Ime planine Čemerno crvenim slovima ispisano u našoj ratnoj istoriji: Meštani sami grade Memorijalni park

Jedna učiteljica se uključila u akciju, nada se da će ljudi razumeti poziv u pomoć

Jedan od najkrvavijih odigranih bojeva u Prvom svetskom ratu 1915. godine, vodila se na planini Čemerno, između Kraljeva i Ivanjice, to je ujedno bila i najsmrtnosnija bitka u kojoj je stradalo više od 2.000 srpskih boraca Kraljevine Srbije. Danas su na planinskom vrhu Srmdljuč koji je dobio nazviv po ostacima poginulih junaka i danas vidljivi tragovi surove borbe srpskih vojnika, kao i golim okom uočljive kosti heroja sa Čemerna.

Da se njihova žrtva, hrabrost i požrtvovanost nikad ne zaborave grupa entuzijasta, pre svega meštana obližnjih sela žele da naprave Memorijalni park. Rade na mobu i prihvataju se izuzetno teških poslova, kako bi ovaj krvavi vrh u Srbiji naučio buduća pokolenja o istoriji našeg naroda.

Preporučujemo

- Ovo gradimo da bismo upoznali naše učenike, turiste, planinare, lovce i sve dobronamernike o stradanju i hrabrosti naših vojnika u Velikom ratu. Njihova žrtva je bila prevelika da bi bila zaboravljena. Sve to činimo volonterski i zahvaljujući sredstvima donatora. Do sada smo popravili put u dužini od šest kilometara i napravili dosta toga. Za kompletan završetak potrebno je još oko 2.000 eura, potrebna su nam sredstva za završetak vidikovca pa se nadam da će se pojaviti ljudi koji gaje kulturu sećanja na naše pretke i razumeti našu molbu za pomoć - rekla je za RINU Vanja Nikolić, učiteljica iz obližnjeg sela i učesnica akcije.

U planu je da Memorijal Velikog rata Maglič - Dubočica 1915, obuhvata popis vojničkih spomenika iz ovog rata i da se uvedu u vojnu arhivu, memorijalna česma sa imenom izginulih ratnika iz Prvog i Drugog svetskog rata i ambijentalna ucionica, vidikovac posvećen Dunavskoj diviziji koja je vodila borbe na ovim terenima kao deo Prve armije Živojina Mišića. Postavljaju se dokumenta na vidikovcu koja svedoče o kretanju vojske o borbama novembra 1915. i povlačenju naše vojske prema Kosovu i Metohiji.

- Na vrhu planine Čemerno nalazila se treća linija rovova koje su iskopali vojnici Kraljevine Srbije braneći na ovim položajima odstupnicu Prve srpske armije. Ukoliko bi neprijatelj to probio, sve bi bi bilo gotovo. Tog 11. i 12. novembra sneg je na ovoj planini bio preko metar i ta dva dana vodile su se žestoke borbe u kojima je poginulo najviše vojnika Kraljevine Srbije za sva ratovanja koja je vodila tadašnja država. To su bili nenadoknadivi gubici, stradali su najbolji borci - rekao je za RINU Rade Vukosavljević, artiljerijski major u penziji i autor edicije „Kraljevo u velikom ratu“.

Zahvaljujući junaštvu heroja sa Čemernog na tim položajima nije probijen front Prve srpske armije. Značaj ove nepravedno zaboravljene bitke je u tome što je ona usporila napredovanje neprijatelja prema Studenici, čime je osigurana odstupnica Srbija za povlačenje preko Albanije i Crne Gore.

- Država je tim vojnicima obezbedila deo ratne opreme, a to su šinjel, šajkača, opasač i puška, a on sa svojim opancima je otišao u rat. I tako biva kad god je ratno stanje - država daje topove, puške, bogati volove i konje, a siromašni sinove. Kada se rat završi država pokupi svoje topove i puške, gazdama nadoknadi u novcu konje i volove, a sirotinja traži svoje sinove - kaže Vukosavljević.

(Telegraf.rs)