Slavimo Svetog Jovana Krstitelja: U narodu postoje i dva običaja koja se vezuju za ovaj dan
Krstio Isusa Hrista i mnoge hrišćane u reci Jordan
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca. Danas je velika slava u Srbiji, koju obeležava veliki broj vernika. Takođe je ovaj datum u kalendar upisan crvenim slovom, što znači da ne treba raditi kućne, niti bilo koje druge poslove.
Sveti Jovan se naziva Krstiteljem zato što je u reci Jordan krstio Isusa Hrista. Zato u našem narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
Preporučujemo
Posle vedrog jutra kreće kiša, najpre na severu, u višim predelima sneg: Danas do 10 stepeni
Plivao za Bogojavljenje u ruskom gradu, a sada čuva tradiciju u Srbiji: Bojan najbrže stigao do Časnog krsta
On je mnoge hrišćane krstio u reci Jordan, što dokazuje da je on postojao kao istorijska ličnost. Predanje kaže da je Jovan krstio i one koji su se pokajali što odmah nisu verovali u hrišćanstvo.
Živeo je potpuno asketskim životom, hranio se isključivo insektima i medom, a uvek je bio obučen u kamilju kožu.
Istorijski podaci svedoče da je Jovan pogubljen u vreme kralja Iroda. Osuđen je na smrt zbog praktikovanja hrišćanstva koje je tada bilo zarobljeno, a ubijen je tako što mu je odsečena glava.
Njegova desna ruka, ona kojom je zahvatio vodu iz Jordana kada je krstio Isusa Hrista, i dalje je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, a čuva se u manastiru na Cetinju.
Ruku su u Evropu su doneli malteški vitezovi, koji su je poklonili ruskom caru Nikolaju. Kasnije su je Srbima na čuvanje, odnosno kraljevskoj dinastiji Karađorđević, poverili ruski vitezovi koji su emigrirali iz Rusije, a u vidu znaka zahvalnosti što je naša država primala sve izbeglice.
Ruka Svetog Jovana najpre je čuvana u srpskoj patrijaršiji, da bi 1941. pred najezdom Nemaca odneta u manastir Ostrog gde ju je na čuvanje ostavio kralj Petar II Karađoređvić.
Za ovu slavu vezuje se običaj pranja ikone. Običaj pranja ikona podrazumevao je da se na današnji dan ikone iznose iz kuće posle jutrenja na reku, ili bunar i da se umivaju. Ikone su se brisale krpom koja je pokvašena u vodi.
Mada je običaj odavno nestao, tada se verovalo se da će onoga ko ne umije ikonu stići kazna, te da će mu se te godine oduzeti ruke i noge.
(Telegraf.rs)