Krivolov ptica pevačica na jugu Srbije: "Crne slutnje se obistinile, deluje kao mreža organizovanog kriminala"

Prema dostupnim podacima najčešće žrtve među pticama su one iz porodice zeba poput češljugara, čiška, zimovke, konopljarke i zelentarke

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Članovi Tima za borbu protiv krivolova iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), od petka 3. do nedelje 5. decembra, istraživali su nezakonito hvatanje, posedovanje i trgovinu divljim pticama pevačicama na jugu Srbije. Za svega tri dana pronađeni su dokazi za 34 slučaja kršenja zakona, a u tri navrata policijski službenici su postupali nakon prijava.

- Znali smo da je ovaj vid ugrožavanja ptica zastupljen na jugu Srbije, ali smo zaista šokirani onim što smo zatekli na terenu. Atari naselja oko Leskovca, Bojnika, Lebana i Vlasotinca prepuni su lokacija na kojima se ptice krivolove uglavnom hvatanjem na lepljive mamke. Osim što je to evidentno krivično delo, hvatanje ptica na lepak je i izuzetno brutalno jer ulepljene ptice često ostanu bez delova tela ili uginu od stresa i povreda - kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i dodaje:

- Crne slutnje su se obistinile. Ovo što smo otkrili deluje kao mreža organizovanog kriminala sa kojom institucije ne znaju kako da se izbore.

Strogo zaštićene divlje ptice se u Srbiji decenijama masovno izlovljavaju uz pomoć klopki, mreža, lepkova i drugih zakonom nedozvoljenih sredstava. Hvatanjem živih ptica u prirodi posebno se ističu odgajivači divljih ptica pevačica. Mnogi odgajivači jedinke divljih zeba ukrštaju sa kanarincima i drugim srodnima vrstama, time praktikujući takođe zakonom zabranjeno „bastardiranje“, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Prema dostupnim podacima najčešće žrtve među pticama su one iz porodice zeba poput češljugara, čiška, zimovke, konopljarke i zelentarke.

Zakonom o zaštiti prirode zabranjeno je hvatati, ubijati, držati u zatočeništvu strogo zaštićene vrste životinja u svim fazama biološkog ciklusa, oštećivati ili uništavati njihove razvojne oblike, jaja, gnezda i legla, kao i područja njihovog razmnožavanja i ugrožavati ili uništavati njihova staništa.

Hvatanje strogo zaštićenih divljih ptica zarad državanja u kavezima i nezakonite prodaje je krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine.

- Naši raniji podaci ukazivali su da krivolovci godišnje u Srbiji uhvate 8.000 do 10.000 živih ptica pevačica koje završe na crnom tržištu u Srbiji i širom Evrope. Tek manji deo ptica bude otkriven i vraćen u prirodu - rekao je Aleksa Vukićević, ornitolog iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

- Poslednjih godina naša predana borba protiv krivolova pomogla nam je da uvidimo da smo ozbiljno potcenili ovaj problem. Sada možemo da kažemo da se u Srbiji godišnje izlovljava najmanje 80.000 do 100.000 jedinki divljih zeba - zaključuje Vukićević.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije upućuje apel svima koji se kreću kroz prirodu da prijave sve slučajeve ugrožavanja i stradanja divljih ptica i tako pomognu napore za njihovo očuvanje. Sve informacije kako prepoznati i prijaviti slučaj možete pronaći na portalu poslednjilet.rs.

- Šteta koja se nanosi prirodi je nenadoknadiva budući da ptice često uginjavaju zbog stresa izazvanog hvatanjem i vremena provedenog van prirodnog okruženja. Oni koji se odluče da poseduju neku od divljih ptica bivaju prevareni i uvučeni u lanac kršenja zakona time što poseduju vrstu čije hvatanje, prodavanje ili držanje je zakonom zabranjeno - pojašnjavaju u DZPPS.

Umesto hvatanja i prodaje, Društvo predlaže organizovane akcije prihrane ptica, posebno u zimskim mesecima, kada hrane u prirodi ponestane, a kada je mnogim jedinkama preživljavanje veoma otežano. U takvim uslovima, pojedinci, grupe, obrazovne institucije, organizacije civilnog društva, naročito lovci, mogu pomoći da se spasu cela jata, a da se pri tome uživa u lepotama raznolikog sveta ptica.

Video: Ubili mečku i mečiće u brlog dok su bili u zimskom snu UZNEMIRUJUĆI VIDEO

(Telegraf.rs)