"Deprimirajuće je što intoniranje himne u školama mora da uredi zakonodavac. Nemamo osećaj prema identitetu"

Prema istraživanju, samo 28 odsto Srba zna reči himne

Himna "Bože pravde" označiće početak svake nove školske godine. Proba je bila ovog 1. septembra, a od sledećeg će se puštati po Zakonu. Ko ne pusti himnu platiće kaznu i do milion dinara. Zašto se oko toga podigla velika prašina u javnosti, pitanje je na koje je ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 odgovorio istoričar Dejan Ristić.

Kako je istakao, intoniranje himne prilikom svečanih događaja je uobičajena praksa u većini evropskih ali i drugih zemalja u svetu.

Preporučujemo

- To je civilizacijska i demokratska tradicija, baš kao i podizanje zastave prilikom svečanosti, i ja u tome ne vidim ništa sporno. U nekim državama praksa je da se svakog dana u školama intonira himna. Za mene je deprimirajuće što intoniranje himne mora da uredi zakonodavac. To znači da mi kao građani nemamo osećaj prema sopstvenom identitetu - rekao je Ristić.

Ristić je kazao da nedopustivo mali broj stanovnika Srbije zna tekst himne „Bože pravde“.

- Prema istraživanju, to je 28 odsto stanovnika, ali nisam siguran ni da u tom procentu znaju ceo tekst, svih osam strofa. Možda ovu skraćenu verziju od četiri strofe. Decu bi odmalena trebalo učiti važnosti državnih simbola i državnog znamenja svoje i drugih zemalja, a to su grb, zastava i himna. Himne su istorijske pesme, to nisu numere koje nam se sviđaju ili ne. Smatram da himna kao simbol države ne bi trebalo da bude na meti svakodnevnih kritika niti da podleže pesničkom tumačenju.

Kako je kazao Dejan Ristić, on u tekstu himne „Bože pravde“ ne vidi glorifikovanje Srba.

- Većina himni nastala je u 18. i 19. veku. Zamislite situaciju da Francuzi promene svoju himnu koja inače poziva na klanje. Ili Italijani čija himna glorifikuje smrt. Naša himna opeva kontinuitet države. Prvi put je kao svečana pesma usvojena 2004. godine, a državna himna je od 2006. godine. Sporenja oko intoniranja himne su nepotrebno podgrevanje strasti, dodatni razlog da se „džapamo“, a to nam nije potrebno – istakao je istoričar.

Ristić je istakao i to da je nedopustivo što u našoj zemlji postoji praksa da nakon intoniranja himne aplaudiramo, jer to nije obična pesma.

- Voleo bih kada bismo kao stari evropski narod cenili svoje državne simbole. Ako država mora da me kazni što ne priznajem sopstveni identitet, to je za mene pitanje dostojanstva, ličnog i nacionalnog. Protiv sam kažnjavanja - rekao je istoričar.

(Telegraf.rs)