto novo - kaže Kalina Kostecki iz Zemunske gimnazije.

- Najviše volim časove fizičkog zato što nam je to prilika da budemo malo više fizički aktivni, nekome ko nije fizički aktivan, ko se ne bavi sportom, dobro mu ovo dođe - kaže Luka Kukolj.

Učenik može biti oslobođen fizičkog i to onog praktičnog dela nastave, samo ako za to imaju opravdanje od lekara. Lekari kažu da opravdanja izdaju samo ako bi čas ugrozio zdravlje učenika, a to nije čest slučaj.

- Ono što mi radimo na tom času, učenik koji je oslobođen mora da odradi teorijski deo. Znači, on pre svega pomaže u realizaciji časa, da li kao sudija, da li pomaže pri asistenciji i sve ono što radimo, on to mora teorijski da zna - kaže Saša Porubski, profesor fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, Zemunska gimnazija.

Srednjoškolci na časovima fizičkog i zdravstvenog vaspitanja uglavnom rade atletiku i gimnastiku. Profesori podsećaju da je fizička aktivnost važna u tom periodu zbog pravilnog držanja, razvoja kičme, disanja.

- Postoje indikacije kad se odlaže povratak deteta na časove fizičkog vaspitanja, konkretno, sada je aktuelna kovid infekcija, pa imate mononukleozu, pa još neke druge bolesti gde se dete vraća u kolektiv, vraća u školu, ali se savetuje da jedan deo nastave fiizičkog vaspitanja ne pohađa - kaže dr Milena Janićijević, načelnik pedijatrije Dom zdravlja Voždovac.

- U ovom vremenu kada je i kovid prisutan sve više i više se pojavljuje gojazne dece i mi moramo njih da naučimo kako da se odnose prema svom telu i kada završe svoje školovanje i da znaju kako da se hrane i kako da se odnose prema fiizičkoj aktivnosti -  rekao je Saša Porubski.

Za samo pola veka broj gojazne dece u Srbiji povećan je 10 puta, a više je i onih koji imaju problema sa krivom kičmom.

I dok su devojčice spremne da zbog frizure ne rade fizičko, s druge strane, rado idu u teretanu, zašta njihovi roditelji mesečno izdvajaju ne male sume novca.

(Telegraf.rs)