Kon ostaje pri predlogu da zimski raspust počne ranije, iako sindikati negoduju: "Postoje 2 razloga za to"

Sindikati su juče za Telegraf.rs rekli da je nemoguće sve završiti za tako kratak period, u slučaju da zimski raspust počne ranije

Epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon izjavio je da ulazimo u period nepovoljnih epidemijskih događaja - zima, slavlja, slave, katolički, pa pravoslavni Božić. Ipak, kako kaže, optimista je da će se nastaviti pad broja novozaraženih. Iznosi i dva glavna razloga da raspust počne 20. a ne 31. decembra.

Predrag Kon je, gostujući u Jutarnjem programu na RTS -u, objasnio da postoje dva razloga što zimski raspust za učenike treba da počne ranije.

Preporučujemo

- Otprilike u vreme katoličkog Božića naši ljudi koji rade na zapadu dolaze u našu zemlju, tamo je eksplozija delta plus soja koronavirusa, koji mi još ovde nismo utvrdili da cirkuliše ali mislimo da je tu, ali nema dominaciju - dodaje Kon.

Takođe, navodi, u drugoj polovini decembra očekujemo dolazak virusa gripa, koji je u regionu već prisutan i dokazan.

- Verovanto je i on već kod nas, ali nije dostigao svoj potencijal. To je bitno zato što škole predstavljaju blizu milion ljudi koji su u zatvorenom prostoru, ako dodate roditelje i bake i deke, pola Srbije je na neki način vezano za škole, da li rade ili ne rade. To jeste razlog, ne izlazi se sa datumom, to mora biti potpuno dogovoreno i sa prosvetom. Imali smo konsultacije sa premijerkom i jasno smo rekli i da bi bilo poželjno da bude 20. decembar i da bi bilo poželjno da tada bude, to je povezano i sa praznikom. Sveti Nikola je u nedelju, pre toga bi počeo raspust, koliko znam, 31. se planira, pa je to nekih desetak dana ranije - istakao je Kon.

Naglašava da se to ne može raditi bez Ministarstva prosvete tako da, kaže, ima značaja i šta oni odrede.

- Treba da zaključe ocene, odmah su reagovali i to sa pravom, zaposleni u prosveti. Na taj način se sprečava mogućnost da ono što uđe spolja preko dece dođe do rasejanja i to je razlog, da se spreči i grip, da se odloži da ne bi dva talasa došla istovremeno. Nadamo se da će gripa biti manje, prošle godine ga nismo ni otkrili. Dok god dominira sars-kov-2, grip će biti potisnust i neće biti toliko prisutan - ukazuje Kon.

Kada je reč o epidemijskoj situaciji, Kon je rekao da opadanje broja novozaraženih ima i ove nedelje.

- Imali smo i prošle, počelo je to otprilike sa početkom onog produženog rasusta, tada se počeo jasno videti pad. Očekuje se da se uspori pad naredne nedelje, vidi se već i danas. To je tako zato što od te dve stvari, kovid propusnice i produženi raspust, kog sad nema, očekujemo da vidimo šta će se desiti. Da li će stagnirati na oko 2.000 dnevno ili će krenuti blagi porast, tek ćemo videti, to ne može da se predviti toliko daleko unapred - naveo je Kon.

Rekao je da ulazimo u period nepovoljnih epidemijskih događaja - zima, slavlja, slave, katolički, pa pravoslavni Božić.

- Imamo mogućnost da sa raspustom utičemo na prirodni tok, imamo vreme za vakcinu koje treba maksimalno iskoristiti, ne znamo šta će biti sa virusom, ne može se mnogo unapred govoriti, ali jesam optimista - rekao je Kon.

Ukazao je da se virus adaptira, da se "spustio" prema mlađima, koji, kaže, očigledno imaju više receptora za prijem virusa nego na početku.

- Nisu deca posebno ugrožena više, nije se bolest promenila, već se brojnost promenila, pa se otkrivaju teži i tragični slučajevi - navodi epidemiolog.

