Romkinje nisu spremne da prijave diskriminaciju: Plaše se da će joj biti izloženije
Romkinje retko prepoznaju diskriminaciju, a ako i priznaju, nisu spremne da je prijave jer se plaše daljeg izlaganja diskriminaciji.
Romkinje u Srbiji se suočavaju sa višestrukom diskriminacijom u svim oblastima života, od obrazovanja, zdravstvene zaštite i zapošljavanja do nasilja u porodici i agresivnog ponašanja van kuće.
Kršenje ljudskih prava Romkinja pogoršava niz faktora kao što su izolacija, siromaštvo, nepismenost, zdravlje, nedostatak imovine i ličnih dokumenata, kao i državljanstvo, seksualna orijentacija i drugo.
Preporučujemo
Da li će biti pomeranja zimskog raspusta? Novembarski je već dao rezultate, evo šta kažu prosvetari
Jagodinac velikog srca: Luka je leti voćar u zavičaju, a zimi putuje u Afriku i pomaže siročićima
Prema svim pokazateljima, Romi i Romkinje su najugroženija grupa u društvenom, ekonomskom i obrazovnom kontekstu. Oni se suočavaju sa diskriminacijom posebno u radu i zapošljavanju, kao i stanovanju, što predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava. Projekat UN Women "(Is)pitaj! - situaciono testiranje diskriminacije" je veoma važan jer nam je dalo mogućnost da kroz situaciono testiranje dokažemo diskriminaciju sa ciljem da se diskriminacija otkrije "na licu mesta" i da dobijemo dokaze o nejednakom tretmanu Romkinja u pristupu zapošljavanju i stanovanju.
Neke Romkinje suočavaju se sa preprekama u pristupu zdravstvenoj zaštiti jer nemaju lična dokumenta ili zdravstveno osiguranje. Romkinje se često suočavaju sa ponižavajućim tretmanom nekih lekara i drugog zdravstvenog osoblja na osnovu njihove etničke pripadnosti. Zbog toga ponekad ne dobijaju medicinski tretman. Diskriminacija Romkinja u zdravstvu posebno je evidentna kada je u pitanju reproduktivno zdravlje i porodiljsko odsustvo, kao i hitna pomoć, jer su to najčešće korišćene zdravstvene usluge.
Neophodno je rešiti ravnopravni status kroz ugovore o radu na neodređeno. Takođe je neophodno uspostaviti kontinuiranu edukaciju zdravstvenih radnika o specifičnom položaju Romkinja u društvu. Takođe bi bilo važno zabraniti diskriminaciju. Kada je reč o zapošljavanju, od nezaposlenih i onih koji na posao čekaju duže od dve godine, najmanje 65 odsto su žene, a preko 70 odsto od tog broja su Romkinje.
Romkinje retko prepoznaju diskriminaciju, a ako i priznaju, nisu spremne da je prijave jer se plaše daljeg izlaganja diskriminaciji. Romske ženske organizacije o tome uglavnom razgovaraju sa Romkinjama u naseljima. Uvode mehanizme koji su im dostupni u slučajevima diskriminacije, ali Romkinje uglavnom neće prijaviti diskriminaciju iako je prepoznaju.
(Telegraf.rs/Slavica Vasić)