Danas slavimo Materice: Deca vezuju majke, a one moraju da se "dreše" poklonima

Deca sa unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce

U crkvenim službama povodom praznika rođenja Hristovog postoje tri posebne nedelje, dve pre, a jedna posle Božića. To su Nedelja praotaca, Nedelja otaca i Nedelja bogootaca. U Nedelju praotaca, u srpskom narodu poznatoj kao Materice, pominjemo na bogosluženjima sve rodonačalnike naroda božjeg, od Adama do Josifa, zaručnika Marijinog.

U pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti. U drugu nedelju pred Božić, koja se zove Materice, oci i deca "vezuju" majke, a one im se "dreše".  Ovo uzajamno "drešenje" je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima. Takvu prazničnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici bogodeteta poklonivši mu se u Vitlejemskoj pećini, uz darove: smirne, tamjana i zlata. Simbolika ovog uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog - Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.

Preporučujemo

U želji, dakle, da njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i on - Božić - ljubav, koja je "sveza savršenstva", i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno "vezujemo" i "drešimo". To vezivanje i drešenje prevazilazi  porodične krugove i prostire se na rođake, prijatelje i sve poznanike, i tako nastaje spontano opšte srpsko, pravoslavno-hrišćansko proslavljanje vezivanja i drešenja pred nastupajući praznik rođenja spasiteljeva, koji je odrešio Adama i Evu od večne smrti i podario im život večni, navodi SPC na svom sajtu.

Toga dana, deca sa unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a onda deli deci poklone, i na taj način se dreši.

Isto tako se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci, kolačima, ili nekim drugim slatkišima. Sprema se svečani, posni ručak, koji okuplja celu porodicu.

Uzajamno zavetovanje 

Postoji i verovanje da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini. Takođe, u nekim krajevima Srbije, posebno u današnjoj Hercegovini, postojao je običaj da se tek venčani par zavetuje jedno drugom na Materice/Oce, potvrđujući crkveni venčani zavet.

Za Materice je običaj i da sve žene obavezno odu na liturgiju u crkvu gde ih sveštenik pričesti i da im oproste od svih grehova koje su eventualno počinile poslednjih godinu dana. Prema jednom narodnom verovanju, na Materice nipošto ne treba obući već nošenu odeću već isključivo novu, kako bismo “čisti” ušli u Novu godinu.

Materice su praznik na koji ne treba spremati kuću. Novija tradicija nalaže da muškarci i očevi zajedno sa decom spreme nedeljni ručak mamama i bakama koje treba da se odmaraju, odnosno kojima je jedina obaveza da mališanima obezbede poklon.

Lična molitva zahvalnosti

Za vreme posta u susret Božiću, treba okaditi kuću, sa porodicom se zajedno pomoliti, a na Materice mame upućuju i posebnu ličnu molitvu zahvaljujući se Bogu za zdravlje i prosperitet svoje dece i cele porodice.

I tako, isključivo srpski narod je osmislio na svom sopstvenom iskustvu naš hrišćansko-pravoslavni kalendar, koji je ujedno i srpski narodni kalendar. Detinjci, Materice i Oci su naši narodni praznici nanizani u pretprazništvu Rođenja Hristovog, tako da su u sredini Materice, dan majki, jer je majka veza po kojoj "da nije majke, ni sveta ne bi bilo".

Materice su praznik Svetih srpskih majki, Detinjci su dan Svete srpske dece, a Oci - dan Svetih srpskih otaca, čiji se broj ne može izbrojati.

(Telegraf.rs)