Nestali se mogu proglasiti mrtvim posle 6 meseci, godinu ili 5 godina: Svi uslovi na osnovu kojih se to čini

Najčešće srodnici podnose zahtev da se neka nestala osoba proglasi za umrlu

Osoba koja je nestala, posle izvesnog vremena proglašava se mrtvom, a period nakon kojeg to može da se uradi zavisi od okolnosti pod kojim joj se izgubio trag. Advokat Željko Pavlović objašnjava za Telegraf.rs da se tako, po Zakonu o vanparničnom postupku, osoba koja je nestala u brodolomu, zemljotresu, požaru, saobraćajnoj nezgodi, proglašava preminulom nakon 6 meseci od prestanka opasnosti, ona koja je nestala u ratnim okolnostima nakon godinu od prestanka ratnih dejstava, a ostali ako o njima nema 5 godina vesti, a stariji su od 17 godina. 

U slučaju da se radi o stranom državljaninu, koji je nestao na teritoriji naše zemlje, njega mrtvim može proglasiti i naš sud a može i sud druge, odnosno zemlje čiji je državljanin. U tom slučaju, naime, "pita se" i Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Naime, u tom slučaju nije merodavan samo naš Zakon o vanparničnom postupku već moraju da se poštuju i elementi inostranosti. U teoriji je moguće da je merodavan naš sud ali da se sudi po pravu neke druge države.

Preporučujemo

4 uslova za podnošenje predloga da se neko proglasi mrtvim 

- Sam postupak proglašenja nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti je regulisan odredbama Zakona o vanparničnom postupku Republike Srbije i kreće od člana 56. pa nadalje. U članu 57. regulisano je kada se neko lice može proglasiti za umrlo. Navedeni su sami razlozi kada je to moguće. Jedan od osnovnih uslova je da se o tom licu koje se želi proglasiti za umrlo, da o njegovom životu za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti a od čijeg rođenja je proteklo 17 godina. Zatim, o čijem životu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo čine verovatnim da više nije u životu. Sve to mora biti u predlogu za proglašenje neke nestale osobe za umrlu specificirano i obrazloženo.  Kad kažemo vesti, misli se na zvanične a ne na rekla-kazala, te stvari nisu merodavne za sud - objašnjava Pavlović i dodaje :

- Zatim, sledeća stavka koja bi mogla da dođe u obzir da se lice proglasi za umrlo jeste da je ono nestalo u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi, zemljotresu ili bilo kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti za 6 meseci od dana prestanka opasnosti. To su vanredni događaji koji sami po sebi donose smrt nekog lica. Sledeći uslov je da je to lice nestalo u toku rata ili u vezi sa ratnim događajima a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstava.

Rokovi za lica kojih nema pet godina, računaju se od dana kada je po poslednjim vestima nestali nesumnjivo bio živ, a ako se taj dan ne može tačno utvrditi, ti rokovi počinju teći završetkom meseca, odnosno godine u kojoj je nestali po poslednjim vestima bio živ.

Ko i kako podnosi predlog

Predlog za proglašenje nestalog za umrlo može podneti svaka osoba koje za to ima neposredni pravni interes, kao i javni tužilac.

- Predlog mora da bude obrazložen u smislu svih činjenica o kojima sam govorio. Predlog može da podnese osoba koje ima neposredni pravni interes a može i javni tužilac, a o predlogu odlučuje sud. Sud nakon prijema tog predloga određuje nestalom licu staraoca, a to može biti i najčešće je neko iz Centra za socijalni rad. I, daje se oglas u Službenom glasniku i ostavlja rok od 3 meseca u kome će se navesti okolnosti slučaja - pozvati nestalo lice, kao i svako drugo koje zna nešto o njegovom životu, i da se to bez odlaganja dostavi sudu. Nakon isteka tog roka, sud odlučuje po predlogu - objašnjava advokat Pavlović za Telegraf.rs.

Prema njegovim rečima, ako je nestala osoba strani državljanin, nema ni prebivalište a ni boravište u našoj zemlji, onda se mora uključiti i Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.

