Meteorolog: Zima u Srbiji će biti mnogo drugačija od prošle. Evo šta to tačno znači

Zima će biti nešto što je uobičajeno za naše prostore, s tim što će proleće verovatno doći ranije u odnosu na prošle godine

Foto: Pixabay/ Ilustracija

Marko Čubrilo, najpoznatiji srpski meteorolog amater,  je objasnio šta se zapravo krije iza najava da nas očekuje zima "mnogo drugačija" i oštrija u odnosu na prethodne.

- Zima pred nama biće bitno drugačija u odnosu na proteklu zimu, ali to ne znači da će biti ekstremno hladna ili ekstremno snežna - ističe Čubrilo.

- Očekuje se više snega, pogotovo u njenom prvom delu, u decembru i januaru, sa 17-20 pod snežnim pokrivačem, što je negde oko srednje vrednosti za našu zimu. E sad, to je znatno više u odnosu na prethodne tri, četiri zime, koje su bile siromašne snegom, relativno suve, čak relativno tople u svom većem delu. Tako da će ova zima biti nešto što je uobičajeno za naše prostore, s tim što će proleće verovatno doći ranije u odnosu na prošle godine, jer ćemo mart konačno imati kakav treba da bude. Dakle, mart kao prolećni mesec, a ne da nam sneg padne krajem marta kao što je bio običaj prethodnih nekoliko zima - rekao je Čubrilo za Nova S, koji je nedavno naveo i kad možemo da očekujemo prvi sneg.

Prema sezonskoj prognozi RHMZ, srednja temperatura vazduha u decembru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka – minimalna oko 1 stepen, maksimalmna oko 6,7 stepeni, a mesečna suma padavina tokom decembra biće u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku višim za oko 4 mm u odnosu na višegodišnji prosek. Ali šta to zapravo znači?

- Kada govorimo o proseku, prosek može mnogo toga da pokaže, ali i mnogo toga da sakrije. Evo sad gledamo za novembar, u velikom delu naše države već je u roku od dva-tri dana pala više nego stoprocentna mesečna suma taloga. Tako da će prosek pokazati da je novembar imao negde oko srednje količine padavina, a realno gledano mi smo imali ogromnu količinu kiše u kratkom vremenskom periodu. Tako da vreme ima svoje momente ekstremnih promena, da li su to vrlo topli ili vrlo hladni periodi, ali u gotovo svim situacijama, u nekom godišnjem proseku ne izlazimo iz tih srednjih vrednosti - pojašnjava Čubrilo.

(Telegraf.rs)