Definicija o nasilju nad decom, roditelji će morati da je se pridržavaju: Strategija kaže šta se smatra njime

Komitet za prava deteta je definisao „telesnu” ili „fizičku” kaznu kao svako kažnjavanje u kome se koristi fizička sila sa namerom da se nanese određeni, pa makar i najmanji, stepen bola ili nelagode - to se u najvećem broju slučajeva odnosi na lupanje, šamaranje, batinanje po zadnjici, šakom ili nekim predmetom – šiba, prut, kaiš, cipela, varjača

Novi Porodični zakon Srbija će dobiti sledeće godine. On bi trebalo da nam odgovori na pitanje da li roditelji smeju fizički da kažnjavaju svoju decu, pa makar to bilo i blago udaranje po guzi, međutim, s obzirom na to da se naslanja na Strategiju za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine, ni to neće moći.

Upravo ova strategija pominje se u tekstu javnih konsultacija u postupku pripreme Nacrta Zakona o izmena i dopunama Porodičnog zakona.

Preporučujemo

- U delu koji se odnosi na pravo i dužnost roditelja da vaspitava dete, uvode se odredbe kojima se zabranjuje telesno kažnjavanje i ponižavajuće postupanje roditelja prema deci i dužnost roditelja da štite decu od takvih postupaka trećih lica. Pod fizičkim kažnjavanjem podrazumeva se svako korišćenje fizičke sile sa namerom da se kod deteta izazove strah, bol ili nelagodnost. Strategijom za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine , telesno kažnjavanje deteta kao vaspitno sredstvo predstavlja jedan od oblika fizičkog nasilja nad detetom - navodi se u tekstu javnih konsultacija, koji stoji na sajtu Ministarstva za brigu o porodici i demografiji.

- Komitet za prava deteta je definisao „telesnu” ili „fizičku” kaznu kao svako kažnjavanje u kome se koristi fizička sila sa namerom da se nanese određeni, pa makar i najmanji, stepen bola ili nelagode. Navednom izmenom Republika Srbija ispunjava svoju međunarodnu obavezu u vezi zaštite prava deteta.

Pomenuta Strategija objavljena je u Službenom glasniku, 3. juna prošle godine.

Pojava nasilja nad decom

U njoj se navodi da je nasilje nad decom fenomen koji je prisutan u svim društvima, kulturama i delovima sveta. Veliki broj dece svakodnevno trpi nasilje, što predstavlja grubo kršenje prava deteta. Nasilje izaziva patnju deteta, ozbiljno ugrožava razvoj, dobrobit, pa i sam život deteta.

- Pravo na zaštitu od svih oblika nasilja predstavlja osnovno pravo svakog deteta, a utvrđeno je Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta i nizom međunarodnih i regionalnih ugovora u oblasti zaštite ljudskih prava, koje je Republika Srbija potvrdila - navodi se u tekstu Strategije u kojoj se ističe da sprečavanje i suzbijanje nasilja nad decom i zaštita dece od nasilja predstavljaju jedan od prioriteta nacionalne politike Srbije.

Definicija nasilja prema detetu

U ovom dokumentu izraz „nasilje” označava „svaki oblik fizičkog ili mentalnog nasilja, povređivanja ili zlostavljanja, zapostavljanja ili nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući seksualno zlostavljanje” kao što je navedeno u članu 19. stav 1. Кonvencije UN o pravima deteta.

- Fizičko nasilje nad detetom je ono koje dovodi do stvarnog ili potencijalnog fizičkog povređivanja usled neke interakcije ili odsustva interakcije, koje potpada pod razuman okvir nadzora roditelja, ili osobe koja je na položaju na kome ima odgovornost, moć nad detetom ili njegovo poverenje (SZO, 1999). Obuhvata širok dijapazon aktivnosti, kao što su: udaranje, prebijanje, šutiranje, čupanje kose, griženje, gušenje, šurenje, nanošenje opekotina, trovanje, davljenje, vezivanje korišćenjem kanapa ili lanca, prisiljavanje deteta da za kaznu ostane u položaju koji uzrokuje bol ili je ponižavajući, pretnja nožem ili pištoljem i drugo. Može se ispoljiti kao izolovani incident ili kao ponavljana aktivnost hroničnog karaktera.

- Telesno kažnjavanje deteta u cilju ispravljanja ili kontrole ponašanja predstavlja zlostavljanje deteta. Komitet je definisao „telesnu” ili „fizičku” kaznu kao svako kažnjavanje u kome se koristi fizička sila sa namerom da se nanese određeni, pa makar i najmanji, stepen bola ili nelagode. To se u najvećem broju slučajeva odnosi na udaranje dece („lupanje”, „šamaranje”, „batinanje po zadnjici”), šakom ili nekim predmetom – šiba, prut, kaiš, cipela, varjača - navodi se u Strategiji.

Opis postojećeg stanja

Prema rezultatima popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine u Srbiji živi 1.263.128 dece. Ona čine oko 21 odsto stanovništva.

Kako se navodi u Strategiji, nalazi istraživanja sprovedenih u Srbiji poslednjih godina pokazuju da je nasilje prema deci široko rasprostranjeno i to u različitim oblicima i različitim okruženjima.

- Deca u Srbiji su svakodnevno izložena raznim oblicima direktnog, interpersonalnog nasilja kao što su fizičko, seksualno i emocionalno zlostavljanje, zanemarivanje, ili manje direktnim ali kompleksnim oblicima, kao što je strukturno nasilje koje se ispoljava u različitim oblicima – na primer, kroz razne vidove diskriminacije - dečji brak, dečji rad ili druge vrste eksploatacije, ili kroz višestruku socijalnu isključenost - piše između ostalog u Strategiji.

Kako nam je objašnjeno nedavno u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, postupak donošenja Zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona je u toku.

- Određene faze u postupku donošenja Zakona su okončane - javne konsultacije, formiranje radne grupe, izrada predloga Nacrta od strane radne grupe. Tekst predloga Nacrta zakona, koji je izradila radna grupa priprema se za sledeću fazu postupka donošenja zakona, odnosno javnu raspravu - rekli su tada za Telegraf.rs u ovom ministarstvu i dodaju:

- S obzirom na složenost navedenog postupka, obim, sadržinu i značaj odredbi Porodičnog zakona predviđenih za izmenu, postupak donošenja Zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona nije moguće okončati do kraja 2021. godine. Iz tog razloga, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju je donošenje ovog zakona uvrstilo u Plan rada Vlade Republike Srbije za 2022. godinu.

U Srbiji je trenutno na snazi stari zakon koji je usvojen 1. januara 2005. godine, a u primeni je od 1. jula 2005. godine.

(Telegraf.rs)