"Hoćeš kartu? Daj broj telefona": Evo zašto pozorište u Subotici traži podatke. Ako je tako, ima nade

Niko nije obavezan da ostavi svoje podatke, nego je to čin dobre volje, tvrde u pozorištu za Telegraf.rs

"U Narodnom pozorištu u Subotici uz kupljenu kartu moraš da ostaviš ime, prezime i broj telefona. Inače nećeš ući. Nova normalnost?"

Na ovu objavu nekadašnje novinarke Radio Subotice Ljiljane Elek ubrzo je reagovao i sam direktor Narodnog pozorišta Miloš Nikolić. Napisao je da to nije tačno i da se podaci traže samo kada se karta rezerviše, kako bi kasnije proverili da li posetilac možda odustaje od kupovine i pozvali nekoga ko čeka na kartu. Novinarka je istakla da kartu nije rezervisala, već kupila. 

Preporučujemo

Ali, u čitavoj gunguli, jedna stvar promakla je svima. Da li je moguće da su pozorišta u Srbiji ponovo toliko tražena da uvek ima nekoga ko čeka na kartu? Ako je to razlog, onda možda donekle možemo progledati kroz prste za ulaženje u lične podatke posetilaca.

Pozvali smo ih da i sami proverimo. Tatjana Kiš Čegar, producent marketinga i PR Narodnog pozorišta, kaže za Telegraf.rs da ovo pozorište ima svoju stalnu publiku i, kako tvrdi, "praksa razmenjivanja kontakta sa publikom" traje 17 godina.

- Kada se ulaznice rezervišu preko sajta, publika ostavlja svoje ime i mejl kako bismo rezervaciju potvrdili. Oni koji ulaznice rezervišu na biletarnici ostavljaju broj telefona i ime na koje glasi rezervacija. U slučaju da ne podignu svoje ulaznice bar dan pre igranja predstave, mi ih pozivamo da proverimo da li ostaju pri rezervaciji, kako bismo mogli da pozovemo publiku sa liste čekanja i popunimo mesta, jer se za neke predstave traži karta više. Za kamerne predstave nam je to princip - navodi Kiš Čegar.

Korona je sve promenila. Broj mesta sada je ograničen, pa se i ova praksa pooštrila.

- Zbog epidemijskih mera, broj mesta je ograničen, a veoma često se dešava da predstave budu otkazane. Kako bismo obavestili publiku, sasvim je logično da imamo njihov broj telefona, pošto oni koji su rezervisali ulaznice na biletarnici, uglavnom nisu na društvenim mrežama. Oni koji su ulaznice rezervisali onlajn, obaveštenje dobijaju na svoju elektronsku adresu - kaže ona.

Ističe i da imaju dosta publike koja dolazi iz drugih gradova. Oni, kaže, ne prate lokalne medije, pa im se mora javiti ako se neka predstava iznenada otkaže. 

Ako nas uslovljavate ostavljanjem podataka - poštovanja nema 

- Vrlo je značajno da kada otkažete predstavu iz nekih razloga, te ljude obavestite da ne kreću na put. Zar to nije čin dobre volje i nešto što je sasvim normalno u odnosu prema gledaocu? Možemo da navedemo i primer kada se razboli glumac iz jedne predstave, mi u tom trenutku razmišljamo šta bismo drugo mogli da igramo, a gde nam je podela kompletna. Onda jednu predstavu zamenjujemo drugom i naravno, pozivamo publiku da proverimo da li im odgovara ovakva promena i da li ostaju pri tome da to veče provedu u pozorištu - objašnjava Kiš Čegar i dodaje:

- Uostalom, kada zakazujete termin kod zubara, takođe vas pitaju za ime prezime i broj telefona, kako bi vas obavestili u slučaju bilo kakvih promena. Zar to nije tako?

- Tako je i u pozorištu. To je praksa već godinama i niko nije obavezan da ostavi svoje podatke, nego je to čin dobre volje. Našu publiku već dobro poznajemo i nikada do sada ovaj naš pristup nikome nije bio čudan, niti je predstavljao problem. Zaista ne vidimo razlog da to sada postane problem, jer se naš odnos sa svakim pojedinačnim gledaocem zasniva na obostranom poštovanju i poverenju - zaključuje na kraju ona.

Ipak, treba razumeti i novinarku koja je s pravom postavila pitanje. Jer ako smo uslovljeni da ostavimo podatke kako bismo kartu kupili, onda se to i ne može nazvati odnosom uzajamnog poverenja i poštovanja. 

U celoj priči jedino raduje ako se interesovanje za pozorište toliko vratilo da ima i onih koji čekaju na karte. Za to vredi ostaviti broj, ali opet, to ne sme biti uslov da kartu kupimo. I bar bi u sferi umetnosti slobodu izbora trebalo sačuvati.

(Telegraf.rs)