Svedoci vremena "Nečiste krvi" i danas postoje u Vranju: Turci za neke govorili "beše naše"
Više od dvadeset objekata iz 18. i 19. veka sačuvano je u Vranju
Autentični objekti, svedoci vremena Nečiste krvi, postoje i danas u Vranju. Ima ih dvadesetak, poput Muzej-kuće Bore Stankovića i zgrade gde je Muzej, a neke su u privatnom vlasništvu.
Sve kuće u Vranju kada se rodio i odrastao Bora bile su prizemne ili jednospratne, s podrumom, tremom, ložnicom i velikim dvorištem sa dudom ili šamdudom. U to doba pod Turcima prvu na dva sprata, tada se govorilo "na dva boja", sagradio je čuveni vranjski trgovac Janja Vlajinac, piše RTS.
Preporučujemo
Olga Ivinskaja, žena koja je platila cenu "Doktora Živaga": Ljubavi koja ju je odvela u logor nije se odrekla
Novogodišnji sjajni popusti: 20% + 10% na sva izdanja + 10% na tri kupljene knjige
- Kuća je osvećena 1859. godine. Turci, kad je on pravio kuću, prolazili su tuda i gledali i dobacivali - 'beše naše'. Znači, prvi privatnik koji je napravio kuću na dva sprata - priča Toma Vlajinac, čukununuk Janje Vlajinca.
Kuća trgovca Dobrivoja Pribojčića građena je u orijentalno-balkanskom stilu i ima odlike stare varoške kuće. Pored je Muzej-kuće Bore Stankovića.
- Kuća se nalazi u jednoj od najstarijih ulica u gradu, u nekadašnjoj donjoj mahali, kasnije Baba Zlatino sokače, a danas nosi naziv Baba Zlatina ulica. Baba Zlata je bila Borina baba po ocu, inače sestra poznatog trgovca Jovče - ističe Dragana Dekić, kustos u Muzej-kući Bore Stankovića.
Više od dvadeset objekata iz 18. i 19. veka sačuvano je u Vranju. U privatnom su ili u vlasništvu Grada. Neke su sada ruševine kao Rašićeva, bivša Husein-pašina kuća, a na mestu nekih su drugi objekti.
- Kada su u pitanju privatni objekti, oni su prepušteni privatnim licima da oni sami održavaju. Tu se u gradu pojavljuje problem, jer su obično takvi zahvati na održavanju takvih objekata dosta zahtevni u pogledu finansija i samog izvođenja takvih radova - navodi Jelena Marković, gradski urbanista.
Svedoci Borinog vremena i doba pod Turcima su i Pašin konak i Haremluk, koje je 1765. godine sagradio Rauf beg Džinoli.
U konaku su živeli muškarci, a u Haremluku žene s decom. Od 1960. godine, Pašin konak je Narodni muzej, a Haremluk je prepušten zubu vremena.
(Telegraf.rs)