Naši naučnici nalaze rešenje za zagađenje. Istražuju i lekove za kovid: Direktorka Fonda za nauku o projektima

Naučnici, čiji se projekti finansiraju preko Fonda, trenutno istražuju i nove tehnologije u lečenju raka dojke, kao i novu generaciju probiotika koji mogu da pomognu kod neurodegenerativnih bolesti

Fond za nauku nije popularan u medijima poput rijaliti i drugih zabavnih programa, ali to svakako zaslužuje. Ova institucija, žargonski rečeno, daje krila mladim naučnicima, željnim da Srbiji i svetu pruže krunska otkrića, koja će nam svima unaprediti živote, a možda ih i promeniti iz korena.

Preporučujemo

Redakcija "Telegrafa" imala je čast da ugosti v.d. direktorku Fonda, Milicu Đurić Jovičić, koja nam je otkrila šta sve istražuju naučnici čije projekte Fond finansira preko svojih programa. Najnoviji programi, koji će tek biti otvoreni, pozvaće naučnike da predlože rešenje za gorući problem naše zemlje - zagađenje.

- Trenutno planiramo dva zanimljiva i strateški važna programa. Jedan je namenjen društvenim i humanističkim naukama i zove se Identiteti, a drugi je namenjen smanjenju zagađenja vode, vazduha i zemljišta, i ima za cilj da naša nauka ponudi rešenja industriji koja će se primeniti i koja će pomoći da se smanji zagađenje. U okviru programa IDENTITETI naši naučnici će moći da ponude jako veliki broj tema koji se odnose na rodne, religiozne, nacionalne, kulturne i druge identitete koji su važni za našu zemlju.

• Program IDEJE je najveći i najkompleksniji program Fonda za nauku. Finansiranje su dobili najkvalitetniji projekti. Međutim, nisu svi naučnici koji su konkurisali zadovoljni rezultatima konkursa. Sama pravila prijavljivanja su veoma stroga, reklo bi se, i usklađena su sa najvišim svetskim standardima. Možete li nam objasniti šta sve naučni tim mora da ima, kakve uslove treba da ispuni da bi dobio novac?

Konkurencija je zaista bila velika. Prijavljeno je 917 predloga projekata a za finansiranje je odobreno samo 105. Svi delovi projekta pažljivo su ocenjeni i svaki deo je uticao na konačnu ocenu. Prvi kriterijum u ocenjivanju projekata jeste nova naučna ideja, ideja koja će dovesti do novih naučnih saznanja. Ali, to nije jedini kriterijum. Druga grupa kriterijuma je uticaj koji će projekat imati na nauku, na društvo, privredu, ekonomiju... I treća grupa kriterijuma, jeste mogućnost realizacije projekta, plan aktivnosti, kvalitet tima, budžet, rizici… Kada se sve uzme u obzir, donese se konačna odluka.

Zadovoljni smo što je bilo toliko prijava i što su naši naučnici imali dobre rezultate. Svi projekti koji su se kvalifkovali u drugi krug evauacije su ocenjeni kao kvalitetni.

• Je l biste nam naveli neke od tih projekata? Šta istražuju naši naučnici?

Program Ideje, kao što mu i naziv kaže, podržava sve teme i oblasti nauke. Mi smo srećni, postoji veliki broj tema koje će biti realizovane u naredne tri godine, od istraživanja u zaštiti životne sredine do otkrića u medicini, počev od novih tehnologija u lečenju raka dojke do analize nove generacije probiotika koji mogu da pomognu kod neurodegenerativnih bolesti. Tu su i projekti koji se odnose na istraživanje mikroplastike u našim vodama i tretiranje otpada u Srbiji, neki će se baviti novim istraživanjima iz istorije, a neki kvalitetom života u zatvorima u Srbiji. Biće ispitivanja novih tehnologija u poljoprivredi i primeni veštačke inteligencije u rešavanju pitanja značajnih za društvo.

• Koliki je budžet programa Ideje?

Budžet programa Ideje je 30 miliona evra, ali projekti, pojedinačno, mogu biti različitog budžeta. Najmanji je nešto ispod 100.000 evra, a najveći skoro pola miliona. Projekti sa većim budžetom (njih 28) zapravo uključuju i kupovinu kapitalne opreme koja će biti na raspolaganju čitavoj naučnoj zajednici. Odobrena sredstva za finansiranje su namenjena za realizaciju projektnih aktivnosti, kupovinu materijala i opreme, međunarodne publikacije i druge planirane troškove.

• Pretpostavljam da je to veliki podsticaj za naučnike?

Svakako. Jako je važno da naši naučnici imaju podršku da se bave temama koje ih zanimaju. Projekti Fonda omogućavaju dodatnu podršku koja se manifestuje ne samo u dodatnim sredstvima nego i u dodatnoj mogućnosti za međunarodnu saradnju, zapošljavanje mladih istraživača i povećanje kvaliteta života i rada naučnika u celini.

Korona ostaje tema i za naredna istraživanja 

• Šta naši naučnici istražuju otkako je počela pandemija? Ima li novih otkrića u vezi sa korona virusom? Na čemu rade?

