Užas na stanici u Zrenjaninu: Ženski toalet ne radi, polomljena šolja u muškom, a stanična usluga 70 dinara

Ukoliko ste ženska osoba i morate u toalet, moraćete nekako da se snađete - da trpite još dva, tri sata, dok ne stignete do željene destinacije ili da koristite muški, s obzirom na to da ženski ne postoji

Stanična usluga 70 dinara, a ni "u" od usluge. Tako bi se ukratko moglo opisati "korišćenje" Autobuske stanice u Zrenjaninu, s obzirom na to da putnici, uz plaćenu kartu i staničnu uslugu, ne mogu da koriste ni toalet. Bar ne ukoliko su ženskog pola.

Naime, ukolike se nađete na zrenjaninskoj Glavnoj autobuskoj stanici, a morate u toalet i pritom ste žensko, za upotrebu WC-a moraćete nekako da se snađete - da trpite još dva, tri sata, dok ne stignete do željene destinacije ili da koristite muški, s obzirom na to da ženski ne postoji.

Preporučujemo

Zapravo, zvanično postoji. Kada se niz dotrajale drvene stepenice spustite do prostorija za toalet, na starim, oronulim vratima koja prete da se svakog trena raspadnu, stoji katanac. Jasno signalizira da nekadašnji ženski WC više nije u upotrebi. Pored katanca, na njima je hemijskom olovkom ispisana brojka "50", koja verovatno ukazuje na to da je korišćenje nekada toliko koštalo - 50 dinara.

Preko puta "ženskog" nalazi se muški, funkcionalan, ali samo zvanično. Njegova vrata nisu zapečaćena, a i na njima piše ista brojka - 50. Ispod je hemijskom ili flomasterom napisano "muški".

Imala sam 15 minuta do polaska autobusa za Beograd, kada sam shvatila da nemam gde da odem u toalet. U muški nisam želela da ulazim, ali drugog rešenja nije bilo. Kako sam kročila, tako sam za pisoarom zatekla muškarca, te sam se brže bolje sklonila i izašla. "Šta sad?", mislila sam. U sklopu Glavne autobuske stanice nalazi se kafe, pitaću vlasnika da upotrebim njihov. Kako vlasnik nije bio tu, naišla sam na neprijatnu zaposlenu radnicu koja nije želela ni da čuje za to da mi ustupi WC na korišćenje, u više navrata povisivši ton na mene. Ubeđivala me je da "dole" postoji ženski toalet, te da oko toga neće da se raspravlja. A vreme je prolazilo.

Polomljena WC šolja, nema sapuna, papira...

Ponovo sam trčala starim drvenim stepenicama i ponovo naletela na istu sliku - katanac na ženskim vratima.

Nisam imala izbora, te sam se konačno usudila da koristim muški toalet u kojem ovoga puta nije bilo nikog. Pokušaj da uđem u prvu kabinu bio je uzaludan - unutra je na podu bila polomljena WC šolja. Ušla sam u drugu, koja je imala podjednako stara vrata koja se ne bih usudila da pokušam da zaključam. Prilično sam sigurna da bih ostala zaglavljena unutra.

Naravno, ni toalet papira, ni sapuna, ni ubrusa nije bilo u ovom nazovi toaletu.

Na identičnu, čak i goru sliku naišla sam 22. aprila ove godine, kada je muški WC u sklopu zrenjaninske autobuske stanice bio toliko prljav, da se nisam usudila ni da kročim u njega. A ženski je, naravno, i tada bio pod katancem.

(Telegraf.rs)