Mira (93) život posvetila deci, nijedno nije rodila, a sva su njena: Poslednja generacija slavi njen rođendan

Tokom godine nekoliko njene dece redovno je posećuje

Baka Mira, sama, ali ne usamljena starica koja živi na 4. spratu jedne zgrade u mestašcu Banatski Karlovac, ima mnogo dece. Oni su tu kad god zatreba, a obavezno kada slavi rođendan - 26. oktobra. Nijedno dete nije rodila, ali sva su njena - ona je učiteljica u penziji koja je svom pozivu posvetila čitav život.

Starica koja stameno gazi desetu deceniju života napunila je ove godine 93.

Preporučujemo

- Poslednjih 10 godina, poslednja generacija njenih đaka, kojoj i sama pripadam, organizuje proslavu njenog rođendana. Toga dana se svi okupimo i uz večeru u restoranu zajedno oduvamo svećice na torti. Toga dana dođu i oni koji već godinama žive u udaljenim gradovima, pa čak i oni koji žive u inostranstvu. Svi se već tradicionalno radujemo ovim okupljanjima - ispričala nam je Danijela Cetković, takođe učiteljica, koja je baka Miri bila učenica.

Učiteljica Mira svedok je burne istorije. Rođena je 1928. godine u Paraćinu, a kao devojčica stigla je u Beograd. Tu je dočekala teške dane - aprilsko bombardovanje i okupaciju. Deca nisu mogla da čekaju neke bolje dane, škole su kako-tako radile, pa je i Mira završila osnovnu školu. Kada je vihor rata prošao, odlučila se za učiteljsku školu.

A onda - "prekomanda". Učiteljski poziv značio je potpunu predanost deci, a bilo ih je mnogo širom zemlje koji su čekali svog učitelja. Morala je da ide daleko od Beograda.

- Prva služba koju sam dobila planskom raspodelom kadrova, bila je u Jablaničkom srezu u selu Stubla. Tamo sam provela 5 godina. Po povratku u Beograd bila sam nekoliko meseci bez službe, a tada dobijam posao u OŠ "Dušan Jerković" u Banatskom Karlovcu. U ovoj školi provela sam ceo radni vek do penzije. Učestvovala sam u mnogim aktivnostima i takmičenjima i donosila medalje i nagrade takmičeći se u raznim oblastima. Često sam organizovala meštane i podsticala ih na razne aktivnosti - izjavila je učiteljica Mira.

A onda, došlo je vreme da Mira okusi i ljubav. Pošteno je odradila svoj životni vek, izvela mnoge mališane na put, a onda upoznala nekoga ko je bio spreman da joj pokloni srce.

- Kao penzioner organizovala sam brojna putovanja članovima penzionerskog društva. Na jednom takvom putovanju u Ohridu, upoznala sam i čoveka koji je postao moj životni saputnik. Ovom pričom želim da pošaljem poruku da za ljubav nikada nije kasno. Sa njim sam provela najlepše godine svog života.

- Od kada sam ostala sama, poslednja generacija mojih đaka brine o meni. Svake godine mi organizuju rođendansku proslavu. Radujem se uvek našim susretima jer ti mladi ljudi mi svakodnevno dokazuju da moj trud nije bio uzaludan. Moji đaci su postali pažljivi i osećajni ljudi i koji ni posle toliko godina nisu zaboravili svoju učiteljicu - dodala je.

Danijela, ali i njena drugarica Dušica, takođe Mirina učenica, uvek su tu za nju. Kao da su joj unuke. Tu je i Dejan, mališan iz klupe koji je porastao i postao fizioterapeut, pa sada učiteljici pomaže terapijama.

Baka Mira je, naime, imala operaciju kuka, ali zahvaljujući brižnosti svoje dece, ona je uspela da stane na noge i samostalno se kreće.

- Motiv nam je svima da ulepšamo starost učiteljici koja je imala mnogo školske dece, ali ne i sopstvenu decu. Pošto radim u školi koju sam kao devojčica i pohađala svake godine sa mojim đacima i roditeljima organizujem tradicionalnu novogodišnju kreativnu radionicu. Učiteljica se posebno raduje pozivu i aktivno učestvuje u pravljenju novogodišnjih ukrasa zajedno sa nama. Inače, ona sama od 2000. godine svakog decembra pravi novog Sneška Belića od različitih materijala. Kaže da nije očekivala da će ih napraviti toliko u novom milenijumu. Sada u njenoj vitrini ponosno stoje 22 Sneška. Obećala mi je da će oni jednoga dana, kad ona ode biti moji. Naravno da se tome radujem, ali želim da ih bude što više. Takođe mi je obećala da ćemo zajedno oduvati 100 svećica. I ja je držim za reč - ispričala je Danijela.

(Telegraf.rs)