Ko je čovek koji 46 dana stoji ispred prodavnice u Subotici?

Pre 52 dana desilo se ono što mu je odredilo sudbinu. Priča uključuje nekoliko država, migrantski status, zdravstvenu dokumentaciju i jednu temu o kojoj se ne razgovara

Tačno 46 dana, zaključno sa utorkom, tridesettrogodišnji A. D. stoji ispred prodavnice na Putu Jovana Mikića u Subotici. Kada padne mrak, posetioci prodavnice često ga i ne primete. Kada zatvore obližnju prodavnicu, A. D, kako kaže, odlazi do pruge gde ima rupu u kojoj spava u zavetrini. Pokazuje vreću za spavanje koju je dobio od poznanika. Uveče se uvuče u vreću i prespava, pa se vraća pred prodavnicu, pišu Subotičke.

A. D. tvrdi da je državljanin Mauritanije, odakle mu je majka, ali da je rođen u Zairu. Navodno je pre 52 dana, popivši čašicu više, zaspao u vozu kojim je iz Beča dospeo u Budmpeštu, odakle ga je policija, iako je kondukter hteo da mu pomogne da se vrati, deportovala u Srbiju. Kaže i da je bolovao u sanatorijumu u Salcburgu, gde, opet navodno, postoji njegov medicinski dosije.

Preporučujemo

– Pozovite sanatorijum u Salcburgu. Tamo sam bolovao. Tamo znaju sve o meni, tamo imaju moj dosije. U Austriji sam bio od 2013. godine. Mađarska policija me je poslala ovamo – kaže A. D. na solidnom engleskom jeziku.

Potom pokazuje dokumentaciju ispisanu na nemačkom jeziku i objašnjava da ima rovito koleno, koje ga često boli. Zbog tog kolena se lečio u sanatorijumu i zbog njega ne može da pređe mađarski žičani zid. Na Čordaškom putu mesec i po dana čeka ljude koji su mu obećali pomoć, odnosno povratak u Austriju, ne razumevajući, čini se, da će od svega dočekati jedino zimu i sneg, ocenjuje list.

U subotičkoj policiji ništa ne znaju o ovom misterioznomaustrija  čoveku.

– Komšije su blagonaklone prema njemu – kažu u prodavnici. – On nije ni gladan, ni žedan. Koliko smo ga razumeli, kaže da je u Austriji živeo od socijalne pomoći. Kako se našao u Mađarskoj ne znamo, ali mu mađarska policija, navodno, nije dala da se vrati kući. Poslali su ga ovamo. Skloni smo da poverujemo da je i u Austriji, ukoliko je zaista došao iz te zemlje, živeo na sličan način, zato što su mu neki momci ovde nudili posao, da zaradi koji dinar, ali nije hteo da radi. Sa njim se može razgovarati, ali priči je kraj kada mu pomenemo posao i rad. Tu se komunikacija završava.

U prodavnici dodaju da su nekoliko puta zvali policiju koja ga je, kako kažu, odvela u kamp za migrante, odakle se već sutradan ujutro svaki put vraćao.

Ljudi iz kraja potvrđuju ove reči i kažu da je njihov privremeni komšija miran. Samo stoji i pokušava da podupre nebo pored prodavnice, tačno na mestu gde se Višnjička uliva u Put Jovana Mikića.

(Telegraf.rs)