Svečanom akademijom obeležena 103. godišnjica prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji
Vojvodina je danas, baš kako su nas svojim odlukama obavezali učesnici Velike narodne skupštine, mesto zajedničkog i skladnog života ravnopravnih ljudi i to će, sasvim sigurno, biti i u vremenu koje dolazi - izjavio je Predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović
Večeras je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu održana Svečana akademija „Prisajedinjenje – drugi vek“ povodom 103 godine od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji.
Preporučujemo
Usvojen Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi: Od 180 prisutnih poslanika, 178 je glasalo za, dva protiv
Vlada Srbije donela niz odluka među kojima i otvaranje ambasade u Kraljevini Bahrein i konzulata u Zimbabveu
- 25. novembar 1918. godine bio je istovremeno i kraj i početak. Kraj zato što je Velika narodna skupština održana tog dana u Novom Sadu bila završni čin viševekovnog istorijskog procesa – ujedinjenja sa maticom Srbijom, a početak zato što je tog dana za sve koji su živeli i žive na teritoriji današnje Vojvodine nastupilo vreme slobode, jednakosti i prosperiteta, vreme koje traje i danas - izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
Predsednik je podsetio na velikane koji su tokom pomenutog istorijskog procesa u ostvarenje nacionalnog sna uložili svu svoju snagu, mudrost, istrajnost i rodoljublje, poput Jaše Tomića, kao i na njegove prethodnike koji su bili posvećeni snu o oslobođenju i ujedinjenju – od članova svete loze Brankovića, preko patrijarha Arsenija Trećeg Čarnojevića i Arsenija Jovanovića Šakabente, Josifa Rajačića i generala Đorđa Stratimirovića, pa sve do najvećeg među njima – Svetozara Miletića.
- Vojvodina je danas, baš kako su nas svojim odlukama obavezali učesnici Velike narodne skupštine, mesto zajedničkog i skladnog života ravnopravnih ljudi i to će, sasvim sigurno, biti i u vremenu koje dolazi - izjavio je Mirović.
Uz sve to, prema njegovim rečima, Vojvodina je mesto brzih pruga, novih i savremenih drumskih saobraćajnica, najmodernijih fabrika i naučno-tehnoloških parkova i naučnih instituta i mesto izgradnje novih i obnove postojećih bolnica i drugih zdravstvenih ustanova.
Kako je dodao Mirović, uprkos svim izazovima koje je donela pandemija kovida 19, Vojvodina je mesto ekonomskog razvoja, rasta industrijske proizvodnje i izvoza, smanjene nezaposlenosti i sve većih zarada.
- Istovremeno, Vojvodina je neraskidivi deo Republike Srbije, baš onako kako su to, pre 103 godine na Velikoj narodnoj skupštini, odlučili naši veliki preci i tako zauvek odredili i naš put i put onih koji će doći posle nas. Budućnost Vojvodine je zato u zajedništvu, ravnopravnosti i svakom vidu napretka i modernizacije. Vreme koje je pred nama istorijska je šansa da podele i neslaganja u koncepcijama razvoja i sukobe na društvenoj sceni – svojim radom i snagom konkretnih dela jednom zauvek pretvorimo u odlučujući doprinos napretku naše otadžbine - istakao je predsednik Mirović.
Ovom prilikom, on je uručio najviše priznanje AP Vojvodine – Nagradu „Mihajlo Pupin“ Vasiliju Krestiću, kao i druga pokrajinska priznanja koja se dodeljuju za doprinos važnim oblastima društvenog života.
Pokrajinsko priznanje u oblasti kulture „Ferenc Feherˮ uručeno je Jovanu Adamovu, predsedniku Udruženja kompozitora Vojvodine, dok je Pokrajinsko priznanje u oblasti obrazovanja „Đorđe Natoševićˮ dodeljeno profesoru srpskog jezika i književnosti u Osnovnoj školi „Bora Radić“ u Bavaništu Dušanu Simiću.
Pokrajinsko priznanje u oblasti privrede „Lazar Dunđerskiˮ pripalo je kompaniji „Nektar“ iz Bačke Palanke, u oblasti sporta „Momčilo Tapavicaˮ atletičarki Ivani Španović, a u oblasti ravnopravnosti polova „Milica Tomićˮ Milanki Furtuli, predsednici Udruženja „Veliko srce“.
U ime dobitnika, Pokrajinskoj vladi zahvalio je akademik Vasilije Krestić istakavši da je Nagrada koju je dobio priznanje za njegovo, kako je rekao, poluvekovno istraživanje istorije srpskog naroda.
- Nagradu 'Mihajlo Pupin' doživljavam kao pobedu nauke nad politikom i ideologijom - istakao je akademik Krestić.
25. novembar, dan kada je 1918. godine Velika narodna skupština u Novom Sadu proglasila prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji, odlukom Skupštine Vojvodine 2018. godine ustanovljen je kao datum od pokrajinskog značaja.
Svečanosti su prisustvovali i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, članovi Pokrajinske vlade i Skupštine APV, episkop sremski Vasilije i drugi predstavnici Srpske pravoslavne crkve, muftija vojvođanski Muhamed Ziljkić, predstavnici vojske, gradova i opština iz AP Vojvodine i članovi diplomatskog kora.
(Telegraf.rs)