Prema njegovim rečima, nalazne vakcine i flasteri nisu ništa novo, to je davna ideja.

- Vakcinacija je primarna prevencija, to bih posebno naglasio, često se priča o prevenciji, to je jedna od najozbiljnijih prevencija. Podizanje opšteg imuniteta ima značaja, to su dodaci ishrani, vitamini, to je itekako potrebno, tačno je, ali ne može da zameni vakcinu - ističe Kon.

Kada je reč o naučnoj studiji o "genetskom samoubistvu virusa" koja se sprovodi u Japanu, član Kriznog štaba je objasnio šta to znači.

- Kod svake virusne respiratorne infekcije imate sezonu, završi se sezona, pa se virus samuobija. Da li je baš tako ili ne, zavisi od potenijala virusa, koliko ima sposobnost da se prenosi, što je više onih koji imaju imunitet, virus ima sve manje prostora da se širi. Virus se obično u tim situacijama menja tako što stiče veću sposobnosst prenošenja, imuni sistem čoveka ga ne prepoznaje - objašnjava epidemiolog.

Prema njegovim rečima, ovo što se dešava u Japanu ima veze sa tim i što je to ostrvska zemlja, izolovana.

- To ne može biti objašnjenje globalno. Za sada se ne vidi neka nova varijanta koja bi mogla da zadominira kao delta, to može biti i dobro i loše, da natera virus da se promeni, i da se širi. Ostaje Afrika gde je malo vakcinisanih, pa virus može da se širi i da se vrati, ali to samo pretpostavljamo - napominje Kon.

- Još jednom ponavlja da je medicinski deo Kriznog štaba od Vlade jasno tražio da kovid propusnice traju 24 sata i da se prošire na ostale aktivnosti, kulturne, ostale manifestacije.

Sindikati: Nema šanse da raspust počne pre Svetog Nikole

U prosvetnim sindikatima rekli su za Telegraf.rs da su nastavnici su burno reagovali na najavu o početku raspusta, jer ne mogu da stignu da organizuju završetak prvog polugodišta za samo dve nedelje, koliko bi im ostalo ako bi se zimski raspust pomerio po Konovoj naredbi.

- Prerano je da zimski raspust počne pre Svetog Nikole. I kasno je da nam se to sada saopšti. Ostalo je mnogo posla da se uradi da bi se završilo polugodište. Mi sad za 19 dana treba da uradimo sve ono što bismo inače uradili za 30. Nije moguće - poručuje Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).

Kako je slikovito objasnila, profesori srpskog treba da održe pismene zadatke prve nedelje decembra, profesori matematike druge nedelje, a profesori stranog jezika treće.

- A mi sad ne znamo ni da li će biti te treće nedelje - ističe ona.

Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola kaže da je ovakvo odnošenje prema prosvetnim radnicima neozbiljno i neodgovorno.

- Mi nismo roboti, ne radimo na dugme upali/ugasi. U prosveti radi 110.000 nastavnika koji imaju svoj plan i program. Ne možete danas za sutra da im kažete kako se sve menja. Naš predlog je bio da raspust počne 24. decembra i taj predlog smo uputili Ministarstvu prosvete, ali za sada nema odgovora - navodi Antić.

Bilo da se raspust pomeri na 24. decembar ili oko Svetog Nikole, đacima bi to mogao da bude najduži zimski raspust ikad.

Dva modela nadoknade časova

Prosvetari podsećaju da još nisu nadoknađeni ni dani od produženog jesenjeg raspusta i da je izvesno da će školska godina morati da bude produžena kako bi se sve nadomestilo.

Propušteni časovi mogu da budu nadoknađeni na dva načina:

- radnim subotama u kombinaciji sa dodatnim časovima tokom radnih dana

- produženjem školske godine

Eventualno, moguća je i kombinacija ova dva modela, kada bi školska godina bila produžena za jednu nedelju, a ostatak bio nadoknađen radnom subotom ili dodatnim časovima tokom radnih dana.

(Telegraf.rs)