Pandemija je dotakla sve delove našeg života i rada. Fond za nauku ima poseban program istraživanja u okviru kojeg je 14 projekata posebno fokusirano na kovid, a i u okviru Ideje se jedan projekat bavi ovom temom.

• Fond za nauku finansira 12 istraživačkih projekata za razvoj veštačke inteligencije. Čime se oni bave?

Fond za nauku je prepoznao veštačku inteligenciju kao jedan od prioriteta koji mogu brzo da dovedu do još značajnijeg razvoja IT industrije. Naši naučnici su i pre programa Fonda za nauku imali rezultate iz ove oblasti, ali to nije bilo centralizovano kroz poseban program. Onda smo 2020. otvorili poseban program koji je namenjen razvoju veštačke inteligencije. Završava se u septembru 2022. I tada ćemo sa zadovoljstvom predstaviti rezultate. Tu su teme koje su veoma važne poput uticaja na energetiku, bezbednost na radu, digitalni asistenti koji će pomoći softverskoj industriji da bude što efikasnija. U 2022 ćemo imati i još poziva koji se tiču ove oblasti.

• Na šta ste najviše ponosni u protekle dve godine, otkako ste na čelu Fonda?

Fond je mlada institucija i počeli smo od nule da se razvijamo, po ugledu na inostrane fondove u različtim zemljama. Zadovoljni smo kako je to uticalo na naučnike. Ne samo što je taj način pisanja i podnošenja projekata zaživeo, nego smo videli i prve rezultate, da je naša naučna zajednica ojačala kapacitete da konkuriše na inostranim poslovima. Meni je važno i ponosna sam na program Promis koji je namenjen mladim doktorima nauka. Izuzetno je važno da podržimo mlade doktorante koji imaju nove ideje i kapacitet da povedu svoje timove. U okviru Promisa se realizuje 59 projekata, a neki od tih rukovodilaca su već dobili međunarodna priznanja u okviru svojih oblasti.

• I sami ste naučnik. Kako biste ocenili status naučnika u Srbiji?

Status naučnika nigde nije jednostavan, svuda se bore za sredstva i to nigde nije lako. I naučnici iz inostranstva će vam iskreno reći koliko imaju izazova da obezbede sredstva, da privuku i zadrže mlade saradnike i da ne pređu u industriju odakle im redovno stižu bolje finansijske ponude. Ovde je važno da naučnici dobiju što više prilika da se usavršavaju i budu podržani. Fond je važna institucija upravo zbog toga. I ja sam kao naučnik dugi niz godina takođe bila fokusirana da stalno pratim nove pozive, da usavršavam veštinu pisanja projekata i jedan deo rada rukovodioca mora da bude tako organizovan. Ovaj model je isti svuda u svetu.

"Kad god pomenete neku prestižnu instituciju u svetu, možete naći bar jednog našeg naučnika koji tamo radi"

• Deluje kao neizvestan i nimalo lak posao?

Neizvesno je, nije lako i potrebno je stalno usavršavanje. Naučnici moraju paralelno da prate i razvoj oblasti i prilike za finansiranje. Podjednako je važno razvijati veštine pisanja radova, projekata, ali i veštine upravljanja projektima.

• U kojim oblastima su naši naučnici najviše uspešni i cenjeni?

Naši naučnici su dosta priznati i prepoznati širom sveta.To važi i kada pričamo o naučnicima odavde i o našoj naučnoj dijaspori koji su naši najbolji ambasadori, s obzirom na to da su široko obrazovani ljudi koji mogu da doprinesu razvoju naše zemlje i promovisanju kulture i znanja naše zemlje. Nedavno smo bili ponosni na rezultate naših naučnika na Stanfordovoj listi. Takođe se radujemo kada postaju dekani fakulteta ili direktori instituta u svetu. Imamo sjajne naučnike koji nas predstavljaju na Kembridžu, Berkliju, Oksfordu... U gotovo svakoj vrhunskoj naučnoj instituciji u svetu možete naći bar jednog našeg naučnika koji tamo radi.

• Obično se odlasku naučnika iz zemlje govori kao o porazu, kao da je sve izgubljeno.

Daleko od toga da je sve izgubljeno ako odu u inostranstvo. Neki naučnici odu pa se zadrže, ali neki se vrate i donesu nove tehnike i metode u Srbiju. Međunarodne saradnje su važne jer se kroz njih usvoje i različte kulture rada. Naučna dijaspora je aktivna u saradnji sa našim naučnicima ovde, oni su željni da doprinesu našoj nauci i naučnicima, i samom razvoju Fondu.

Srpska naučna dijaspora broji 30.000 članova?

• Kolika je naša naučna dijaspora, je l postoji neka procena?

Ne postoji tačan podatak. U nekom trenutku se pričalo da ima 20.000 ljudi, pa 30.000. Cela naučna zajednica je podložna migracijama, naučnici menjaju mesto i institucije, mnogi prelaze iz nauke u privredu ili traže bolje uslove za teme kojima se bave. Fond za nauku ima posebnu grupu na LinkedInu, “Nauka bez granica”, u okviru koje motivišemo naše naučnike širom sveta da se tu prijave i ostvare saradnju i da kroz tu grupu mogu da oglašavaju nove prilike za saradnju i predstave rezultate.

(Telegraf.rs)