Šta ako je nestala osoba strani državljanin

- Jako je važno da pravimo razliku koji je sud merodavan, a koje je merodavno pravo. Načelno, u teoriji može da se desi da je merodavan naš sud ali da će sud u Beogradu primenjivati pravo neke druge države. Ako uzmemo, na primer, Hrvatsku, po članu 16 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, merodavno je ono pravo čiji je državljanin osoba u trenutku nestanka. Dakle, merodavno je hrvatsko pravo.

- Dalje, u članu 78, Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja kaže se da je naš sud isključivo nadležan za proglašenje nestalog lica za umrlo koji je naš državljani. Ali, ima jedna stvar u stavu dva tog člana, a on kaže - kaže pred sudom Savezne republike Jugoslavije može se po našem pravu dokazivati smrt stranog državljanina koje umrlo na teritoriji Savezne republike Jugoslavije. Taj zakon je donete u vreme stare Jugoslavije. Po tom članu moglo bi se pred našim sudom dokazivati smrt stranog državljanina - kaže Pavlović.

Tu bi, kako navodi, moralo vrlo pažljivo pristupiti, jer pretpostavljam da je isti ovaj zakon u Hrvatskoj, s obzirom na to da je donet dok je trajala stara Jugoslavija.

- S obzirom na formulaciju stava prvog člana 78 koji kaže da je sud Srbije isključivo nadležan za proglašenje nestalog jugoslovenskog državljanina umrlim, bez obzira na to gde je imao prebivalište, ako bi u Hrvatskoj postojala odredba da je njihov sud isključivo nadležan, onda bi se sudilo pred hrvatskim sudom. Ali, naš Zakon po stavu 2 istog člana 78 dozvoljava pred našim sudom. Citiram ga još jednom - pred sudom Srbije može se po pravu Srbije dokazivati smrt stranog državljanina koji je umro na teritoriji Srbije. Dakle, postoji mogućnost - objasnio je Pavlović.

Šta ako se nestali pojavi? 

On kaže da najčešće srodnici podnose predlog da se neko lice proglasi mrtvim.

- Vrlo često se dešava da zbog nekih aspekata nasledno pravnih, imovinskih... najčešće srodnici - roditelji, braća, deca, sestre podnose zahtev da neko lice bude formalno proglašeno za umrlo. Jer, ako je Petar Petrović nestao i ima 5 stanova u Beogradu, dokle god se ne donese izvod iz matične knjige umrlih ne može se odraditi ostavinski postupak za njega a da bi se doneo izvod iz matične knjige umrlih mora se odraditu u vanparničnom postupku proglašenje nestalog lica za umrlo - objašnjava Pavlović.

Kako se navodi u Zakonu o vanparničnom postupku, po proteku roka od tri meseca od objavljivanja oglasa u Službenom glasniku Republike Srbije, ako se nestali ne javi i nema traga da je u životu, sud će zakazati ročište na koje će pozvati predlagača i staraoca nestalog lica i izvešće potrebne dokaze. Ako utvrdi da je ispunjen neki od uslova iz člana 57 ovog zakona i da rezultati celokupnog postupka pouzdano ukazuju da nestalo lice nije živo, sud će doneti rešenje kojim će proglasiti da je to lice umrlo.

U rešenju kojim se nestalo lice proglašava za umrlo označiće se dan, a po mogućnosti i čas, koji se smatra kao vreme smrti nestalog. Kao vreme smrti smatraće se dan za koji se izvedenim dokazima utvrdi da je nestalo lice umrlo, odnosno dan koji nestalo lice verovatno nije preživelo. Ako ne može da se utvrdi taj dan, smatra se da je smrt nastupila prvog dana po isteku rokova iz člana 57 ovog zakona.

Ako se lice proglašeno za umrlo lično javi sudu, sud će, pošto utvrdi njegov identitet, bez daljeg postupka svoje rešenje o proglašenju tog lica za umrlo ukinuti.

(Telegraf.rs)