Dok se Marija borila za život na respiratoru, beba joj je krštena i sahranjena: "Bog je tako hteo"

Drama Marije M. (31) iz Kragujevca, koja je s nevenčanim suprugom Nikolom P. čekala njihovo prvo dete, počela je 19. oktobra, kad saznaje da je pozitivna na koronu

Dok se Marija sa smrću borila na respiratoru, sveštenik je tek rođenu bebu od svega 600 grama krstio u bolnici, a suprug i otac Nikola krenuo je put Ostroga da nad moštima Svetog Vasilija izmoli život. I mimo svega zahvalan je i Bogu, i Svetom Vasiliju i svim lekarima UKC Kragujevac. Marija se vratila iz mrtvih posle 12 dana na respiratoru, a malena Vasilija nije izdržala, preminula je nakon pet dana borbe za život. Ali roditelji bar znaju da je otišla Bogu i u raj krštena, noseći ime velikog sveca.

Drama Marije M. (31) iz Kragujevca, koja je s nevenčanim suprugom Nikolom čekala njihovo prvo dete, počela je 19. oktobra, kad saznaje da je pozitivna na koronu. A samo što je ušla u šesti mesec trudnoće. Ipak, sve je izgledalo bezazleno do 28. oktobra, kad je smeštaju na Infektivnu kliniku UKC Kragujevac, piše Kurir.

Preporučujemo

- Zapaljenje pluća, stavljaju me na kiseonik, ali ubrzo prebacuju i u Urgentni centar. Nisam bila svesna koliko mi je stanje ozbiljno. Saopštavaju mi da ću na hitan carski rez, a bila sam tek 23. nedelja trudnoće. Jedino što sam pomislila je da beba ne može preživeti. Uspavljuju me i tu se završava moja realnost - priča Marija.

Nikola na Mitrovdan, 8. novembra, potpisuje, kako procedura nalaže, saglasnost za prevremeni porođaj da bi lekari pokušali da mu spasu ženu.

- Sutradan, 9. novembra, Mariju porađaju. Devojčica ima 600 grama, živa je, ali joj ne daju nikakve šanse. Mariju intubiraju na respiratoru, a doktor mi kaže da ne diše, da mole boga da joj pluća prorade - priča za Nikola.

Kad je video da je bebica poživela drugi dan, moli upravu Urgentnog za dozvolu da sveštenik krsti dete.

- Tog 11. novembra, hvala im do neba, dopuštaju da sveštenik nakratko, pod posebnim uslovima i zaštitom, uđe i krsti bebu. A ja krećem put Ostroga, kod Svetog Vasilija, njemu uvek idemo. Dok sam putovao ka Ostrogu, ćerkica je krštena kao Vasilija, drugo ime nije ni dolazilo u obzir. Istovremeno, doktor mi javlja da su Marijina pluća neznatno bolje. Molim se nad moštima Svetog Vasilija čudotvorca - kaže Nikola.

Vasilija čak počinje da jede, posle tri-četiri dana dobija i malo na težini, ima 630 grama.

- Budi se nada. Čak su mi doktori rekli da je beba imala više šanse nego Marija. Ali na Svete Vrače, 14. novembra, javljaju mi da je umrla to jutro, u šest sati. Nije mogla da se izbori. Dva puta je reanimirana tokom noći. Bog je tako hteo. Bar smo je krstili, a ja sam svoje dete dostojno sahranio - priča Nikola.

Morao je i pored svega, veli, da se pribere, da sve završava iako nije znao da li će i suprugu izgubiti. Ali posle 12 dana borbe Marija pobeđuje. Skidaju je s respiratora. Rade joj i traheotomiju, to je ona rupa na vratu. Samo da znaju da mogu da je bude i vide da je tu, među živima.

- I kad sam se probudila, nisam znala za sebe, ni šta je san, a šta java. Moja realnost se pretvorila u strašne snove - sanjala sam da je Nikola poginuo u tuči, da su mi otac i brat stradali u nekom napadu... Doktori dovode Nikolu da ga vidim da je živ. Ali po njemu primećujem da nešto nije u redu. Objašnjava da sam preživela respirator, o čemu pojma nisam imala, i ozbiljne stvari, a i da naša beba nije živa. Sve dok nisam izašla kući, a bilo je to 29. novembra, lekari su sumnjali da imam ozbiljne psihičke poremećaje jer nisam znala šta je realno. Kad sam došla kući, sklopila sam kockice i vratila se u normalu - seća se Marija.

Najteže joj je palo saznanje da je beba bila živa.

- Kad sam saznala, a krili su od mene dok se ne stabilizujem, da je beba bila pet dana živa, bilo je nepodnošljivo, strašan bol. Nekako sam mislila da na početku šestog meseca i ne može da se rodi živa i pomirila se s tim kad su mi rekli da me vode na hitan carski. Ali ovo je bilo strašno teško prihvatiti - da je bila tu, živa i stvarna i da je više nema, da je neću videti - priča Marija, koja je iznenađujuće dobro, samo još malo umorna, čak joj i rupa na vratu brzo zarasta, ožiljak je mali...

Marija i Nikola zahvalni su svima redom - svim lekarima i osoblju UKC Kragujevac na neizmenom trudu i brizi, celom gradu, znanima i neznanima koji su se molili za život ove mlade žene, a i Bogu milostivom.

- Nažalost, nismo mi jedini koji smo kroz ovo prošli, mnogi su izgubili i bebe i živote. Imaćemo dece, daće Bog. A čim otopli, idemo na Ostrog Svetom Vasiliju - veli Nikola, koji je poreklom s Durmitora.

Marija i Nikola, kako kažu, nisu previše razmišljali o vakcinaciji protiv kovida, smatrajući da su mladi i zdravi i da im korona ne može ništa. Sad drugačije misle.

- Vakcinisao sam se posle svega ovoga, čim je Marija izašla iz bolnice - kaže Nikola, koji je sve vreme bio negativan i bez ikakvih simptoma, dok će Marija sačekati nekoliko meseci da se oporavi i da joj lekari dozvole pelcovanje.

(Telegraf.rs)