"Nije fan, šoping, lajk, nego obožavalac, kupovina, sviđanje": Da li vas nervira kad ljudi koriste strane reči

Virtuelna realnost tako je postala prostor koji je oterao mnoge srpke izvorne reči

Da li vam više para uši kada čujete kako se deca frljaju slengom koji su direktno preuzeli iz engleskog jezika ili kada pratite kako neki stručnjak "raste" u očima drugih dok izgovara neke fraze čiju suštinu možda više ni on sam ne poznaje?

I da li zastanete kada i sami upadnete u zamku, pa vam iz usta "izleti" neki anglizicam.

Preporučujemo

Zapravo, bogaćenje jezika je normalan proces - sa novim pojmovima stižu i nove reči, nekada je to samo pomodarstvo, a nekada nove reči ukazuju na drugačiji kontekst upotrebe.

Svakako da svako preterivanje para uši, pa je stoga važno da čuvamo naš jezik. Ipak, možda ne treba otići uvek predaleko i po svaku cenu tražiti domaću reč.

"Na zid sam umetnuo sliku sa događaja i označio sam te" - rečenica je koja kada se napiše na srpskom navodi da zaista pomislite na neki zid u sobi, na fotografiju koju "umećete" i marker kojim označavate, a događaj je suviše širok pojam da bi se znalo o čemu se radi.

Ipak, iako zvuči ružnije, izgovoriti da ste sliku okačili na "wall" i da ste nekoga "tagovali", a da je reč o "biznis iventu" donekle stvari stavlja u digitalni i poslovni kontekst. Možda je to razlog zašto za potpuno nove tehnologije i pojave uvozimo reči koje imaju istovetno značenje kao i domaće, ali ipak nisu sinonimi.

Jedan interesantan učenički rad ovih dana mogao se videti na društvenim mrežama, a tiče se upravo potrebe da se izbace strane reči i zamene domaćim. Ipak... takvi pokušaji znače samo da su reči već ušle u upotrebu, a intervenisati u jeziku nije nimalo jednostavno.

Ispod crvenim slovima ispisanog: "NIJE" sledi niz: fan, šoping, banovanje, ful, šerovati, tagovati, finiširati, lajk, tač, displej.

Sa druge strane kolone stoji zeleno "NEGO", a nižu se sledeći pojmovi: obožavalac, kupovina, zabrana, pun, podeliti, označiti, završiti, sviđanje, dodir, ekran.

Možda bi i u nekoj firmi moglo da se istakne ova "nije-nego" lekcija...

Radnici nisu bizi, nego zauzeti, a biznis je posao. Konsalting je savetovanje, ofis kancelarija. Kit nije nikakva riba, već set pribora za rad, skedžl je raspored, a evaluacija ocenjivanje. Ima tu još mnogo primera, koje i nije lako prevesti, a nekada ni razumeti, pa nije čudo što se upotrebom stranih reči zapravo uvećava značaj govornika: hendlovati umesto smirivati, hab kao reč prostor sa potrebnim alatom za rad, validiranje ili čekiranje umesto prijavljivanje, apdejt umesto osvežavanje i sl.

A kako prevesti tek pojmove koji se sastoje iz engleskih skraćenica, poput HR ili PR. Portparol je, takođe, strana reč, a ljudski resursi nije sasvim odgovarajuć prevod nečega to bi se moglo nazvati odeljenjem za upravljanje radnom snagom. Mnogo finije od spominja nja radne snage je reći samo HR.

Zašto reći bekgradund pored tako lepe reči kao što je pozadina? Pa ipak, stručnjaci kada objašnjavaju neopipljive pojmove i procese, zamišljeni prostor, radije kažu bekgraund.

I promene u zdravstvenom sektoru donose nam nove reči. Zašto umesto "dodatne" kažemo "buster" doza vakcine? Verovatno želeći da naglasimo pojačavajući efekat na sticanje imuniteta. Imali smo muke i sa "socijalnom distancom", a ako već moramo da koristimo reč imunitet, da li je opravdano govoriti imunizacija umesto cepljenje ili vakcincija. Moramo napomenuti da je, zapravo, i vakcina strana reč, koja u korenu ima značenje "krava", ali nemoguće je reći "kravljenje".

Tu su i brojni drugi engleski i latinski nazivi za konkretna i specifična stanja i radnje, koji obuhvataju mnogo uže značenje nego, na primer, adekvatna reč u srpskom jeziku. Ali, da li moramo baš da kažemo skrining, ili možemo, na primer, provera, tj. pretraga.

Jednostavno, strane reči traže put do našeg jezika baš zato što se odnose na pojmove kakve do sada nismo imali u našoj praksi ili pak nismo postojeće reči govorili u kontekstu koji nam je sasvim nov.

Virtuelna realnost tako je postala prostor koji je oterao mnoge srpke izvorne reči, baš zato što se one odnose na stvarnost, ljude od krvi i mesa i stvari koje možemo da opipamo.

Neke od reči imaju ograničeno vreme trajanja, jer ih nova tehnologija brzo pregazi. Dok smo se navikavali da koristimo reč "tvrdi disk" menjali su se uređaji, pa smo od HDD došli do SSD, a sve češće se govori i o "klaudu ili "oblaku".

Jasno je da je neobično reći da ste nešto stavili "u oblak", a svakao da nešto starije generacije takav iskaz ne bi mogle ni da pojme. Kad kažete "klaud", oni koji koriste isti taj alat dobro znaju o čemu govorite. Možda će "klaud" otići u istoriju kao i "dajal-ap" onog trenutka kada ga pregazi nova tehnologija.

Koliko je opravdana upotreba stranih reči, ocenite lako za svaki konkretan slučaj - izgovorite ih naglas i videćete da li zvuči smešno.

(Telegraf.rs)